Пређи на садржај

Вилдаглиптин

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилдаглиптин
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације90 минута
Идентификатори
CAS број274901-16-5 ДаY
ATC кодA10BH02 (WHO)
PubChemCID 6918537
DrugBankDB04876 ДаY
ChemSpider5293734 ДаY
ChEMBLCHEMBL142703 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC17H25N3O2
Моларна маса303,399
  • OC12CC3CC(C1)CC(C3)(C2)NCC(=O)N1CCC[C@H]1C#N
  • InChI=1S/C17H25N3O2/c18-9-14-2-1-3-20(14)15(21)10-19-16-5-12-4-13(6-16)8-17(22,7-12)11-16/h12-14,19,22H,1-8,10-11H2/t12?,13?,14-,16?,17?/m0/s1 ДаY
  • Key:SYOKIDBDQMKNDQ-XWTIBIIYSA-N ДаY

Вилдаглиптин је органско једињење, које садржи 17 атома угљеника и има молекулску масу од 303,399 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 0,2
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) -2,5
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 76,4

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Balas B, Baig MR, Watson C, Dunning BE, Ligueros-Saylan M, Wang Y, He YL, Darland C, Holst JJ, Deacon CF, Cusi K, Mari A, Foley JE, DeFronzo RA: The dipeptidyl peptidase IV inhibitor vildagliptin suppresses endogenous glucose production and enhances islet function after single-dose administration in type 2 diabetic patients. J Clin Endocrinol Metab. 2007 Apr;92(4):1249-55. Epub 2007 Jan 23. PMID 17244786
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).