Транснептунске планете
Под транснептунским планетама се подразумева теоријска претпоставка постојања једног или више хладних небеских тела која се налазе изван орбите планете Нептуна у односу на Сунце. Називају се још и планетама X и сматра се да њихов гравитациони утицај доводи до одступања од правилних орбита великих планета попут Нептуна и Урана.[1]
Историјат открића[уреди | уреди извор]
Откриће Нептуна[уреди | уреди извор]
Током 1840их година француски математичар Урбан ле Веријер је проучавао орбиту Урана преко Њутнове механике и претпоставио је да су одступања од правилне орбите била узрокована гравитационом силом још неоткриве планете. Ле Веријер је претпоставио положај те нове планете и послао је прорачуне немачком астроному Јохану Галу који је већ ноћ касније 23. септембра 1846. заједно са својим учеником Хајнрихом Дареом открио планету Нептун, управо тамо где је Ле Веријер и предвидео.[2] У гасним орбитама великих планета су и после открића Нептуна остала мала одступања, те су довела до претпоставки да постоји још једна планета иза Нептуна.
Чак и пре открића Нептуна, поједини научници су спекулисали да једна планета сама није довољна да се помоћу ње објасне све неправилности орбите, а након открића осме планете Сунчевог система 1846. године, претпоставке о постојању додатног тела иза његове орбите су постале заснованије и радило се на даљим проучавањима. Истраживања су се почела спроводити средином 19. века, а кулминацију су достигла почетком 20. века када је Лоуел Персивел формирао своју претпоставку.[3] Он је поставио хипотезу да велике разлике у орбитама великих планета Нептуна и Урана потичу од додатне планете иза Нептуна коју је назвао Планета X. Претпоставку је засновао на томе да гравитација велике невидљиве девете планете утиче на Уран у довољној мери да оправда неправилности које настају.[1]
Откриће Плутона[уреди | уреди извор]
Клајд Томбо је открићем Плутона 1930. године потврдио Лоуелову хипотезу, и Плутон је био званично девета призната планета Сунчевог система све до 2006. године. Године 1978. пронађено је да Плутон има јако малу силу гравитације те да у врло малој мери утиче на гасне орбите тих великих планета и ово откриће је ускоро резултовало кратком потрагом за десетом планетом Сунчевог система. Истраживања су углавном обустављена раних 1990их, када је објављена једна студија мерења коју је извршила летелица Војажер 2 (Воyагер 2) у којој се наводи да неправилности примећене у Урановој орбити потичу од прецењене Нептунове масе.[4] Након 1992. године, истраживања многобројних малих ледених објеката, са сличним или чак ширим орбитама од Плутонове, довела су до отвореног питања. Поставило се питање да ли је исправно Плутон сматрати планетом или га укључити у посебну класификацију као што је урађено са астероидима у његовој околини. Иако су више небеских тела из те групе астероида најпре означени као планете, 2006. године је Међународна астрономска унија је рекласификовала Плутон и његове суседе у патуљасте планете, остављајући само осам правих планета у Сунчевом систему.[5]
Концепт планете X[уреди | уреди извор]
Данас се астрономи широм света углавном слажу са чињеницом да планета X, у супротности са првобитним претпоставкама, ипак не постоји, међутим концепт о планети X су оживели бројни астрономи како би објаснили разне друге аномалије у спољашњости Сунчевог система. У популарној култури, чак и код појединих астронома „планета X“ је постала израз за било коју неоткривену планету ван Сунчевог система, без обзира на Лоуелову хипотезу и њено порекло настајања.
У марту 2014, запажања са телескопом Вајс (WИСЕ) потврдила су нагађања да су масе великих планета прецењене и искључила могућност да су пречници Сатурна 10.000 астрономских јединица (АЈ), а Јупитера преко 26.000 АЈ, те се потврдило да неке од неправилности потичу од грешке прецењених маса.[6]
Формирани су концепти и о постојању других транс-нептунских објеката, планета у Сунчевом систему које круже око Сунца али на већој удаљености од Нептуна. Први такав објекат био је патуљаста планета Плутон, а данас их је познато преко 1.200 међу којима су највећи Ерида, Плутон, Макемаке и Хаумеа. Претпоставке о другим Транс-нептунским објектима су засноване на различитим доказима.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Планета X“ ипак не постоји, б92.нет, 21. март 2014. Приступљено: 19. јануар 2015.
- ^ Хајнрих Даре, Британика; приступљено: 19. јануара 2015.
- ^ Hypothetical Planets (Пол Шлитер, нинепланетс.орг; приступљено: 19. јануар 2015.
- ^ Ис Тхере А Планет X? (Да ли постоји планета X?), Стефан Ланц, ифлсциенце.цом, 19. јул 2014; приступљено: 19. јануар 2015.
- ^ Ресолутион Б5 - Дефинитион оф а Планет ин тхе Солар Сyстем, иау.орг; приступљено: 15. јануар 2015.
- ^ Лухман, К. L. (2014). "А Сеарцх фор а Дистант Цомпанион то тхе Сун wитх тхе Wиде-фиелд Инфраред Сурвеy Еxплорер". Тхе Астропхyсицал Јоурнал 781 (1).
- ^ Цлyде W. Томбаугх (1946). "Тхе Сеарцх фор тхе Нинтх Планет, Плуто". Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц Леафлетс 5: 73–80.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Неw Планет Фоунд ин Оур Солар Сyстем? (Пронађена нова планета у нашем Сунчевом систему?)
- (језик: енглески) 'Ат леаст тwо море планетс' беyонд Плуто, сциентистс саy[мртва веза] ("Најмање још две планете" иза Плутона, кажу научници)
- (језик: енглески) Ат Леаст Тwо Море Планетс Маy Еxист Беyонд Плуто Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2015) (Најмање још две планете постоје иза Плутона)