Уротензин-II
| Уротензин-II | |
|---|---|
 | |
| Идентификатори | |
| Симбол | У-II |
| Ентрез | 10911 |
| ХУГО | 12636 |
| ОМИМ | 604097 |
| РефСеq | НМ_021995 |
| УниПрот | О95399 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 1 п36 |
Уротензин-II (У-II) је пептидни лиганд, који је први пут био изолован из неуросекреторног система рибе главоч (Gillichthys mirabilis)[1]. Дуго година се мислило да У-II нема значајне ефекте у сисарским системима. Ово становиште се брзо променило кад је показано да главочев У-II производи спору релаксацију мишића код мишева, као и контракцију артеријских сегмената пацова. цДНК која кодира У-II прекурзор је била клонирана код људи 1998, чиме је недвосмислено демонстрирано његово постојање у сисарским врстама.
Код риба, У-II се излучује у стражњем делу кичмене мождине, у неуросекреторном центру који се назива уронеурапофиза. Он учествује у регулацији реналног и кардиоваскуларног система.[2] Код сисара, он учествује у регулацији кардиоваскуларног система.[3]
У-II пептид[уреди | уреди извор]
Као и други пептидни лиганди, У-II је синтетисан из већег прекурзорског молекула, познатог као препро-уротензин-II. Две изоформе су биле идентификоване код човека. Њихове дужине су 124 и 139 аминокиселина. Пресецање било којег од тих прекурзора производи идентичан, једанаест остатака дуг, зрео У-II пептид. Циклична, C-терминална хексапептидна секвенца ((-CYS*-TRY-LYS-TRP-PHE-CYS*-), (*премоштени CYS остаци)), је била конзервирана током еволуције од гмизаваца до човека, врста које су се раздвојиле пре неких 560 милиона година. Чињеница да је тако јак еволуциони притисак очувао ову секвенцу, наглашава њен физиолошки значај. Независно је показано да та хексапептидна секвенце даје биолошку активност.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Берн ХА, Ледерис К (1969). „А референце препаратион фор тхе студy оф ацтиве субстанцес ин тхе цаудал неуросецреторy сyстем оф телеостс”. Ј. Ендоцринол. 45 (1): Суппл:xи—xии. ПМИД 5347394.
- ^ L. Fishelson, Zoology, renewed and corrected ed. 1984, Hakibutz Hameuchad Pub. House, Israel 1984. Vol II, p.126 (Hebrew)
- ^ Доуглас СА, Дханак D, Јохнс ДГ (2004). „Фром 'гиллс то пиллс': уротенсин-II ас а регулатор оф маммалиан цардиоренал фунцтион”. Трендс Пхармацол. Сци. 25 (2): 76—85. ПМИД 15102493. дои:10.1016/ј.типс.2003.12.005.