Вирални вектор
Вирални вектор је оруђе које се често користи у молекуларној биологији за испоруку генетичког материјала у ћелије.[1] Ова процес се може вршити унутар живог организма (ин виво) или у ћелијској културу (ин витро). Вируси су еволуирали специјализоване молекуларне механизме за ефикасни транспорт њиховог генома у ћелије које инфицирају. Испорука гена вирусима се назива трансдукција, а инфициране ћелије су трандуковане. Овај механизам је нашао лабораторијску примену током 1970-тих. Паул Берг је користио модификовани СВ40 вирус који је садржао ДНК из бактериофага ламбда да инфицира ћелије бубрега мајмуна одржаване у култури.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Goff SP, Berg P (1976). „Construction of hybrid viruses containing SV40 and lambda phage DNA segments and their propagation in cultured monkey cells”. Cell. 9 (4 PT 2): 695—705. PMID 189942. doi:10.1016/0092-8674(76)90133-1.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Takashi Torashima; Chiho Koyama; Haruhiro Higashida; Hirokazu Hirai (2007). „Production of neuron-preferential lentiviral vectors”. Protocol Exchange. doi:10.1038/nprot.2007.89.
- Yuka Okada; Masahito Ikawa (2007). „Placenta specific gene manipulation by transducing zona-free blastocyst using lentiviral vector”. Protocol Exchange. doi:10.1038/nprot.2007.62.
- Fry JW, Wood KJ (8. 6. 1999). „A comparison of vectors in use for clinical gene transfer”. Expert reviews in molecular medicine.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
