Тропске кишне шуме на Суматри
Тропске кишне шуме на Суматри | |
---|---|
Назив на званичном списку светске баштине | |
Локација | Индонезија |
Тип | Природно добро |
Критеријуми | vii, ix, x |
Референца | 1167 |
Унеско регија | 2.595.124 ха (6.412.690 ацрес) |
Координате | 02° 30′ С 101° 30′ Е / 2.500° Ј; 101.500° И |
Историја уписа у светску баштину | |
Упис | 2004. (? седница) |
Угроженост | 2011. - |
Тропске кишне шуме на Суматри су Унескова свјетска баштина коју чине три национална парка на индонезијском острву Суматри. Оне су уписане на списак места светске баштине у Азији 2004. године због „своје изванредне сликовите лепоте, као јединствени локалитети непрекидних еколошких и биолошких процеса у којима обитава значајан број ендемских врста”. Године 2011. Тропске кишне шуме на Суматри су уписане и на списак места угрожене светске баштине због „подизања свести о потреби заштите против криволова, илегалне сече дрва и бесправног крчења шуме за стварање пољопривредног земљишта и путева, који прете овој светској баштини”.[1]
Тропске кишне шуме на Суматри сачињавају три индонезијска национална парка: Национални парк Гунунг Леусер,[4][5] Национални парк Керинци Себлат[6][7] и Национални парк Букит Барисан Селатан.[8] Локалитет је наведен под Критеријумом вии - изузетна лепота пејзажа; иx- изузетан пример који представља значајне текуће еколошке и биолошке процесе; и x- садржи најважнија и најзначајнија природна станишта за ин-ситу конзервацију.[9] Наслеђе тропских прашума Суматре је стављено на листу опасности од 2011. године како би се помогло у превазилажењу претњи које представљају криволов, илегална сеча шума,[10][11][12][13][14] задирање у пољопривреду и планови за изградњу путева кроз ову локацију.[15][16]
Одлике
[уреди | уреди извор]Тропске кишне шуме на Суматри се састоје од три национална парка: Гунунг Леусер (ГЛНП) (8.629,75 км²), Керинци Себлат (КСНП) (13.753,5 км²) и Букит Барисан Селатан (ББСНП) (3.568 км²) који заједно чине 25.000 км² заштићеног подручја. У само последњих 50 година само су ова три подручја преостала од некада простране тропске кишне шуме која је прекривала цело острво Суматру. Сва три национална парка се налазе на кичми планина Букит Барисан, познатима као „Анди Суматре”, те представљају значајну планинску позадину развијених низинских подручја Суматре у дужини од 1.650 км. У том подручју се налазе сликовита подручја највишег језера југоисточне Азије, Гунуг Тујух, дивовски вулкан Керинци, те бројни други мањи вулкани и ледењачка језера у густим шумама.
Сва три парка се одликују великом разновршношћу живог света (биоразноликост), те у њима обитава око 10.000 биљних врста, од којих је 17 угрожених родова. То чини 50% биљних врста Суматре, међу којима је и највећи цвет на свету (Rafflesia arnoldi) и највиши цвет на свету (Amorphophallus titanum).
Ту се налази и више од 200 врста сисара, од којих су 465 аутохтоних врста, 22 азијских врста, 15 врста се могу само наћи у Индонезији, а више од 21 врсте су ендеми, попут јако угроженог суматранског орангутана.
Слика | Подручје | Оснивање и површина | Локација | Координате | Одлике |
---|---|---|---|---|---|
1980. (8.629,75 м²) | Граница покрајина Северна Суматра и Ацех | 3° 30′ Н 97° 30′ Е / 3.500° С; 97.500° И | Национални парк Гунуг Леусер је дуг 150 км и преко 100 км широк и претежно је планински. Он покрива већину западног дела планине Барисан, западног Аласа и источног Барисана, а подељен је напола долином Алас. Неке од важнијих врста које живе ту су: орангутан, Суматрански носорог, и свињорепи мајмун, Руекова плава муварица (Cyornis ruckii) и белокрила шумска патка (Asarcornis scutulata); те биљке: Rafflesia arnoldi и Amorphophallus titanum. | ||
1999. (13.750 км²) | Западна Суматра, Јамби, Бенгкулу и Јужна Суматра | 2° 25′ С 101° 29′ Е / 2.417° Ј; 101.483° И | Национални парк Керинци Саблат у средишту Суматре се протеже 350 км низ планине Букит Барисан. Три четвртине парка чини литица планине, а његова највиша тачка је величанствени активни вулкан Гунунг Керинци, који је са 3.805 м највиши врх у Суматре и највиши вулкан у Индонезији. Он је активан. У његовој непосредној близини је изузетно лепо кратерско језеро Гунунг Тујух на висини од 1.996 м. Од 18 ендемских и 71 угрожених врста животиња истичу се сисари: борнејски облачасти леопард, азијски тапир и суматрански носорог, те птице: белокрила шумска патка и суматранска кукавица. Од биљака најпознатије су: Hopea beccariana и Shorea ovalis. | ||
1982. (3.568 км²) | Лампунг, Бенгкулу и Јужна Суматра | 5° 15′ С 104° 10′ Е / 5.250° Ј; 104.167° И | Национални парк Букит Барисан Селатан је такође 350 км дуг, али само 45 км шириок у просеку. Северне две трећине су планинско подручје, у просеку 1.500 м висине с највишом тачком врха Гунунг Пулунг, висине 1.964 м. Јужна половина је нижа, 90 км је полуострво и парк граничи с морем половином своје дужине. Десетак река потиче кроз парк, а постоји и неколико језера и термалних извора. Од 8 ендемских и 25 угрожених врста животиња најважније су: суматрански носорог, суматрански слон (Elephas maximus sumatranus), суматрански тигар, суматрански зец (Nesolagus netscheri) и седмопруга усмињача. |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Упис индонезијских тропских кишних шума на попис угрожене свјетске баштине на службеним страницама УНЕСЦО-а (језик: енглески) Преузето 13. листопада 2011.
- ^ Синглетон, Иан; Wицх, Серге А.; Ноwак, Маттхеw Г.; Усхер, Грахам; Утами-Атмоко, Сри Суцхи (2017). „Понго абелии”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2017: е.Т121097935А123797627.
- ^ „Аппендицес | ЦИТЕС”. цитес.орг. Приступљено 2022-01-14.
- ^ Wорлд Датабасе он Протецтед Ареас: Ентрy оф Гунунг Леусер Натионал Парк Архивирано 2007-09-29 на сајту Wayback Machine
- ^ „Tropical Rainforest Heritage of Sumatra”. UNESCO World Heritage Centre. UNESCO. Приступљено 2008-12-28.
- ^ "Kerinci Seblat National Park Bird and Mammal List"
- ^ Antara News: Kerinci Seblat potential world birdwatching destination: observer, 21 March 2011
- ^ „Bukit Barisan Selatan National Park”. Ministry of Forestry of Indonesia. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2013.
- ^ UNESCO: Description, retrieved 02-12-2009
- ^ Kagawa A, Leavitt SW (2010). „Stable carbon isotopes of tree rings as a tool to pinpoint the geographic origin of timber”. Journal of Wood Science. 56 (3): 175—183. S2CID 8803894. doi:10.1007/s10086-009-1085-6.
- ^ „Germany's wood detectives”. DW.com. 20. 3. 2017. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Irwin, Aisling (3. 4. 2019). „Tree sleuths are using DNA tests and machine vision to crack timber crimes”. Nature (на језику: енглески). 568 (7750): 19—21. Bibcode:2019Natur.568...19I. PMID 30944495. doi:10.1038/d41586-019-01035-7 .
- ^ Kenny, Richard (10. 6. 2019). „People Fixing the World: Is your wood from a legal source? This test can tell”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Marc, Jenny (27. 11. 2019). „Scientists are building a vast library of tree DNA in the fight against deforestation”. CNN. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Danger listing for Indonesia’s Tropical Rainforest Heritage of Sumatra, retrieved 22-06-2011
- ^ Emily Matthews, Global Forest Watch (Organization) and Forest Watch Indonesia (Organization) (2002). The State of Forest in Indonesia (PDF). Box 2.3. Oil Palm Development in Gunung Leuser National Park, p. 21. Washington DC: World Resources Institute. ISBN 1-56973-492-5. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-12-08. г. Приступљено 2007-01-11.
- ^ Ulara Nakagawa (2011). „The State of Gunung Leuser National Park”. Inside Indonesia’s ‘Burning Forests’. Washington DC: The Diplomat. Приступљено 2011-07-11.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Ronald G. Petocz, Conservation and Development in Irian Jaya, 1989, Leiden: E.J. Brill.
- Tomich, P. T.; Noordwijk, V. M.; Vosti, A. S.; Witcover, J (1998). „Agricultural development with rainforest conservation: methods for seeking best bet alternatives to slash-and-burn, with applications to Brazil and Indonesia”. Agricultural Economics. 19: 159—174. doi:10.1016/S0169-5150(98)00032-2.
- Barton, Huw; Denham, Tim; Neumann, Katharina; Arroyo-Kalin, Manuel (2012). „Long-term perspectives on human occupation of tropical rainforests: An introductory overview”. Quaternary International. 249: 1—3. Bibcode:2012QuInt.249....1B. doi:10.1016/j.quaint.2011.07.044.
- Bailey, R. C.; Head, G.; Jenike, M.; Owen, B.; Rechtman, R.; Zechenter, E. (1989). „Hunting and gathering in tropical rainforest: is it possible”. American Anthropologist. 91 (1): 59—82. doi:10.1525/aa.1989.91.1.02a00040.
- Pieter J.H. van Beukering; Herman S.J Cesar; Marco A. Janssen (2003). „Economic valuation of the Leuser National Park on Sumatra, Indonesia”. Ecological Economics. 44 (1): 43—62. doi:10.1016/S0921-8009(02)00224-0.
- „Mt. Leuser National Park evictions on hold”. thejakartapost.com.
- "Road-building Plans Threaten Tigers - Jakarta Post April 28 2011" Архивирано 2014-01-02 на сајту Wayback Machine
- „"No humour, not this time - Debbie Martyr, 21st Century Tiger"”. Архивирано из оригинала 2014-01-02. г. Приступљено 2013-03-29.
- Hendra Gunawan (8. 2. 2015). „Kucing Emas Langka Tertangkap Kamera di TNKS Jambi”.
- SOS Rhino : Rhino population at Indonesian reserve drops by 90 percent in 14 years Архивирано 2012-09-06 на сајту Wayback Machine
- „Foreign students get up close and personal with Sumatran elephants”. 27. 6. 2012. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г.
- Levang, Patrice; Sitorus, Soaduon; Gaveau, David; Sunderland, Terry (2012). „Landless Farmers, Sly Opportunists, and Manipulated Voters: The Squatters of the Bukit Barisan Selatan National Park (Indonesia)”. Conservation and Society. 10 (3): 243—255. ISSN 0972-4923. JSTOR 26393081. doi:10.4103/0972-4923.101838.
- WWF Indonesia: "Bukit Barisan Selatan National Park" Архивирано 2020-02-12 на сајту Wayback Machine
- Леоw, Цлаире (19. 1. 2007). „Нестлé то сцрутинизе Индонесиа цоффее амид wилдлифе-ендангермент феарс”. Интернатионал Хералд Трибуне. Архивирано из оригинала 22. 1. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Национални парк Гунунг Леусер (индн.)
- Министарство шумарства: кратак опис (језик: енглески)
- Таман Насионал Букит Барисан Селатан (језик: енглески)
- WWФ: Иллегаллy гроwн цоффее тхреатенс тигер хабитат ин Индонесиа (језик: енглески)
- „Травел Блог Индонесиа”.