Vinogradska strnadica

Виноградска стрнадица
	Emberiza hortulana
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Red:	Passeriformes
Породица:	Emberizidae
Род:	Emberiza
Врста:	E. hortulana
Биномно име
	Emberiza hortulana; (Linnaeus, 1758)

Виноградска стрнадица^[2] или виноградарска стрнадица^[3] или вртна стрнадица^[4] (Emberiza hortulana) је птица из породице стрнадица (Emberizidae), мале групе певачица која је сада одвојена од својих најближих сродника зеба. Научно име стрнадица - Emberiza потиче од старонемачке речи Embritz, на коме је имала своје номилно значење, стрнадица. Научно име врсте hortulana потиче из италијанског језика, hortulane, што је означавало ову птицу.^[5]

Виноградарска стрнадица се дуго користила у француској кухињи, печена и једена цела. Птица је коришћена у свим нивоима социјалне организације друштва што је довело до драстичног пада популација, доводоћи до тога да је 1999 стављена под строгу заштиту.

Физичке карактеристике[уреди | уреди извор]

Виноградарска стрнадица је 16 цм дугачка птица тежине између 20-25 г. По изгледу и понашању неодољиво подсећа на своју сродну врсту стрнадицу жутовољку (Emberiza citrinella), с тим да јој недостаје жуто обојено перје које краси жутовољку. Глава виноградарске стрнадице је обојена зелено-сивом бојом, при чему се на глави могу уочити „бркови” жуте боје.

Понашање[уреди | уреди извор]

Гнезда виноградарске стрнадице су смештена на земљи или близу земље на висини мањој од 1 м. Регуларна исхрана ових птица базира се на семенкама разних биљака, али у току одгајања младунаца исхрану допуњују разни инсекти, а пре свега бубе.

Дистрибуција и станиште[уреди | уреди извор]

Припада групи птица селица. Може се срести у већини европских земаља и Западној Азији при чему се може уочити да је присуство ове врсте у њеном ареалу распрострањења јако локално. Ареал јављања врсте иде до севера скандинавских држава и улази у арктички поларни круг. У Србији се среће на територији целе државе, с тим да је најчешћа на истоку и југу земље.

Законска заштита[уреди | уреди извор]

Лов на виноградарску стрнадицу је забрањен 1999. године у Француској па се та забрана последнично пренела и на остатак европског континента, где је сада строго заштићена врста и једна је од врста која се налази на списковима различитих конвенција и мреже заштићених подручја под називом „Натура 2000”. Пре ове забране, годишње је само у Француској страдало преко 50.000 птица. Према подацима Француске Лиге за Заштиту Птица, у периоду од 1997. па до 2007. године, популација се опоравила за око 30%.^[6]

Државе чланице Европске Уније забрањују:^[7]

намерно убијање и хватање ових птица било којом методом;
намерно уништавање или оштећивање гнезда, јаја;
сакупљање јаја из природе и њихово отуђивање;
намерно узнемиравање птица поготово током осетљивог периода живота као што је подизање гнезда, инкубација и подизање младих;
држање птица као љубимце и њихову даљу дистрибуцију кроз продају како живих птица, такође и мртвих (препарираних или само њихове коже)