Туристички мотиви

Туристички мотиви су атрактивне појаве и предмети у друштву и природи, који ће туристе подстицати на туристичка кретања и тиме задовољити њихову културну и рекреативну потребу. Порекло речи мотив је од латинске речи "мовере", што би значило кретати се и због тога може се протумачити као нешто што узрокује долазак и мобилност туриста.

Мотиви који се налазе у местима сталног боравка туристе, не могу бити туристички мотиви зато што они стварају потребу за кретањем становника из њиховог матичног места. Међутим, сви и објект или појаве које се јављају ван места сталног боравка, представљају туристичке мотиве. Већи градови који имају богат садржај културних и рекреативних објеката, стварају добре услове за потребе туристичког кретања становништва. Насупрот томе, туристи са села где је мање развијен културни живот и где није изражена велика аерозагађеност или бука, немају толико потреба за туристичким кретањем.

Атрактивни атрибути туристичких мотива

Атрактивни атрибути су особине мотива којима се задовољава туристичка потреба. Постоје 4 атрактивна атрибута: рекреативни атрибути који утичу на физиолошке функције, док куриозитетни атрибути, знаменити атрибути и естетски атрибути утичу више на психичке функције човека.

Рекреативни атрибути су карактеристични по томе што преко одређених агенаса (вода, ваздух, светлост) позитивно делују на физиолошке функције човека.
Куриозитетни атрибути се односе на привлачност реткости и вредности разних предмета, објеката, појава.
Знаменити атрибути су појаве, места или предмети од значајне историјске, политичке или културне важности.
Естетски атрибути су везани за хармонију облика, боја и тонова, као што то имају природни пејзажи или нека уметничка остварења и манифестације.

Подела туристичких мотива

Постоји више подела туристичких мотива.

Према атрактивном дејству деле се на:

Рекреативни мотиви су комплекси природе које карактеришу различите комбинације основних елемената њеног састава, попут воде, климе, рељефа, флоре и фауне. Ови мотиви позитивно делују на здравље човека. У њих спадају: море, планина, језеро, река, шума, клима.
Културни мотиви могу бити монументални (тврђаве, музеји), спектакуларни (сајмови), креативни (музика, сликарство). Они позитивно и стимулативно утичу на психичке функције људи.

Према генези се деле на:

Природне мотиве
Антропогене мотиве

Према пореклу природни и културни мотиви се деле на:

Природни на: геоморфолошке, климатске, хидрографске и биогеографске мотиве
Културни на: етносоцијалне, уметничке, амбијенталне, манифестационе и пејзажне мотиве

Према степену атрактивног дејства се деле на:

Самосталне (Један мотив самостално делује на туристичку посету)
Комплексне (Више атрактивних мотива делује на туристичку посету)
Комплементарне (Само употпуњују атрактивност самосталног мотива)

Према степену активираност могу бити:

Активирани мотиви
Афирмисани мотиви
Потенцијални мотиви

Природни туристички мотиви

Природни мотиви су посебни феномени у природи, настали радом ендогених и егзогених сила на Земљи. Различити типови природних средина су настали разним комбинацијама природних фактора (вода, клима, рељеф, живи свет итд.)и самим тим имају различиту атрактивност. Постоје 4 врсте природних мотива, а то су:

Геоморфолошки мотиви

Геоморфолошки мотиви, односно мотиви који су везани за рељеф.

Планине, као геоморфолошки мотиви, привлаче туристе због узвишења,односно супротности равнице које човек насељава. Поред рекреативних својства, планине имају и естетске и куриозитетне атрибуте који су јако атрактивни. (Пример: Планински венац Алпи, Швајцарска)
Вулкани, односно места где врели гасови, пара, лавалава и чврста стеновита парчад избијају с времена на време, на површину Земље. Они имају куриозитетне атрибуте, али могу имати и рекреативно дејство. Најатрактивнији су живи вулкани, али то носи и озбиљне ризике. (Пример: Вулкан Килауеа, Хаваји)

Клисуре су сужени делови речних долина и имају рекреативну вредност. Такође су значајне за транзитни туризам.(Пример: Ђердапска клисура, Србија)
Кањони су узане и дубоке долине са стрмим, вертикалним странама. Они поседују куриозитетне и естетске атрибуте. (Пример: Велики Кањон, Сједињене Америчке Државе)
Кањон реке Мораче, Црна гора
Пећине или проширени подземни канали углавном хоризонталног правца пружања, одликују се куриозитетним атрибутима и јако су атрактивне за туристе. (Пример: Мамутова пећина, Сједињене Америчке Државе)
Обале као туристички мотиви имају разноврсне атрибуте туристичке атрактивности. Обале су настале радом унутрашњих и спољашњих сила, а различити распоред копна и воде, такође има утицај на њих. Што више сила утиче на креирање обале, таква обала ће имати разноврсне атрактивне мотиве и самим тим бити туристички вреднија. (Пример: Обала Азовског мора)
Острва су туристички јако посећена. Постоје четири типа острва: континентална, вулканска, корална и абразиона. Сви типови острва су јако атрактивни зато што поседују велики број туристичких атрибута и мотива. (Пример: Острво Малдиви)

Клима као туристички мотив

Клима је јако значајна, због њеног утицаја на атрактивност других мотива. То је средње стање метеоролошких појава у дужем временском периоду. На климу утичу висина Сунца, инсолација, географска ширина, рељеф, надморска висина, степен континенталности и биљни покривач. Постоји 11 климатских појасева (1 екваторски, 2 тропска, 2 суптропска, 2 континентална, 2 субполарна и 2 поларна). Према односу копна и мора имамо маритимни и континентални климат, а према утицају рељефа: планински и низијски тип климата.

Хидрографски туристички мотиви

Све воде на земљи се могу поделити на океане и мора и копнене воде.

Океани и мора имају вишеструки значај, њихове површине користе се за саобраћај, а неке њихове обале за купалишно-рекреативне сврхе. Купање у морским водама, које поседују разне елементе (На, Мг, Цл, БР, I)има јако благотворно деловање на организам човека. За туристичко одређивање вредности мора и океана, посматра се: температура воде, кретања воде, салинитет и чистоћа. Пожељна температура воде је изнад 20 °Ц и мора са оваквим температурама су туристички активна током целе године и поред тога туристи бирају мора са већом количином салинитета због привлачне плаве боје и провидности воде. Океани и мора се одликују свим туристичким атрибутима и јако су атрактивне туристичке дестинације. (Пример: Индијски океан)
Језера, која спадају у копнене воде, су други битан тип хидрографских мотива значајних за туристичко кретање. Атрактивност језера се повећава са удаљеношћу од мора, а и поред тога боја и провидност воде и хармонија облика и боја околног пејзажа. Језера поред естетских атрибута одликују и рекреативни и куриозитетни. (Пример: Каспијско језеро)
Мочваре су земљишта веома засићена водом и честе су у областима где је клима влажна. Оне углавном имају куриозитетне и рекреативне атрибуте и статус комплементарног мотива. (Пример: Царска бара, Србија)
Царска бара
Гејзири су термални извор који с времена на време избацује топлу воду и водену пару из Земљине унутрашњости. Они повећавају атрактивност других мотива у окружењу, а одликују се куриозитетним атрибутима. (Пример: Олд Фаитхфулл, Сједињене Америчке Државе)
Активан гејзир у Yеллоwстоне националном парку
Река је маса воде која се креће речним коритом. Оне имају велики рекреативни значај, пошто се њена атрактивност заснива на могућностима купања као облика рекреације. Реке се одликују и естетским и куриозитетним атрибутима у које се убрајају водопади, слапови, понори и др. (Пример: река Дунав)
Ледници се према облику могу поделити на планински и регионални ледник. Они могу бити дебели и преко 2000 метара, а дуги и више од 80 километара и због тога се одликују куриозитетним атрибутима. Већу туристичку атрактивност имају ледници који се налазе близу насељених места. (Пример: Ватнајöкулл, Исланд )
Термоминерални извори се налазе на местима где се налазе раседи. Ови извори су топли и садрже растворене соли и гасове. Код ових извора се налазе бање за које се везују лечилишна и туристичка функција. Атрактивност ових извора се карактерише рекреативним, естетским, а посебно куриозитетним атрибутима. (Пример: Врањска бања, Србија)

Биогеографски туристички мотиви

Биљни свет који је распоређен на већем делу Земље, је веома атрактиван туристима. Вегетација која пречишћава ваздух се одликује рекреативним својствима, а поред тога и естетским и куриозитетним атрибутима који су од великог значаја за атрактивност биљног света.
Животињски свет је привлачан због лова и риболова, због тога се одликује куриозитетним и рекреативним атрибутима, али се не може рећи да може да буде самостални туристички мотив, јер његова вредност долази до изражаја тек у јединству са другим мотивима.
Национални паркови су простори са високим степеном очуваности природне средине. С обзиром да поседују разноврсне природне, па чак и културне мотиве, може се рећи да су комплексни туристички мотиви. Постоји 5 врста националних паркова, а то су: флористички где доминирају шуме и траве, хидрографски где се налази неки хидрографски феномен, геоморфолошки чију доминантну одлику представља неки геоморфолошки феномен, меморијални који је од културно-историјске вредности и сложени којег карактерише више различитих феномена истог значаја. (Пример: Национални парк Тара, Србија)
НП Копаоник - Беле Стене

Културни туристички мотиви

Културни мотиви се према пореклу могу поделити на: етносоцијалне мотиве, уметничке мотиве, амбијенталне мотиве, пејзажне мотиве и манифестационе мотиве.

Етносоцијални мотиви

Етносоцијални мотиви се везују за живот неког народа и његову духовну и материјалну културу. Презентација ових мотива се постиже на различите начине, на пример организовање фестивала, карневала, изложби, пробање специјалитета или израда сувенира. Ови мотиви имају релативну атрактивност и у већини случајева допуњују самосталне мотиве. (Пример: Карневал у Рију, Бразил)

Уметнички мотиви

Уметнички мотиви су карактеристични за уметничке споменике. Могу бити историјски и савремени. Ови мотиви се не везују за националне границе и могу деловати као самостални туристички мотиви. Према начину појављивања се деле на:
^[1]

Архитектонске мотиве - Грађевине са уметничким, архитектонским или културно-историјским значајем

Ликовне мотиве - Сликарска или вајарска дела из античког периода, али и дела савремених уметника

Театралне мотиве - Остварења оперске, драмске или музичке уметности.

Ове мотиве карактеришу естетски и знаменити атрибути. (Примери: Кеопсова пирамида, Мона Лиза)

Амбијентални мотиви

Амбијентални мотиви су просторне целине или појединачни грађевински објекти, који поседују неке од туристичких атрибута. У ове мотиве спадају различити типови насеља, привредни објекти, аеродроми, мотели, булевари, тргови, паркови, спортско-рекреативни центри и сл. Атрактивност ових мотива зависи од њихове намене, функционалности и индивидуалности. У већини случајева ови мотиви имају статус комплементарних мотива, али као такви имају јако велики значај као елемент атрактивности самосталних и комплексних мотива. (Пример: Катедрала Нотрдам)

Пејзажни мотиви

Пејзажни мотиви су састављени од природних и антропогених елемената. Разликујемо 3 основна типа ових мотива, а то су: равничарски, планински и приморски. Ови мотиви су комплексни туристички мотиви и имају комплементарне карактеристике. На атрактивност пејзажних мотива утиче степен туристичке развијености датог подручја и атрактивност мотива који имају основно обележје. (Пример: Азурна обала)

Манифестациони мотиви

Манифестациони мотиви су истовремено и туристичке манифестације. Код ових мотива је јако битна врста манифестације, њен значај, место одржавања и време одржавања манифестације. Највећу атрактивност имају спортско-рекреативне манифестације, зато што не подразумевају виши културни ниво клијентеле. Значај манифестације подразумева да ли је манифестација од светског, националног, регионалног или локалног значаја. Манифестација која се одржава у сезони и у месту које има добро развијену инфраструктуру има највећу туристичку вредност. (Пример: Олимпијске игре)^[2]

Спољашње везе

https://web.archive.org/web/20170531212010/http://www.tourismtheories.org/?p=341

Референце

^ Становић, Стеван M. Туристички мотиви Србије (1983 изд.). Београд: Гласник Српског географског друштва.
^ Јовичић, Добрица. Увод у туризмологију (2013 изд.). Београд.

[1] Становић, Стеван M. Туристички мотиви Србије (1983 изд.). Београд: Гласник Српског географског друштва.

[2] Јовичић, Добрица. Увод у туризмологију (2013 изд.). Београд.

[1]

[2]