Вера Обреновић Делибашић
Вера Обреновић Делибашић (Ливно, 12. фебруар 1906[1]-1992), босанскохерцеговачка књижевница, музичарка и активисткиња.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Вера Обреновић Делибашић рођена је у Ливну. Завршила је Вишу педагошку школу у Сарајеву, на којој је и предавала. Била је прва виолина Сарајевске филхармоније у којој свира до 1941. Након 1951. године сели се у Београд у ком живи све до своје смрти.
Уметничко стваралаштво
[уреди | уреди извор]Своје прве радове, песме и приповетке објавила је часопису Гајрет.[2] Током периода Другог светског рата написала је први соцреалистички роман о НОП-у у два наставка под називом: "Кроз ничију земљу" и "Кроз Ничију земљу два" што је сврстава у прве босанскохерцеговачке романсијерке. Године 1955. године објављује збирку приповедака Зоре над Махалама у коме пише о животу за време и након Другог светског рата, док у Цетињу објављује два романа „Од колијевке до Сутјеске” (1961) и роман „Вишња из Ничије Земље” (1971).
Била је прва жена у БиХ која је објавила роман.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 586.
- ^ а б в „Хероина: Вера Обреновић Делибашић”. мреза-мира.нет. Приступљено 16. 1. 2023.
