Трговачка рута

Трговачка рута представља логистичку мрежу у смислу путева и станица који служе за комерцијални превоз терета. Трговачка рута има за сврху омогућити робама да допру до удаљених тржишта, те садржи саобраћајне артерије које могу бити повезане са мањим мрежама за комерцијални и некомерцијални превоз.

Кроз историју, односно у периоду од око 1532. п. н. е. до 1. н.е. западноазијске, медитеранске, јужноазијске (индијске) и источноазијске (кинеске) културе и цивилизације су развиле важне превозне мреже за трговину. Ране трговачке руте у Европи су укључивале Јантарни пут, који је служио као поуздана мрежа за трговину на дуже стазе. Поморска трговина дуж Пута зачина је постала важна у средњем веку; државе су се с временом почеле користити оружјем како би контролисали ову важну руту. За време средњег века су се развиле и организације попут Ханзе, чија је сврха била заштити трговце и трговину дуж трговачких рута, а које су постале изузетно важне и утицајне.

С доласком модерних времена, комерцијална активност се преселила са традиционалних трговачких рута Старог света на руте између модерних националних држава. Ове активности су се понекад обављале без традиционалне заштите трговине и под међународним споразумима о слободној трговини, који су дозволили комерцијалним добрима да прелазе границе уз блажа ограничења. Иновативне технике транспорта у последње време укључују цевоводе, односно железничке, аутомобилске руте и транспортне авиолиније.