Пређи на садржај

Утицај нафтне индустрије на животну средину

С Википедије, слободне енциклопедије
Плажа после нафтне мрље.

Утицај нафте на животну средину се често описује као негативан због тога што је нафта токсична за скоро све облике живота као и због тога што може утицати на климатске промене. Нафта се прожима кроз практично све аспекте данашњег живота, нарочито када је у питању транспорт и грејање домова и других објеката.

Токсичност

[уреди | уреди извор]
Нафтни дестилат доспева на поврсину,контаминира околину и убија скоро све зиво

Сирова нафта је мешавина различитих врста органских једињења, од којих су многа изузетно токсична и канцерогена (могу да изазову појаву рака). Нафта је ‚‚акутно смртоносна" за рибе, или другим речима, нафта убија рибе брзо при концентрацији од 4000[ппм])[1]. Сирова нафта и нафтни деривати доводе до малформација (уродјених поремећаја)[2].

Бензен се налази у сировој нафти и бензину и познато је да може да проузрокује леукемију код људи[3]. Такодје је познато да ово једињење може и да смањи број белих крвних зрнаца код људи, што доводи до смањене отпорности на инфекције[3]. Истраживања и студије су показале да изложеност бензену у периоду од 5 до 15 година може да проузрокује читав низ болести, од неизлечиве леукемије до Хоџкинове болести и других обољења крви и имуног система[4].

Издувни гасови

[уреди | уреди извор]
Издувни гасови из камиона

Када нафта или нафтни деривати сагоревају, процес сагоревање није комплетан. То значи да се при том процесу, осим воде и угљен-диоксида, стварају додатна једињења која су токсична. Примери ових једињења су угљен-моноксид и метанол. Осим тога, честице чађ загадјују плућа људи и животиња и доводе до срчаних проблема или чак смрти јер је чађ канцерогена.

Киселе кише

[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Киселе кише

Дрвеце унистено киселим кишама,јос једна од негативнимх страна сагоревања нафте

Високе температуре које се створе приликом процеса сагоревања нафте доводе до оксидације азота који се налази у ваздуху у близини при чему се ствара азотсубоксид, који се заједно са сумпор-диоксидом из сумпора из нафте, меша са водом у атмосфери и доводи до киселих киша. Киселе кише обично су кобне за дрвеће, језера и живот у њима. Киселе кише доводе до убрзане корозије машинерије и доводе до постепеног пропадања археолошких налазишта као што су мермерне рушевине у Риму и Грчкој.

Климатске промене

[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Узрок недавних климатских промена

Сагоревање великих количина нафте доводи до стварања великих количина угљен-диоксида који задржава топлоту у нашој атмосфери. Такодје, нека органска једињења, као што је на пример метан који се ослобађа приликом бушења нафте, задржава топлоту пуно ефикасније од угљен-диоксида. Чађ спречава сунце да допре до земље, што може довести до хлађења земљине атмосфере.

Нафтне мрље

[уреди | уреди извор]
Птица прекривена нафтом Црно море.

Нафтне мрље представљају још један облик загађења животне средине и оне настају када се нафта пролије у животну средину, нарочито водену површину. Термин нафтне мрље се најчешће користи у случају када се нафта пролије у океан или приобалне воде, међутим мрље се могу појавити и на копну. Најчешће су последица изливања сирове нафте из танкера, нафтних платформи и бушотина. Нафтним мрљама се такође сматрају и мрље од рафинисаних нафтних производа (као што је бензин, дизел) и њихови нуспроизводи, мрље од тешких горива које користе велики бродови или мрље од било каквих отпадних уља.

У највеће нафтне мрље се убрајају пожар на кувајтским нафтним пољима (Куwаити оил фирес), Лакевиеw Гусхер, нафтни пожари за време Заливског рата и нафтна мрља у Мексичком заливу. Проливена нафта продире до коже птица и сисара, чиме ограничава њихову способност да се заштите од различитих промена температуре и умањује њихову способност да плутају на води. Чишћење и опоравак од нафтних мрља је тежак процес и зависи од много фактора. Неки од тих фактора су врста проливене нафте, температура воде (која утиче на испаравање и биодеградацију), и тип обале и плаже[5]. Процес чишћења може да потраје недељама, месецима или чак годинама[6].

Испарива органска једињења

[уреди | уреди извор]

Испарива органска једињења (ВОЦ) су гасови или испарења које емитују чврста тела или течности, од којих већина има негативан утицај и на здравље људе и на животну средину. Последице могу бити и краткотрајне и дугорочне. Испарива органска једињења из нафте су токсична и загађују ваздух док су нека као што је бензен изузетно токсична, карциногена и изазивају оштећења ДНК структуре. Бензен чини 1% сирове нафте и бензина и налази се у издувним гасовима које стварају моторна возила. Међутим, више треба да забрињавају испарења из дизела и сирове нафте која су алифатична, испарива једињења. Иако су мање токсична од једињења као што је бензен, могу да изазову здравствене проблеме јер их има у огромним количинама чак и кад је количина бензена у ваздуху релативно мала. Ова једињења се понекад колективно називају - Укупан петролеј хидрокарбон (ТПХ)[7].

Отпадна уља

[уреди | уреди извор]
Отпадна уља као моторна уља

Отпадна уља се дефинишу као синтетичка уља или уља на бази нафте која су због контаминације (најчешће узроковане употребом) постала неподобна за сврху за коју су се првобитно користила јер у себи имају трагове нечистоће или више не служе сврси. Неки од примера оваквих уља су искориштена уља као што је хидраулично уље, уље из мењача и кочница, моторно уље, турбинско уље, мазива и синтетичко уље. Многи од проблема који су везани са нафту постоје и кад је у питању отпадно уље[8]. Када отпадно уље из возила доспе на улице и путеве, оно стигне до нивоа подземних вода при чему загађује и земљиште и воду за пиће. Кише такође преносе отпадна уља до река и океана при чему их загађују.

Ублаживање негативних последица

[уреди | уреди извор]

Конзервација и постепено избацивање из употребе

[уреди | уреди извор]
  • Доносити законе да се у потпуности прекине са употребом нафте (петнаестогодишњи план Шведске)[9].
  • Искористити нафту ефикасније коришћењем боље технологије.

Замена нафте другим изворима енергије

[уреди | уреди извор]
  • Коришћење чистијих извора енергије као што је земни гас и биодизел, посебно у осетљивим областима као што су градови велике популације.

Коришћење биомасе уместо нафте

[уреди | уреди извор]
  • Каже се да се било шта што се прави од нафте може направити и од целулозе, тачније од влакнастих делова биљака, на пример од конопље.
  • Пластика се може правити од целулозе уместо нафте.
  • Лубриканти као што је моторно уље и мазива могу да се праве од биљака и животињске масти.

Сигурносне мере

[уреди | уреди извор]
  • Смањити ризик од нафтних мрља.
  • Обезбедити подну подлогу на бензинским пумпама тако да капљице уља и бензина не могу да стигну до нивоа подземних вода.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Тоxицитy оф Цруде Оил то тхе Сурвивал оф тхе Фресх Wатер Фисх Пунтиус сопхоре (ХАМ.).”. Ацта хyдроцхимица ет хyдробиологица. 2006.  Текст „аутхорМ. С. Прасад. ” игнорисан (помоћ)
  2. ^ „Пеннсyлваниа, Неw Јерсеy – Пхиладелпхиа Тоxиц Торт / Цхемицал Ињурy Атторнеyс”. www.лоцкслаw.цом. Приступљено 4. 5. 2010. 
  3. ^ а б „Бензене Еxпосуре он а Цруде Оил Продуцтион Вессел -- КИРКЕЛЕИТ ет ал. 50 (2): 123 -- Анналс оф Оццупатионал Хyгиене”. аннхyг.оxфордјоурналс.орг. Приступљено 7. 6. 2010. 
  4. ^ „Бензене поллутион - а хеалтх риск ин Гулф БП Оил дриллинг дисастер - Ла Лева ди Арцхимеде (ЕНГ)”. www.лалева.орг. Приступљено 7. 6. 2010. 
  5. ^ „Лингеринг Лессонс оф тхе Еxxон Валдез Оил Спилл”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 27. 05. 2013. 
  6. ^ „Хиндсигхт анд Форесигхт, 20 Yеарс Афтер тхе Еxxон Валдез Спилл”. НОАА. 16. 3. 2010. Приступљено 30. 4. 2010.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)
  7. ^ ХДОХ. „Фиелд Инвестигатион оф тхе Цхемистрy анд Тоxицитy оф ТПХ ин Петролеум Вапорс: Имплицатионс фор Потентиал Вапор Интрусион Хазардс”. Хаwаи'и Департмент оф Хеалтх. Приступљено 8. 12. 2012. 
  8. ^ „Стате оф Маине (www.маине.гов)”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2010. г. Приступљено 27. 05. 2013. 
  9. ^ Артицле он Сwеден'с Пхасинг Оут оф Петрол Усе (www.гуардиан.цо.ук)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uticaj_naftne_industrije_na_životnu_sredinu&oldid=28944621”