Веб-стандарди

Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу.
Када завршите са провером, допишете да након |проверено=.

Veb-standardi (engl. Web standards) су формални, слободни стандарди и друге техничке спецификације које дефинишу и описују аспекте Веба (енгл. World Wide Web). Последњих година овај термин се све чесће везује за тренд који подржава групу најпрактичнијих начина за изградњу веб-сајтова, и филозофију веб-дизајна и развоја који укључује те методе.^[1]

Опште

Веб-стандарди укључују велики број независних стандарда и спецификација, од којих неке управљају аспектима интернета, а не само веба. Чак и када нису веб-фокусирани, такви стандарди директно или индиректно утичу на развој и администрацију веб-сајтова и веб-сервиса. Разматрања укључују и интероперабилност, приступачност и могућност коришћења веб-страна и веб-сајтова.

Веб-стандарди, у ширем смислу, укључују следеће:

Препоруке објављене од стране W3C удружења^[2]
Интернет стандарди (СТД) документи објављени од стране Интернет Инжињеске Силе (ИЕТФ)
Захтев за коментаре (РФЦ) документи објављени од стране Интернет Инжињеске Силе (ИЕТФ)^[3]
Стандарди објављени од стране Интернационалне Организације за Стандардизацију (ИСО)^[4]
Стандарди објављени од стране ЕЦМА Интернационал^[5]
Уницоде Стаднарди разне Уницкоде техничке пријаве објављене од стране УТР-с^[6]
Имена и бројеви садржаног регистра одржаваног од стране ИАНА-е^[7]

Веб-стандарди нису фиксирана група правила, већ су групе техничких спецификација о веб-технологији које се константно унапређују.^[8] Веб-стандарди су развијени од стране организације за стандарде-групе интересантних и често супроставњених, овлашћених страна са задатком стандардизације - не технологије које су развијене и декларисане да буду стандард од стране појединаца или компаније.^[8]

Важно је разликовати спецификације које су у фази развоја од оних који су достигли свој финални облик (У слуцају W3Ц спецификација, највиши ниво завршености).^[8]

Честа употреба

Када су веб-сајтови или веб-стране сагласне са веб-стандардима, то углавном значи да сајт или страна имају валидан ХТМЛ, ЦСС и ЈаваСцрипт. ХТМЛ би требало да има приступачност и семантичке смернице. Потпуно извршавање по стандарду такође покрива и правилна подешавања кодирања карактера, исправност, РСС-а и Атом-ове веб-вести, РДФ, исправне мета податке, исправан XМЛ, исправно коришћење објеката и скрипти, кодови независни од резолуције рачунара и правилна подешавања сервера. ^[9]

Када се говори о веб-стандарду следеће објаве се углавном виде као фундаменталне:

Препоруке за језик за обележавање, као што је језик за обележавање хипертекстуалних докумената (ХТМЛ), прошириви језик за обележавање (XХТМЛ), скалабилна векторска графика (СВГ) и Xформе, из W3Ц.
Препоруке за стилске странице (енг.стyлесхеетс), нарочито ЦСС, из W3C.
Стандарди за ECMAScript, познатији као JavaScript, из Ecma Internacional.
Препоруке за ДОМ, из W3C.
Правилно формирана имена и адресе за странице и сви ресурси преузети из јединственог идентификатора ресурса (УРИ) базираних на основу RFC 2396, из ИЕТФ.^[10]
Правилно коришћење ХТТП и МИМЕ за испоруку страница, враћање података са њих и захтевање осталих ресурса који се налазе у њима, базираних на RFC 2616, из ИЕТФ.^[11]

Веб-приступачност је заснована на „Смерницама за приступачност веб-садржајима",^[12] објављених од стране W3C-ове „Иницијативе за приступачност веба“.

Семантички рад у W3C-у је усмерен од стране објава које су повезане са РДФ-ом, ГРДДЛ, OWL-ом

Стандардне публикције и тела

W3C препоруке су спецификације или скуп смерница које су, након интензивних договора и реализација, прихваћене од W3C чланова и директора.

ИЕТФ-ов стандард је карактеризован од стране високо образованог техничког кадра и верује да специфични протоколи и сервиси обезбеђују значајну корист интернет заједници. Спецификација која достигне статус стандарда добија свој број у ИЕТФ СТД серији док задржава оригинални ИЕТФ РФЦ број.

Нестандардни и тржишни притисци

У тренутном радном нацрту предложеног стандардног документа ХТМЛ 5,^[13] W3C је предложио секцију насловљену „Веза са Flash, Silverlight, XUL и сличним власничким језицима“ казе, „У контрасту са власничким језицима ова специификација намерава да дефинише отворене, тржишно независне језике, да буде имплементиран у широком спектру конкурентних производа, широм разних платформи и уређаја. Ово омогућава програмерима да пишу апликације које нису ограничене имплементацијама или језиком произвођача. Осим тога, док писање апликација које циљају власничке платформе могу коштати програмера апликације и његовог купца јер це бити приморани да се пребаце (или це желети да се пребаце) на другу власничку платформу; коришћење слободних и власнички неутралних језика омогућава аутору апликације да мења власнике са мало или нимало трошка.“

Ипак, ХТМЛ садржи бројне „прекршаје“ других спецификација како би се прилагодио ограничењима постојецих платформи.^[14]

Види још

Reference

^ „Mission - Web Standards Project”. WaSP. Приступљено 19. 1. 2009.
^ „W3C Technical Reports and Publications”. W3C. Приступљено 19. 1. 2009.
^ „IETF RFC page”. IETF. Архивирано из оригинала 02. 02. 2009. г. Приступљено 19. 1. 2009.
^ „Search for World Wide Web in ISO standards”. ISO. Приступљено 19. 1. 2009.
^ „Ecma formal publications”. Ecma. Приступљено 19. 1. 2009.
^ „Unicode Technical Reports”. Unicode Consortium. Приступљено 19. 1. 2009.
^ „IANA home page”. IANA. Архивирано из оригинала 20. 09. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2009.
^ ^а ^б ^в Sikos, Leslie (2011). Web standards - Mastering HTML5, CSS3, and XML. Apress. 978-1-4302-4041-9. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 28. 04. 2014.
^ Sikos, L. „Standard websites”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2010. г. Приступљено 9. 7. 2011.
^ Berners-Lee, Tim; Fielding, Roy T.; Masinter, Larry (1998). Uniform Resource Identifiers (URI): Generic Syntax. IETF. doi:10.17487/RFC2396 . RFC 2396. Приступљено 2009-10-27. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
^ Fielding, Roy T.; Gettys, James; Mogul, Jeffrey C.; Nielsen, Henrik Frystyk; Masinter, Larry; Leach, Paul J.; Berners-Lee, Tim (1999). Hypertext Transfer Protocol -- HTTP/1.1. IETF. doi:10.17487/RFC2616 . RFC 2616. Приступљено 2009-10-27. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
^ „Web Content Accessibility Guidelines 1.0, W3C Recommendation 5-May-1999”. W3C. 1999. Приступљено 18. 2. 2009.
^ „HTML 5 A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML, W3C Working Draft 12 February 2009”. W3C. Приступљено 17. 2. 2009.
^ „HTML 5 - A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML - W3C Working Draft 11 October 2012 - Compliance with other specifications”. 11. 10. 2012. Приступљено 19. 10. 2012.

Literatura

Sikos, Leslie (2011). Web standards - Mastering HTML5, CSS3, and XML. Apress. 978-1-4302-4041-9. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 28. 04. 2014.

Spoljašnje veze

[1] „Mission - Web Standards Project”. WaSP. Приступљено 19. 1. 2009.

[2] „W3C Technical Reports and Publications”. W3C. Приступљено 19. 1. 2009.

[3] „IETF RFC page”. IETF. Архивирано из оригинала 02. 02. 2009. г. Приступљено 19. 1. 2009.

[4] „Search for World Wide Web in ISO standards”. ISO. Приступљено 19. 1. 2009.

[5] „Ecma formal publications”. Ecma. Приступљено 19. 1. 2009.

[6] „Unicode Technical Reports”. Unicode Consortium. Приступљено 19. 1. 2009.

[7] „IANA home page”. IANA. Архивирано из оригинала 20. 09. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2009.

[Sikos-8] а ^б ^в Sikos, Leslie (2011). Web standards - Mastering HTML5, CSS3, and XML. Apress. 978-1-4302-4041-9. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 28. 04. 2014.

[9] Sikos, L. „Standard websites”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2010. г. Приступљено 9. 7. 2011.

[10] Berners-Lee, Tim; Fielding, Roy T.; Masinter, Larry (1998). Uniform Resource Identifiers (URI): Generic Syntax. IETF. doi:10.17487/RFC2396 . RFC 2396. Приступљено 2009-10-27. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

[11] Fielding, Roy T.; Gettys, James; Mogul, Jeffrey C.; Nielsen, Henrik Frystyk; Masinter, Larry; Leach, Paul J.; Berners-Lee, Tim (1999). Hypertext Transfer Protocol -- HTTP/1.1. IETF. doi:10.17487/RFC2616 . RFC 2616. Приступљено 2009-10-27. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

[12] „Web Content Accessibility Guidelines 1.0, W3C Recommendation 5-May-1999”. W3C. 1999. Приступљено 18. 2. 2009.

[13] „HTML 5 A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML, W3C Working Draft 12 February 2009”. W3C. Приступљено 17. 2. 2009.

[14] „HTML 5 - A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML - W3C Working Draft 11 October 2012 - Compliance with other specifications”. 11. 10. 2012. Приступљено 19. 10. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]