Пређи на садржај

Трка у наоружању вештачком интелигенцијом

С Википедије, слободне енциклопедије

Трка у наоружању са вештачком интелигенцијом је трка у наоружању између две или више држава у циљу развоја и примене смртоносних аутономних система наоружања (ЛАWС). Од средине 2010-их, многи аналитичари су приметили појаву такве трке у наоружању између глобалних суперсила за бољу војну вештачку интелигенцију,,[1][2] вођену повећањем геополитичких и војних тензија.

Трка у наоружању са вештачком интелигенцијом се понекад ставља у контекст хладног рата вештачком интелигенцијом између САД и Кине.[3]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Смртоносни аутономни системи наоружања користе вештачку интелигенцију за идентификацију и убијање људских циљева без људске интервенције.[4] ЛАWС се колоквијално називају „боти за клање” или „роботи убице”. Уопштено говорећи, свако такмичење за супериорну вештачку интелигенцију понекад се представља као „трка у наоружању“.[5][6] Предности у војној вештачкој интелигенцији преклапају се са предностима у другим секторима, пошто земље теже економским и војним предностима.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Геист, Едwард Мооре (15. 08. 2016). „Ит'с алреадy тоо лате то стоп тхе АИ армс раце—Wе муст манаге ит инстеад”. Буллетин оф тхе Атомиц Сциентистс. 72 (5): 318—321. Бибцоде:2016БуАтС..72е.318Г. ИССН 0096-3402. С2ЦИД 151967826. дои:10.1080/00963402.2016.1216672. 
  2. ^ Маас, Маттхијс M. (06. 02. 2019). „Хоw виабле ис интернатионал армс цонтрол фор милитарy артифициал интеллигенце? Тхрее лессонс фром нуцлеар wеапонс”. Цонтемпорарy Сецуритy Полицy. 40 (3): 285—311. ИССН 1352-3260. С2ЦИД 159310223. дои:10.1080/13523260.2019.1576464. 
  3. ^ Цхампион, Марц (12. 12. 2019). „Дигитал Цолд Wар”. Блоомберг. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 3. 7. 2021. 
  4. ^ „Хомепаге”. Летхал Аутономоус Wеапонс (на језику: енглески). 20. 10. 2021. Архивирано из оригинала 17. 02. 2022. г. Приступљено 17. 02. 2022. 
  5. ^ Рофф, Хеатхер M. (2019-04-26). „Тхе фраме проблем: Тхе АИ "армс раце" исн'т оне”. Буллетин оф тхе Атомиц Сциентистс. 75 (3): 95—98. Бибцоде:2019БуАтС..75ц..95Р. ИССН 0096-3402. С2ЦИД 150835614. дои:10.1080/00963402.2019.1604836. 
  6. ^ „Фор Гоогле, а лег уп ин тхе артифициал интеллигенце армс раце”. Фортуне (на језику: енглески). 2014. Архивирано из оригинала 15. 9. 2021. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  7. ^ Аллен, Грегорy. „Ундерстандинг Цхина'с АИ Стратегy”. Центер фор а Неw Америцан Сецуритy. Архивирано из оригинала 17. 3. 2019. г. Приступљено 15. 3. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Паул Сцхарре, "Киллер Аппс: Тхе Реал Дангерс оф ан АИ Армс Раце", . Фореигн Аффаирс. 98 (3).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) (Маy/Јуне 2019), пп. 135–44. "Тодаy'с АИ тецхнологиес аре поwерфул бут унрелиабле. Рулес-басед сyстемс цаннот деал wитх цирцумстанцес тхеир программерс дид нот антиципате. Леарнинг сyстемс аре лимитед бy тхе дата он wхицх тхеy wере траинед. АИ фаилурес хаве алреадy лед то трагедy. Адванцед аутопилот феатурес ин царс, алтхоугх тхеy перформ wелл ин соме цирцумстанцес, хаве дривен царс wитхоут wарнинг инто труцкс, цонцрете барриерс, анд паркед царс. Ин тхе wронг ситуатион, АИ сyстемс го фром суперсмарт то супердумб ин ан инстант. Wхен ан енемy ис трyинг то манипулате анд хацк ан АИ сyстем, тхе рискс аре евен греатер." (п. 140.)
  • Тхе Натионал Сецуритy Цоммиссион он Артифициал Интеллигенце. (2019). Интерим Репорт. Wасхингтон, DC: Аутхор.