Уроканска киселина
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(E)-3-(1H-imidazol-4-il)prop-2-enoinska kiselina
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.002.963 |
МеСХ | Уроцаниц+ацид |
| |
Својства | |
C6H6N2O2 | |
Моларна маса | 138,124 g/mol |
Тачка топљења | 225 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Уроканска киселина је интермедијер у катаболизму L-хистидина.
Метаболизам
[уреди | уреди извор]Она се формира из L-хистидина путем дејства хистидинске амонијачне лијазе (хистидазе или хистидиназе) елиминацијом амонијака.
У јетри се уроканска киселина трансформише посредством уроканазе у 4-имидазолон-5-пропионску киселину и накнадно у глутаминску киселину.
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Наследна дефицијенција уроканазе доводи до повишених нивоа уроканске киселине у урину, стања познатог као уроканска ацидурија.
Историја
[уреди | уреди извор]Уроканска киселина је први пут изолована 1874. из псећег урина,[3].
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Јаффé, M. (1874). „Цонцернинг а неw цонституент ин тхе урине оф догс”. Бер. Деут. Цхем. Гес. 7: 1669—1673.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Online Metabolic and Molecular Bases of Inherited Disease - Chapter 80 - An overview of disorders of histidine metabolism, including urocanic aciduria.