Вилсон Грејтбач

Вилсон Грејтбач
Име по рођењу	Wилсон Греатбатцх
Датум рођења	(1919-06-06)6. јун 1919.
Место рођења	Буфало, Њујорк  САД
Датум смрти	27. септембар 2011.(2011-09-27) (92 год.)
Место смрти	Вилијамсвил, Њујорк  САД
Пребивалиште	САД
Држављанство	америчко
Занимање	инжењер, изумитељ

Вилсон Грејтбач (6. септембар 1919 – 27. септембар 2011) био је амерички инжењер и пионирски изумитељ. Он је имао више од 325 патената, био је члан Националне дворане славних изумитеља, и добитник је награде Лемелсон-МИТ и Националне медаље за технологију и иновације (1990).

Ране године

Грејтбач је рођен у Буфалу у Њујорку и похађао је јавну средњу школу у Вест Сенеки. Он је уписао војну школу и служио током Другог светског рата, пастајући авијациони шеф радиослужбе пре него што је примио војни отпуст 1945. године. Он је студирао на Корнел универзитету у оквиру ГИ програма, дипломирајући електротехнику 1950. године; он је магистрирао на Универзитету Буфало 1957. године. Вилсон је волео да изучава разне објекте и то је доводило од других великих остварења.

Чардак-Грејтбач пејсмејкер

Чардак-Грејтбач пејсмејкер је користио Малоријеве ћелије од жива оксид-зинка (живине батерије) као свој извор енергије, покрећучи два транзистора, трансформатор спрегнут с блокирајућим осцилаторским колом, што је све било инкапсулирано у епокси резин, и затим спрегнуто са електродама смештеним у срчани мишић пацијентовог срца. Овај патентирани изум довео је до тога да је Медтроник компанија из Минеаполиса отпочела производњу и даљи развој вештачких срчаних пејсмејкера.

Грејтбачова литијум-јодидна батеријска ћелија

Године 1968, Каталист истраживачка корпорација из Балтимора у Мериленду развила је и патентирала литијумску батеријску ћелију. Ћелија је користила два елемента у близини крајева електрохемијске скале, узрокујући висок напон од 2,8В и густину енергије у близини физичког максимума. Нажалост, она је имала унутрашњу импедансу, што је ограничавало њено струјно оптерећење на испод 0,1 mA и стога је сматрана бескорисном.

Грејтбач је настојао да уведе овај изум у индустрију пејсмејкера, која би с лакоћом могла да користи батерију високе импедансе. Рани радови су спроведени у изнајмљеном простору некадашње фабрике музичких инструмената органа Вурлицер у Северној Тонавонди у Њујорку. Ралф Мид је предводио рани електрохемијски развој.

Грејтбач је развојним организацијама пејсмејкера представио WG1 ћелију 1971. године, али је дочекан са ограниченим ентузијазмом. Дана 9. јула 1974, Мануел А. Вилафана и Антони Адучи, оснивачи Кардијак пејсмејкерс инк. (Гуидант) у Сент Полу у Минесоти, произвели су први светски пејсмејкер са литијумском анодом и литијум-јодид електролитном чврстом батеријом. Литијум-јодидна ћелија коју је производио Грејтбач је постала стандардна ћелија за пејсмејкере, са потребном густином енергије, ниским самопражњењем, малом величином и поузданошћу.

У ћелији која је развијена за примену у срчаном пејсмејкеру, анода је литијумска, а катода је од прилагођене композиције јода и поли-2-винил пиридина, од којих ниједан није електрично проводљив. Међутим, након обраде мешањем и загревањем до ~ 150 °C током 72 сата, компоненте реагују једна са другом како би формирале електрично проводљиву вискозну течност која се, док је још растопљена, излива у ћелију где се хлади, чиме се ствара чврста супстанца. Кад течност додирује литијумску аноду, ствара се мономолекуларни слој полуводичавог кристалног литијум-јодида. Како се ћелија празни струјним оптерећењем пејсмејкера, реакција између литијумске аноде и јодне катоде формира растућу баријеру литијум-јодида, што је чини отпорном, и узрокује да се терминални напон ћелије смањује приближно као инверзна функција запремине баријере. Дизајнери пејсмејкера користе ову карактеристику да омогуће откривање почетног 'краја живота' литијумске ћелије пејсмејкера.

Филантропија

Грејтбач је донирао средства за Хотон колеџ у Њујорку за стварање дипломског музичког програма. Центар за уметност Хотон колеџа је дизајниран уз његове донације, тако да укључује концертну дворану, уметничку галерију, простор за окупљање на више спратова и разне сале за хорове и инструменталне вежбе. Касније је назван по њему Грејтбачова музичка школа. Хотон колеџ је помагао Грејтбачу у његовом истраживању, када није био у стању да добије подршку, пружајући му лабораторијски простор и помоћ у истраживању.

Године 2009, Вилсон и Еленор Грејтбач су донирали око 10 милиона долара за стварање модерног стакленог рецепционог и интерпретативног павиљона, названог Еленор и Вилсон Грејтбач павиљон, који је одвојен од комплекса куће Дарвина D. Мартина. Павиљон је дизајнирао Тошико Мори, председавајући одељења за архитектуру на Харвардској дипломској школи дизајна.

Смрт

Вилсон Грејтбач је преминуо у својој 92. години, дана 27. септембра 2011. Грејтбач је служио као старешина у Клеренсовој презвитеријанској цркви, где је исто тако певао у црквеном хору и предавао у недељној школи.

Литература

• Биограпхy оф Греатбатцх ат МИТ wебсите
• Адам, Јохн (5. 2. 1999). „Макинг Хеартс Беат”. Инновативе Ливес - Тхе Смитхсониан'с Лемелсон Центер фор тхе Студy оф Инвентион анд Инноватион. Смитхсониан Институтион. Архивирано из оригинала 21. 4. 2008. г. Приступљено 19. 4. 2008. 
• „Wилсон Греатбатцх Макес Хеартс Беат”. Прототyпе Онлине: Инвентиве Воицес подцаст - Тхе Смитхсониан'с Лемелсон Центер фор тхе Студy оф Инвентион анд Инноватион. Смитхсониан Институтион. 8. 10. 1996. 
• Греатбатцх.цом Цомпанy Wебсите
• Бецк Х, Боден WЕ, Патибандла С, Киреyев D, Гутпа V, Цампагна Ф, Цаин МЕ, Марине ЈЕ.50тх Анниверсарy оф тхе фирст суццессфул перманент пацемакер имплантатион ин тхе Унитед Статес: хисторицал ревиеw анд футуре дирецтионс. Ам Ј Цардиол. 2010 Сеп 15;106(6):810-8.
• Греатбатцх W, Холмес ЦФ, Такеуцхи ЕС, Ебел СЈ (новембар 1996). „Литхиум/царбон монофлуориде (Ли/ЦФx): а неw пацемакер баттерy”. Пацинг Цлин Елецтропхyсиол. 19 (11 Пт 2): 1836—40. ПМИД 8945052. дои:10.1111/ј.1540-8159.1996.тб03236.x. 
• Маллела, V. С.; Иланкумаран, V.; Рао, Н. С. (2004). „Трендс ин цардиац пацемакер баттериес”. Индиан Пацинг анд Елецтропхyсиологy Јоурнал. 4 (4): 201—212. ПМЦ 1502062 . ПМИД 16943934. 
• МцДоналд, Р. C.; Харрис, П.; Хоссаин, С.; Гоебел, Ф. (1992). „Аналyсис оф сецондарy литхиум целлс wитх сулфур диоxиде басед елецтролyтес”. ИЕЕЕ 35тх Интернатионал Поwер Соурцес Сyмпосиум. стр. 246. ИСБН 978-0-7803-0552-6. дои:10.1109/ИПСС.1992.282033. 
• УС патент 4891281, Куо, Хан C. & Фостер, Доналд L., "Елецтроцхемицал целлс хавинг лоw вапор прессуре цомплеxед СО₂ елецтролyтес", иссуед 01-02-1990, ассигнед то Дурацелл Инц. 
• Ефтекхари, Али (2017). „Тхе рисе оф литхиум–селениум баттериес”. Сустаинабле Енергy & Фуелс. 1: 14—29. дои:10.1039/Ц6СЕ00094К. 
• Цхристенсен, Ј.; Албертус, П.; Санцхез-Царрера, Р. С.; Лохманн, Т.; Козинскy, Б.; Лиедтке, Р.; Ахмед, Ј.; Којиц, А. (2012). „А Цритицал Ревиеw оф Ли∕Аир Баттериес”. Јоурнал оф тхе Елецтроцхемицал Социетy. 159 (2): Р1. дои:10.1149/2.086202јес. 
• Абрахам, К. M. (1996). „А Полyмер Елецтролyте-Басед Рецхаргеабле Литхиум/Оxyген Баттерy”. Јоурнал оф тхе Елецтроцхемицал Социетy. 143 (1): 1. ИССН 0013-4651. дои:10.1149/1.1836378. 

Спољашње везе

• УС патент 3057356, Wилсон Греатбатцх, "Медицал цардиац пацемакер", публисхед 9. 10. 1962 
• A video interview with Wilson Greatbatch from vega.org.uk
• Implantable pacemaker inventor Wilson Greatbatch dies from BBC 28 September 2011
• Washington Post Obituary
• Вилсон Грејтбач на сајту Финд а Граве (језик: енглески)
• Battery at the CIA Museum, CIA.gov Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2021)
• Дурацелл (1. 7. 2015). „Дурацелл Примарy Литхиум Цоин Целл Артицле Информатион Схеет” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 01. 2018. г. Приступљено 2. 1. 2018. 
• Енергизер (1. 1. 2017). „Енергизер Продуцт Сафетy Дата Схеет, Цоин/Буттон Литхиум Манганесе Диоxиде Баттериес” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 09. 2017. г. Приступљено 2. 1. 2018. 
• ДонгГуан ТианQиу Ентерприсе Цо., Лтд (1. 1. 2016). „Материал Сафетy Дата Схеет, Ли-Мн Буттон Целл ЦР2025” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 1. 2018. г. Приступљено 2. 1. 2018. 
• Пиларзyк, Јим. „Wхите Папер - Литхиум Царбон Монофлуориде Цоин Целлс ин Реал-Тиме Цлоцк анд Меморy Бацкуп Апплицатионс”. раyовац.цом. Раyовац Цорпоратион. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г.