Пређи на садржај

Триазолам

С Википедије, слободне енциклопедије
Триазолам
Klinički podaci
Prodajno imeAlti-Triazolam, Apo-Triazo, Clorazolam, Gen-Triazolam
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1,5-5,5 h
Identifikatori
CAS број28911-01-5 ДаY
ATC kodN05CD05 (WHO)
PubChemCID 5556
DrugBankDB00897 ДаY
ChemSpider5355 ДаY
ChEBICHEBI:9674 ДаY
ChEMBLCHEMBL646 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC17H12Cl2N4
Molarna masa343,210
  • CC1=NN=C2CN=C(C3=CC=CC=C3Cl)C3=C(C=CC(Cl)=C3)N12
  • InChI=1S/C17H12Cl2N4/c1-10-21-22-16-9-20-17(12-4-2-3-5-14(12)19)13-8-11(18)6-7-15(13)23(10)16/h2-8H,9H2,1H3 ДаY
  • Key:JOFWLTCLBGQGBO-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja233—235 °C (451—455 °F)

Triazolam je organsko jedinjenje, koje sadrži 17 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 343,210 Da.[1][2][3][4][5][6][7]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 1
Particioni koeficijent[8] (ALogP) 4,2
Rastvorljivost[9] (logS, log(mol/L)) -6,6
Polarna površina[10] (PSA, Å2) 43,1
  1. ^ Rickels K. „The clinical use of hypnotics: indications for use and the need for a variety of hypnotics”. Acta Psychiatr Scand Suppl. 1986 (332): 132—41. PMID 2883820. 
  2. ^ Oelschläger, H. (1989). „Chemical and pharmacologic aspects of benzodiazepines”. Schweizerische Rundschau Fur Medizin Praxis = Revue Suisse de Medecine Praxis. 78 (27–28): 766—772. PMID 2570451. 
  3. ^ Noguchi H, Kitazumi K, Mori M, Shiba T (март 2004). „Electroencephalographic properties of zaleplon, a non-benzodiazepine sedative/hypnotic, in rats”. J Pharmacol Sci. 94 (3): 246—51. PMID 15037809. 
  4. ^ Tokunaga S, Takeda Y, Shinomiya K, Hirase M, Kamei C (фебруар 2007). „Effects of some H1-antagonists on the sleep-wake cycle in sleep-disturbed rats”. J Pharmacol Sci. 103 (2): 201—6. PMID 17287588. 
  5. ^ Veje, J. O.; Andersen, K.; Gjesing, S.; Kielgast, H. (август 1989). „Prescription of tranquilizers and hypnotics in the municipality of Holbaek”. Ugeskr Laeger. 151 (34): 2134—6. PMID 2773144. 
  6. ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  7. ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  8. ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o. 
  9. ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  10. ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).