Пређи на садржај

Владимир Којовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Др Владимир Којовић
Др Владимир Којовић

Др сци. мед. Владимир Којовић (рођ. 1972) српски је уролог, дечији хирург и микрохирург, доцент на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Др Владимир Којовић се бави урологијом, гениталном реконструктивном хирургијом и микрохирургијом скоро 25 година, током којих је извео више хиљада комплексних оперативних захвата.

Др Којовић је потекао у београдској школи гениталне хирургије, чији зачетник је био професор Сава Перовић. Током свог усавршавања др Којовић је радио на клиникама у Италији, Шведској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама.

Звање доктора наука др Којовић је стекао на Медицинском Факултету у Београду на тему „Савремени приступ у хируршком лечењу стенозе уретре“.

Др Којовић је аутор и коаутор значајног броја радова у светски признатим часописима и аутор је неколико поглавља у књигама из тематике гениталне хирургије.

За свој рад добио је више награда и признања на међународним састанцима уролога.

У оквиру свог хуманитарног рада, др Којовић је у више наврата боравио у афричким земљама, где је изводио разне хируршке интервенције и одржавао предавања на националним универзитетима. Др Владимир Којовиц је запослен на Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“, а ради и као доцент на Катедри за хирургију Медицинског Факултета у Београду, а оснивач је и директор Андромедиц Академије за реконсутруктивну урологију, као и Уролошког Центра Београд.

Живи и ради у Београду, ожењен је, отац троје деце

Награде[уреди | уреди извор]

  • Прва награда на 4тх Соутх Еастерн Еуропеан Урологy Меетинг (Еуропеан Ассоциатион оф Урологy), 2008: Уретхрал ленгтхенинг ин фемале транссеxуалс бy цомбинед буццал муцоса графт анд лабиа минора флап. Еур Урол Суппл 2008;3(9):78
  • Прва награда на 5тх Соутх Еастерн Еуропеан Урологy Меетинг (Еуропеан Ассоциатион оф Урологy), 2009: Оне стаге метоидиопластy ин фемале то мале трансгендер патиентс: тхе роле оф генитал флапс фор уретхрал рецонструцтион. Еур Урол Суппл, 2009;8(8):648
  • Трећа Рицхард Wолф награда на 9тх Соутх Еастерн Еуропеан Урологy Меетинг, (Еуропеан Ассоциатион оф Урологy), 2013: Тхе роле оф тадалафил ин превентион оф постоперативе графт ретрацтион ин тхе треатмент оф севере пеyроние'с дисеасе,  Еур Урол Суппл, 2013;12(4):е1132
  • Прва Карл Стортз награда на 10тх Соутх Еастерн Еуропеан Урологy Меетинг (Еуропеан Ассоциатион оф Урологy), 2014: Реверсал сургерy ин регретфул мале то фемале транссеуалс афтер сеx реассигнмент сургерy, Еур Урол Суппл, 2014;13(7):е1619
  • Друга Берин Цхемие награда на 13тх Соутх Еастерн Еуропеан Урологy Меетинг, (Еуропеан Ассоциатион оф Урологy), 2018: Лате фунцтионал анд псyцхосеxуал цомплицатионс оф примарy хyпоспадиас репаиред ин цхилдхоод, Еур Урол Суппл 2018; 17(11):е2583
  • Трећа награда на 18тх Централ Еуропеан Урологy Меетинг, (Еуропеан Ассоциатион оф Урологy), 2018. Мусцулоцутанеоус латиссимус дорси фрее флап ас ан оптион фор пхаллиц рецонструцтион ин трансмен. Еур Урол Суппл 2018; 17(12): е2711
  • “Др  Милос  Смиљковиц” аwард, гивен 2013 бy Фацултy оф Медицине, Университy оф Белграде анд Урологy Цлиниц, Цлиницал Центер оф Сербиа.

Публикације[уреди | уреди извор]

Докторска дисертација [1]

Публикације у ПЕЕР ревиеw часописима (ЈЦР) [2]

Поглавља у књигама[уреди | уреди извор]

  • Којовиц V, Бизиц M, Дјордјевиц ML, “Нон-уретхрал цомплицатионс афтер хyпоспадиас репаир”, Ин: Дјордјевиц ML Хyпоспадиас сургерy: цхалленгес анд лимитс. Неw Yорк, УСА: Нова Сциенце Пуб Инц; 1 едитион, (Јулy 25, 2014), п. 179-196
  • Дјордјевиц ML, Којовиц V, Мајсторовиц M, “ЕПИСПАДИАС”, Ин: Дјордјевиц ML, Сантуцци Р Пениле рецонструцтиве сургерy: цуррент ацхиевементс. Саарбрüцкен, Германy: Лап Ламберт Ацадемиц Публисхинг ГмбХ & Цо. (Оцтобер 1, 2012).п 42-64.
  • Којовиц V, Дуги D. “Пениле царцинома анд ерецтиле дyсфунцтион” Ин:  Интернатионал Боок оф Ерецтиле Дyсфунцтион.  Неw Yорк, УСА: Нова Сциенце Пуб Инц., 1ст едитион, Дјордјевиц ML, Мартинс ФЕ, едс. 2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]