Пређи на садржај

Велика бенгалска глад 1770.

С Википедије, слободне енциклопедије
Велика бенгалска глад 1769
৭৬-এর মন্বন্তর (Цххиаттōрер моннōнтóр)
ЗемљаБританска Индија
ЛокацијаБенгал
Период1769–1771
Укупно преминулих2 или 10 милиона
ОпсервацијеНеуспех политике и суша
ПомоћПокушаји заустављања извоза и гомилања или монополирања жита; £15.000 потрошено на увоз житарица.[1]
Утицај на демографијуПопулација Бенгала је умањена за 7% или 33%
ПоследицеПриходи Британске источноиндијске компаније пали су на £174.300 фунти због глади. Наплата пореза извршена је насилно како би се надокнадили губици.[2]

Велика бенгалска глад 1770 (бенг. ৭৬-এর মন্বন্তর Цхиẏāттôрер мôннôнтôр) била је глад између 1769 и 1773 (1176 до 1180 у Бенгалском календару) која је захватила доњу Ганшку равницу Британске Индије од Бихараа до регије Бенгал. Процењује се да је глад изазвала смрт око 10 милиона људи,[3] а извештај Ворена Хејстингса из 1772. процењује да је трећина становништва у погођеном региону умрла од глади.[4] Рајат Дата процењује много нижи ревидирани број, у распону од око 2 милиона мртвих у року од 6-7 месеци.[5]

Сматрало се да су неуспех усева у јесен 1768. и лето 1769. и пратећа епидемија малих богиња очити разлози глади.[6][7][8][9] Источноиндијска компанија је повећала наплату пореза због недостатка обучених администратора, а преовлађујућа неизвесност је можда погоршала утицај глади.[10] Други фактори који су допринели притиску били су: трговци житом су престали да нуде авансе за жито сељацима, али је тржишни механизам за извоз трговачког жита у друге регионе остао на снази; Источноиндијска компанија је купила велики део пиринча за своју војску; а приватни службеници компаније и њихови индијски Гомасти створили су локалне монополе житарица.[6] До краја 1769. цене пиринча су порасле два пута, а 1770. су порасле још три пута.[11] У Бихару, непрекидан пролазак армија у ионако сушном подручју погоршало је услове.[12] Источноиндијска компанија је пружила мало мера ублажавања кроз директне напоре за пружање помоћи;[13] нити је смањила порезе, иако су њене могућности да то уради можда биле ограничене.[14]

Ова глад је једна од многих глади и епидемија изазваних глађу које су опустошиле Индијски потконтинент током 18. и 19. века.[15][16][17] Она се обично приписује комбинацији времена и политици Британске источноиндијске компаније. Почетак глади приписује се преслабом монсуну из 1769. године који је проузроковао широку сушу и две узастопне неуспела усева пиринча.[4] Ратна разарања и експлоатационе политике максимизације пореских прихода грабљиве Британске источноиндијске компаније након 1765. године осакатили су економске ресурсе руралног становништва.[4][18]

Индијски економиста, добитник Нобелове награде, Амартија Сен, то описује као глад коју је створио човек, напомињући да се у Бенгалу у том веку није догодила претходна глад, и тај је регион под муслиманском влашћу био је једна од главних светских економских сила и био је надомак протоиндустријализације.[19][20][21] Историчар Вилијам Далримпл је сматрао да су деиндустријализација Бенгала[22] и британска политика били разлози за масовну глад и широко раширена зверства.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ хе анналс оф рурал Бенгал
  2. ^ Боwен 2002, стр. 104.
  3. ^ Амартyа Сен (1981). Повертy анд Фаминес: Ан Ессаy он Ентитлемент анд ДеприватионНеопходна слободна регистрација. Оxфорд Университy Пресс. стр. 39. ИСБН 978-0-19-828463-5. 
  4. ^ а б в Фредрик Албриттон Јонссон (18. 6. 2013). Енлигхтенмент'с Фронтиер: Тхе Сцоттисх Хигхландс анд тхе Оригинс оф Енвиронменталисм. Yале Университy Пресс. стр. 167—170. ИСБН 978-0-300-16374-2. 
  5. ^ Ó Грáда, Цормац. Еатинг пеопле ис wронг, анд отхер ессаyс он фамине, итс паст, анд итс футуре. Принцетон. стр. 99. ИСБН 978-1-4008-6581-9. ОЦЛЦ 902724835. 
  6. ^ а б Бхаттацхарyа & Цхаудхури 1983, стр. 299.
  7. ^ Висариа & Висариа 1983, стр. 528.
  8. ^ Роy, Тиртханкар (2019), Хоw Бритисх Руле Цхангед Индиа'с Ецономy: Тхе Парадоx оф тхе Рај, Спрингер, стр. 117—, ИСБН 978-3-030-17708-9, „Тхе 1769-1770 фамине ин Бенгал фоллоwед тwо yеарс оф ерратиц раинфалл wорсенед бy а смаллпоx епидемиц. 
  9. ^ МцЛане, Јохн Р. (2002), Ланд анд Лоцал Кингсхип ин Еигхтеентх-Центурy Бенгал, Цамбридге Университy Пресс, стр. 195—, ИСБН 978-0-521-52654-8, „Алтхоугх тхе раинс wере лигхтер тхан нормал ин лате 1768, тхе трагедy фор манy фамилиес ин еастерн Бихар, нортх-wестерн анд централ Бенгал, анд тхе нормаллy дриер сецтионс оф фар-wестерн Бенгал беган wхен тхе суммер раинс оф 1769 фаилед ентирелy тхроугх муцх оф тхат ареа. Тхе ресулт wас тхат тхе аман цроп, wхицх ис харвестед ин Новембер, Децембер, анд Јануарy, анд провидед роугхлy 70 перцент оф Бенгал'с рице, wас неглигибле. Раинс ин Фебруарy 1770 индуцед манy цултиваторс то плоугх бут тхе фоллоwинг дрy спелл wитхеред тхе цропс. Тхе монсоон оф Јуне 1770 wас гоод. Хоwевер, бy тхис тиме фоод супплиес хад лонг беен еxхаустед анд хеавy морталитy цонтинуед ат леаст унтил тхе аус харвест ин Септембер. 
  10. ^ Роy 2021, стр. 88–: "Тхе стате мисхандлед тхе фамине. Но стате ин тхесе тимес хад тхе инфраструцтуре ор тхе аццесс то информатион неедед то деал wитх а натурал дисастер он суцх а сцале. Он топ оф тхат проблем, тхис wас нот а нормал стате. Тхе Цомпанy wас ин цхарге оф таxатион, wхереас тхе Наwаб лоокед афтер говернанце. Тхе тwо партнерс дид нот труст оне анотхер."
  11. ^ Роy 2021, стр. 87– "Тоwардс тхе енд оф 1769, рице прицес хад доублед овер тхе превиоус yеар, анд ин 1770, прицес wере он авераге сиx тимес wхат тхеy хад беен ин 1768."
  12. ^ Роy 2021, стр. 87–: "Тхе 1770 фамине оwед то а цомбинатион оф харвест фаилурес анд тхе диверсион оф фоод фор тхе троопс. Wестерн Бенгал анд дриер регионс суфферед море. Рецоверy wас qуицкер ин тхе море wатер-рицх еастерн Бенгал делта. Ин тхе wинтер оф 1768, раинс wере сцантиер тхан усуал ин Бенгал. Тхе монсоон оф 1769 стартед wелл бут стоппед абруптлy анд со тхороугхлy тхат тхе маин аутумн рице цроп wас сцорцхед. Тхе wинтер раинс фаилед агаин. Ин тхе Бихар цоунтрyсиде, тхе репеатед пассаге оф армиес тхроугх виллагес алреадy схорт оф фоод wорсенед тхе еффецтс оф харвест фаилуре."
  13. ^ Пеерс 2006, стр. 47.
  14. ^ Роy 2021, стр. 88–: "Тхе ситуатион меант тхат тхосе wхо хад тхе монеy дид нот хаве лоцал интеллигенце. Тхе стандард цустом wас а таx холидаy фор тхе сецондарy ландлорд, еxпецтинг тхе бенефит wоулд бе пассед он то тхе примарy ландлорд анд онwардс то тхе аффецтед пеасантс. Хоwевер, тхе Цомпанy неитхер кнеw нор цоммандед тхе сецондарy ландлордс' лоyалтy анд диструстед тхе Наwаб'с оффицерс' информатион он wхат wас гоинг он. Цонсеqуентлy, тхере wас ресистанце то усинг тхис оптион, yет но отхер инструментс wере аваилабле то тхе Цомпанy то деал wитх тхе фамине."
  15. ^ Мике Давис (2001). Лате Вицториан Холоцаустс: Ел Ниñо Фаминес анд тхе Макинг оф тхе Тхирд WорлдНеопходна слободна регистрација. Версо. стр. 5–7. ИСБН 978-1-85984-739-8. 
  16. ^ Муртон Бриан (2001). Кеннетх Ф. Кипле, ур. Тхе Цамбридге wорлд хисторy оф фоод. 2. Цамбридге Университy Пресс. стр. 1411—1427. ИСБН 978-0-521-40215-6. 
  17. ^ Амартyа Сен (1981). Повертy анд Фаминес: Ан Ессаy он Ентитлемент анд ДеприватионНеопходна слободна регистрација. Оxфорд Университy Пресс. стр. 195–212. ИСБН 978-0-19-828463-5. 
  18. ^ Далрyмпле, Wиллиам (4. 3. 2015). „Тхе Еаст Индиа Цомпанy: Тхе оригинал цорпорате раидерс”. Тхе Гуардиан. Приступљено 6. 6. 2015. , Qуоте: "Бефоре лонг тхе провинце, алреадy девастатед бy wар, wас струцк доwн бy тхе фамине оф 1769, тхен фуртхер руинед бy хигх таxатион. Цомпанy таx цоллецторс wере гуилтy оф wхат тодаy wоулд бе десцрибед ас хуман ригхтс виолатионс. А сениор оффициал оф тхе олд Мугхал региме ин Бенгал [ор ин отхер соурцес, ан анонyмоус цонтемпорарy пампхлетеер] wроте ин хис диариес: “Индианс wере тортуред то дисцлосе тхеир треасуре; цитиес, тоwнс анд виллагес рансацкед; јагхирс анд провинцес пурлоинед: тхесе wере тхе ‘делигхтс’ анд ‘религионс’ оф тхе дирецторс анд тхеир сервантс.”
  19. ^ „Империал Иллусионс”. Тхе Неw Републиц. 31. 12. 2007. 
  20. ^ Сањаy Субрахманyам (1998). Монеy анд тхе Маркет ин Индиа, 1100–1700. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780521257589. 
  21. ^ Перлин, Франк (1983). „Прото-индустриализатион анд Пре-цолониал Соутх Асиа”. Паст & Пресент. 98 (1): 30—95. ЈСТОР 650688. дои:10.1093/паст/98.1.30. 
  22. ^ Јохн L. Еспосито, ур. (2004). Тхе Исламиц Wорлд: Паст анд Пресент. Волуме 1: Абба - Хист. Оxфорд Университy Пресс. стр. 174. ИСБН 978-0-19-516520-3. 
  23. ^ Далрyмпле, Wиллиам (4. 3. 2015). „Тхе Еаст Индиа Цомпанy: Тхе оригинал цорпорате раидерс”. Тхе Гуардиан. Приступљено 6. 6. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]