Пређи на садржај

Virus mozaika duvana

С Википедије, слободне енциклопедије
Вирус мозаика дувана
Електронска микрографија ВМД честица. Оне су обојене да би биле уочљиве са 160,000x магнификацијом
Класификација вируса е
(нерангирано): Вирус
Реалм: инцертае седис
Царство: инцертае седис
Тип: инцертае седис
Класа: инцертае седис
Ред: инцертае седис
Породица: Виргавиридае
Род: Тобамовирус
Врста:
Вирус мозаика дувана

Вирус мозаика дувана (ВМД) је РНК вирус који узрокује болест биљака, посебно дувана и других чланова породице Solanaceae. Инфекција производи карактеристичне обрасце (разне тачке на лишћу те промјену или губитак боје) на лишћу (по чему је вирус добио име). ВМД је био први откривени вирус. Иако је, од краја 19. века, било познато да заразна болест оштећује дуванске усеве, све до 1930. није било познато да је узрочник заразе вирус.

Повијест[уреди | уреди извор]

Адолф Мајер је 1883. први описао болест која се могла преносити између биљака, а била је слична бактеријским инфекцијама.[1][2] Димитри Ивановски је 1892. дао први конкретан доказ за постојање небактеријског узрочника заразе, када је заражени биљни сок остао заражен чак и након филтрирања кроз Чемберландов филтер.[2][3] Међутим, Ивановски је остао уверен, упркос потешкоћа у добивању доказа, да је бактерија узрочник заразе.[4] Мартинус Бијеринк је 1898. показао да филтрирана хранљива подлога (без бактерија) садржи узрочника заразе.[2][5] Вендел Мередит Станли је 1935. изкристалисао вирус те тиме показао да он остаје активан и након кристализације.[2] Због тих истраживања му је 1946. године додељена 1/4 Нобелове награде за хемију,[6] иако се касније показало да су неки од његових закључака били неисправни (ти су кристали били чист протеин и састављени су процесом аутокаталазе).[7] Прве снимке вируса мозаика дувана електронским микроскопом су 1939. године направили Густав Каучи, Едгар Пфанкуч и Хелмут Руска, брат нобеловца Ернста Руске.[8] Хеинз Франкел-Конрат и Робли Вилијамс су показали 1955. године да се очишћена РНК ВМД-а и његов капсидни протеин самостално спајају у функционални вирус, тиме показујући да је то најстабилнија структура (структура с најмањом слободном енергијом), вероватно природни механизам за спајање унутар ћелије дувана.

Кристалографкиња Росалинд Франклин радила је око мјесец дана за Станлија на Берклију те је касније дизајнирала и направила модел ВМД-а за светски сајам у Бриселу 1958. године. Исте је године изнела теорију да је вирус шупаљ, а не пун, те хипотезу да је РНК вируса мозаика дувана изграђена од једне завојнице (хеликса). Ова се претпоставка показала тачном након њене смрти, те је данас позната као + завојница.[2]

Структура[уреди | уреди извор]

Шематски модел вируса мозаика дувана:
1. Нуклеинска киселина - РНК
2. каспомер
3. капсид
Протеин омотача вируса мозаика дувана
Мономерна јединица протеина омотача вируса мозаика дувана.[9]
Идентификатори
СимболCP
Ентрез1494073
УниПротP03579

Вирус мозаика дувана има изглед попут штапића. Његов капсид је изграђен од 2130 молекула протеина, те једног молекула РНК који садржи геном вируса. Капсоид је изграђен од 6400 основних јединица. Протеини се самостално спајају у спиралу (16,3 протеина по окрету спирале) око РНК која формира структуру облика укоснице. Протеински мономер се састоји од 158 аминокиселина које су сложене у четири главне α-завојнице, спојене избоченом петљом која се налази апроксимално на оси вириона. Вириони су приближно дугачки 300 nm и имају пречник од ≈18 nm.[10] Негативно обојени електронски микрограми показују јасан унутарњи канал дугачак ≈4 nm. РНК се налази на радијусу од ≈6 нм, те је капсидом заштићена од утицаја ћелијских ензима. За сваки протеински мономер постоје три РНК нуклеотида.[11] Структура целог вируса је добијена путем дифракције Рендгенских зрака са мапом електронске густине на резолуцији од 3.6 Å.[9]

Репликација[уреди | уреди извор]

Након улазка у домаћина путем механизма механичке инокулације, ВМД разгради свој омотач чиме се ослободи вирални РНК ланац. Затим се вирус репликује. Први степен је производња више иРНК молекула. Они кодирају неколико протеина, међу којима је протеин капсоида и РНК зависна РНК полимераза (RdRp), kao i proteini za kretanje. VMD replikuje svoj sopstveni genom. Nakon sinteze proteina omotača i RNK genoma, oni spontano formiraju kompletne VMD viruse visoko organizovanim procesom.[12]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mayer, Adolf (1886). „Über die Mosaikkrankheit des Tabaks.”. Die Landwirtschaftliche Versuchs-stationen (на језику: German). 32: 451——467.  Translated into English in Johnson, J., Ed. (1942) Phytopathological classics (St. Paul, Minnesota: American Phytopathological Society) No. 7, pp. 11–-24.
  2. ^ а б в г д Zaitlin, Milton (1998). „The Discovery of the Causal Agent of the Tobacco Mosaic Disease” (PDF). Ур.: Kung, S. D.; Yang, S. F. Discoveries in Plant Biology. Hong Kong: World Publishing Co. стр. 105——110. ISBN 978-9810213138. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 02. 2012. г. Приступљено 14. 01. 2012. 
  3. ^ Iwanowski, D. (1892). „Über die Mosaikkrankheit der Tabakspflanze”. Bulletin Scientifique publié par l'Académie Impériale des Sciences de Saint-Pétersbourg / Nouvelle Serie III (на језику: German & Russian). St. Petersburg. 35: 67——70.  Translated into English in Johnson, J., Ed. (1942) Phytopathological classics (St. Paul, Minnesota: American Phytopathological Society) No. 7, pp. 27–-30.
  4. ^ Iwanowski, D. (1903). „Über die Mosaikkrankheit der Tabakspflanze”. Zeitschrift fur Pflanzenkranheiten und Pflanzenschutz (на језику: German). 13: 1——41. 
  5. ^ Beijerinck, M. W. (1898). „Über ein Contagium vivum fluidum als Ursache der Fleckenkrankheit der Tabaksblätter”. Verhandelingen der Koninklyke akademie van Wettenschappen te Amsterdam (на језику: German). 65: 1——22.  Translated into English in Johnson, J., Ed. (1942) Phytopathological classics. (St. Paul, Minnesota: American Phytopathological Society) No. 7, pp. 33–-52 (St. Paul, Minnesota)
  6. ^ Wendell M. Stanley - Biography
  7. ^ LE, Kay (1986). „W. M. Stanley's crystallization of the tobacco mosaic virus, 1930–1940” (-). Isis. 77 (288): 450—72. JSTOR 00211753. PMID 3533840. doi:10.1086/354205. 
  8. ^ Kausche GA, Pfankuch E, Ruska H (1939). „Die Sichtbarmachung von pflanzlichem Virus im Übermikroskop”. Naturwissenschaften. 27 (18): 292—9. doi:10.1007/BF01493353. [мртва веза]
  9. ^ а б PDB: 1ВТМ​; Намба К, Стуббс Г (1986). „Струцтуре оф тобаццо мосаиц вирус ат 3.6 А ресолутион: имплицатионс фор ассемблy”. Сциенце. 231 (4744): 1401—6. ПМИД 3952490. дои:10.1126/сциенце.3952490. 
  10. ^ Стрyер, Луберт (1988). Биоцхемистрy. Сан Францисцо: W.Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-1843-7. 
  11. ^ А, Клуг (1999). „Тхе тобаццо мосаиц вирус партицле: струцтуре анд ассемблy”. Пхилос. Транс. Р. Соц. Лонд., Б, Биол. Сци. 354 (1383): 531—5. ПМЦ 1692534 Слободан приступ. ПМИД 10212932. дои:10.1098/рстб.1999.0404. 
  12. ^ Wоолвертон, Цхрис; Јоанне Wиллеy; Схерwоод, Линда (2008). Пресцотт'с Мицробиологy (7тх изд.). Бостон: МцГраw Хилл Хигхер Едуцатион. стр. 464-5. ИСБН 978-0-07-110231-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вирус мозаика дувана на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Virus_mozaika_duvana&oldid=27558408”