Пређи на садржај

Вашингтон Ирвинг

С Википедије, слободне енциклопедије

Вашингтон Ирвинг
Дагуерреотyпе оф Wасхингтон Ирвинг (модерн цопy бy Матхеw Брадy, оригинал бy Јохн Плумбе)
Дагеротипија Вашингтона Ирвинг
(модерна копија по Метју Брејдију,
оригинал по Џну Пламу)
Име по рођењуWасхингтон Ирвинг
Друга именаЏефри Крејон, Дидрих Никербокер
Датум рођења3 април, 1783(1783-04-03)
Место рођењаЊујорк
 САД
Датум смрти28. новембар 1859.(1859-11-28) (76 год.)
Место смртиСунисајд, Таритаун, Њујорк
 САД
Место укопаСлипи Холоу гробље
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ЗанимањеПисац кратких прича, есејиста, биограф, уредник часописа, дипломата
СтилРомантизам
Потпис

Вашингтон Ирвинг (3. април 1783 – 28. новембар 1859) био је амерички писац кратких прича, есејиста, биограф, историчар, уредник часописа, дипломата из раног 19. века. Он је најбоље познат по својим кратким причама „Рип Ван Винкл” (1819) и „Леганда Слипи Холоуа” (1820), обе од којих се јављају у његовој колекцији Књига скица Џофрија Крејона, господина. Његова историјска дела обухватају биографије Оливера Голдсмита, Мухамеда и Џорџа Вашингтона, као и неколико историја Шпаније из 15. века које се баве темама попут Алхамбра, Кристофер Колумбо и Маври.

Ирвинг је био амбасадор у Шпанији од 1842. до 1846. године. Књижевни деби направио је 1802. године низом опсервацијских писама Јутарњој хроници, написаним под псеудонимом Џонатан Олдстајл. Он се преселио у Енглеску због породичног бизниса 1815. додине, где је стекао славу објављивањем публикације Књига скица Џофрија Крејона, господина, серијализоване од 1819–20. Он је наставио да редовно објављује током читавог свог живота, а биографију Џорџа Вашингтона у пет томова довршио је само осам месеци прије смрти у 76. години у Таритауну у Њујорку.

Ирвинг је био један од првих америчких писаца који је стекао славу у Европи, и био је узор другим америчким ауторима попут Натанијела Хоторна, Хенрија Водсворта Лонгфелоа, Хермана Мелвила и Едгара Алана Поа. Такође су му се дивили неки британски писци, укључујући Лорда Бајрона, Томаса Кембела, Чарлса Дикенса, Франсиса Џефрија и Волтера Скота. Залагао се за писање као легитимну професију и био је поборник јачих закона који би заштитити америчке писце од кршења ауторских права.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Акварел сусрета Вашингтона Ирвинга са Џорџом Вашингтоном, који је 1854. насликао Џорџ Бернард Батлер млађи

Родитељи Вашингтона Ирвинга су били Вилијам Ирвинг старији, оригинално из Кјухолма, Шапинсеј, Оркни, Шкотска, и Сара (девојачки Сондерс), оригинално из Фалмута у Корнволу, Енглеска. Они су се венчали 1761. године док је Вилијам служио као подофицир у Британској морнарици. Они су имали једанаесторо деце, осам од којих је преживело до зрелог доба. Њихова прва два сина су умрла у раном детињству, обоје са именом Вилијам, као и њихово дете по имену Џон. Њихова преживела деца су Вилијам млађи (1766), Ан (1770), Петер (1771), Катрин (1774), Ебенезер (1776), Џон Трит (1778), Сара (1780), и Вашингтон.[1][2]

Породица Ирвинг се настанила на Менхетну и била је део градске трговачке класе. Вашингтон је рођен 3. априла 1783. године,[1] исте недеље када су становници Њујорка сазнали за Британско примирје којим је окончана Америчка револуција. Ирвингова мајка именовала га је по Џорџу Вашингтону.[3] Ирвинг је упознао свог имењака у својој 6. години, када је Џорџ Вашингтон живео у Њујорку након његове инаугурације за председника 1789. Председник је благословио младог Ирвинга.[4] Овај сусрет је Ирвинг комеморисао малом акварелном сликом која и даље стоји на зиду у његовој кући.[5]

Ирвингови су живели у улици Вилијам улици бр. 131 у време рођења Вашингтона, али су се касније преселили прекопута у 128 Вилијам стрит.[6] Неколико Ирвингове браће су постали активни њујоршки трговци. Они су охрабривали његове књижевне тежње, често му пружајући финансијску потпору док је настављао своју књижевњу каријеру.

Ирвинг је био незаинтересован студент који је више волео авантуристичке приче и драме, и често је одсуствовао са већерње наставе да би бораво у позоришту до своје 14. године.[7] Избијање жуте грознице на Менхетну 1798. године натерало је његову породицу да га пошаље у унутрашњост, где је одседао код свог пријатеља Џејмса Кирка Полдинга у Таритауну, Њујорк. Управо се у Таритауну упознао са оближњим градом Слипи Холоу у Њујорку, са његовим холандским обичајима и локалним причама о духовима.[8] Као тинејџер је учинио неколико других путовања уз Хадсон, укључујући дугу посету Џонстауну у Њујорку, где је прошао кроз регион Катскил планина, што је било окружење за „Рип Ван Винкла”. „Од свих крајобраза Хадсона”, писао је Ирвинг, „планине Катскил су имале најчаробнији утицај на моју дечачку машту”.[9]

Ирвинг је почео да пише писма Њујоршкој Јутарњој хроници 1802. када му је било 19 година, подносећи коментаре о градској друштвеној и позоришној сцени под псеудонимом Џонатан Олдстајл. То име је евоцирало његове федералистичке склоности[10] и било је први од многих псеудонима које је користио током своје каријере. Та писма су Ирвингу донела рану славу и умерену репутацију. Арон Бер био је коиздавач Хронике, и био је довољно импресиониран да својој кћерки Теодозији пошаље изреске Олдстајлових комада. Чарлс Брокден Браун је допутовао у Њујорк како би регрутовао Олдстајла за књижевни часопис који је уређивао у Филаделфији.[11]

Забринути за његово здравље, Ирвингова браћа су финансирала његову дужу турнеју по Европи од 1804. до 1806. Он је заобишао је већину локалитета који се сматрани кључним за друштвени развој младог човека, уз негодовање његовог брата Вилијама, који је написао да је задовољан да се здравље његовог брата побољшавало, али да му се не допада избор да „галопирања кроз Италију ... остављајући Фиренцу с твоје леве стране и Венецију са твоје десне стране”.[12] Уместо тога, Ирвинг је развио социјалне и конверзационе вештине које су га на крају учиниле једним од најпотраженијих гостију на свету.[13] „Трудим се да ствари прихватам онако како оне долазе са ведрином”, написао је Ирвинг, „и када не могу добити вечеру по свом укусу, трудим се да добијем укус по мери моје вечере”.[14] Током посете Риму 1805. године, Ирвинг је успоставио пријатељство са сликаром Вашингтоном Алстоном[12] и замало је био наговорен на каријеру као сликар. „Моја судбина у животу, међутим, била је другачије обликована”.[15]

Радови[уреди | уреди извор]

Наслов Датум публикације Написано под именом Жанр
Писма Џонатана Олдстајла 1802 Џонатан Олдстајл Опсервациона писма
Салмагунди 1807–1808 Ланселот Лангстаф, Вил Визард Сатира
Историја Њујорка 1809 Дидрих Никербокер Сатира
Књига скица Џофрија Крејона, господина 1819–1820 Џофри Крејон Кратке приче/Есаји
Брејсбриџ Хол 1822 Џофри Крејон Кратке приче/Есаји
Приче о Путнику 1824 Џофри Крејон Кратке приче/Есаји
Историја живота и путовања Кристофора Колумба 1828 Вашингтон Ирвинг Биографија/Историја
Хроника освајања Гранаде 1829 Фратар Антонио Агапида[16] Романтична историја
Путовања и открића
Колумбових компањона 		1831 Вашингтон Ирвинг Биографија/Историја
Приче о Алхамбри 1832 „Аутор књиге скица” Кратке приче/Путовање
Крајонса мешавина[17] 1835 Џофри Крајон Кратке приче
Асторија 1836 Вашингтон Ирвинг Биографија/Историја
Авантуре Капетна Боневила 1837 Вашингтон Ирвинг Биографија/Романтична историја
Живот Оливера Голдсмита 1840
(ревисед 1849) 		Вашингтон Ирвинг Биографија
Биографија и поетски остаци
покојне Маргарет Милер Дејвидсон 		1841 Вашингтон Ирвинг Биографија
Махомет и његови наследници 1849 Вашингтон Ирвинг Биографија/Историја
Волфертов кокошињац 1855 Џофри Крајон
Дидрих Никербокер
Вашингтон Ирвинг 		Биографија
Живот Џорџа Вашингтона (5 томова) 1855–1859 Вашингтон Ирвинг Биографија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Бурстеин, стр. 7
  2. ^ Доцент Тоур (28. 10. 2017). „Хоме оф тхе Легенд: Wасхингтон Ирвинг'с Суннyсиде”. Хисториц Худон Валлеy. 
  3. ^ ПМИ, 1:26, ет ал.
  4. ^ ПМИ, 1:27.
  5. ^ Јонес, стр. 5
  6. ^ "Тхе лифе анд леттерс оф Wасхингтон Ирвинг" Арцхиве.орг
  7. ^ Wарнер, 27; ПМИ, 1:36.
  8. ^ Јонес, стр. 11
  9. ^ ПМИ, 1:42–43.
  10. ^ Бурстеин, стр. 19
  11. ^ Јонес, стр. 36
  12. ^ а б Бурстеин, стр. 43
  13. ^ Сее Јонес, 44–70
  14. ^ Wасхингтон Ирвинг то Wиллиам Ирвинг Јр., Септембер 20, 1804, Wоркс 23:90.
  15. ^ Ирвинг, Wасхингтон. "Мемоир оф Wасхингтон Аллстон", Wоркс 2:175.
  16. ^ Ирвинг'с публисхер, Јохн Мурраy, оверроде Ирвинг'с децисион то усе тхис псеудонyм анд публисхед тхе боок ундер Ирвинг'с наме—муцх то тхе анноyанце оф итс аутхор. Сее Јонес 258-59.
  17. ^ Цомпосед оф тхе тхрее схорт сториес "А Тоур он тхе Праириес", "Абботсфорд анд Неwстеад Аббеy", анд "Легендс оф тхе Цонqуест оф Спаин".

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бурстеин, Андреw (2007). Тхе Оригинал Кницкербоцкер: Тхе Лифе оф Wасхингтон Ирвинг. Басиц Боокс. ИСБН 978-0-465-00853-7. 
  • Боwерс, Цлауде Г. Тхе Спанисх Адвентурес оф Wасхингтон Ирвинг. (Риверсиде Пресс, 1940).
  • Хеллман, Георге С. Wасхингтон Ирвинг, Есqуире. (Алфред А. Кнопф, 1925).
  • Ирвинг, Пиерре M. Лифе анд Леттерс оф Wасхингтон Ирвинг. 4 волс. (Г.П. Путнам, 1862). Цитед хереин ас ПМИ.
  • Ирвинг, Wасхингтон. Тхе Цомплете Wоркс оф Wасхингтон Ирвинг. (Руст, ет ал., едиторс). 30 волс. (Университy оф Wисцонсин/Тwаyне, 1969–1986). Цитед хереин ас Wоркс.
  • Ирвинг, Wасхингтон. (1828) Хисторy оф тхе Лифе оф Цхристопхер Цолумбус, 3 волумес, 1828, Г. & C. Царвилл, публисхерс, Неw Yорк, Неw Yорк; ас 4 волумес, 1828, Јохн Мурраy, публисхер, Лондон; анд ас 4 волумес, 1828, Парис А. анд W. Галигнани, публисхерс, Франце.
  • Ирвинг, Wасхингтон. (1829) Тхе Лифе анд Воyаге оф Цхристопхер Цолумбус, 1 волуме, 1829, Г. & C. & Х. Царвилл, публисхерс, Неw Yорк, Неw Yорк; ан абридгед версион препаред бy Ирвинг оф хис 1828 wорк.
  • Јонес, Бриан Јаy (2008). Wасхингтон Ирвинг: Ан Америцан Оригинал. Арцаде. ИСБН 978-1-55970-836-4. 
  • Wарнер, Цхарлес Дудлеy. Wасхингтон Ирвинг. (Риверсиде Пресс, 1881).
  • Wиллиамс, Станлеy Т. Тхе Лифе оф Wасхингтон Ирвинг. 2 волс. . Oxford University Press. 1935. ISBN 978-0-7812-5291-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вашингтон Ирвинг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vašington_Irving&oldid=27676305”