Владислав Броњевски
Владислав Броњевски (пољ. Władysław Broniewski; Плоцк, 17. децембар 1897 – Варшава, 10. фебруар 1962) био је пољски песник и војник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Броњевски се као младић борио најпре у Првом светском рату,[1] а потом и у Пољско-совјетском рату. За заслуге је добио орден Виртути Милитари, највише пољско одликовање за храброст на бојном пољу.
Током 1930-их његови политички ставови су били левичарски. Када је Немачка напала Пољску 1939. године он је написао песму која храбри Пољаке да оставе по страни своја политичка неслагања и да се одупру агресору. Када је Пољску напао и Совјетски Савез Броњевски се затекао у Лвиву. Испрва је објављивао своје песме у новинама које су издавали Совјети, али је ускоро ухапшен од НКВД-а под лажном оптужбом за хулиганство и након четири месеца је пребачен у затвор Лубјанка[1] у Москви где је провео још 13 месеци. Напустио је Совјетски Савез са пољском војском и преко Ирана стигао до Ирака а затим Палестине.[2]
Након Другог светског рата и успостављања Народне Републике Пољске, написао је важну и политички обојену песму Słowo o Stalinie (Реч о Стаљину) 1951. године. Потом је постао важна политичка личност и од стране власти је био проглашен за највећег националног песника. Ипак, Броњевски је задржао одређени ниво независности. Такође је био надарени преводилац поезије и прозе преводећи, између осталих, дела Достојевског, Јесењина, Мајаковског и Брехта.
Последње године живота је провео у борби са алкохолизмом. Преминуо је у Варшави.
Поезија
[уреди | уреди извор]Поезија Броњевског се бави тешкоћама људског живота у контексту историјских догађаја као што су ратови и револуције (нпр. Париска комуна[3]), као и питањима правде и неправде, борбе за слободу, патриотизма и личне патње. Потоњи аспект је приметан у циклусу Анка, посвећеном успомени на песникову трагично преминулу кћерку Ану која се отровала плином 1954. године. Овај циклус је често упоређиван са циклусом Тужаљке Јана Кохановског. Још једна важна песма Броњевског је Balade i romanse (пољ. Ballady i romanse) koja se bavi holokaustom. Junakinja pesme je 13-godišnja Jevrejka Rifka koja umire zajedno sa Isusom pod nacističkim rafalima. Bronjevski je bio konzervativan po pitanju pesničke forme. Koristio je klasične forme stihova i tradicionalnog metra. Često je koristio daktilski metar.[4]
Zbirke poezije
[уреди | уреди извор]- Wiatraki (1925)
- Dymy nad miastem (1927)
- Troska i pieśń (1932)
- Krzyk ostateczny (1938)
- Bagnet na broń (1943)
- Drzewo rozpaczające (1945)
- Nadzieja (1951)
- Anka (1956)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б Miłość, wódka, polityka, czyli biografia Broniewskiego
- ^ Władysław Broniewski (1897.12.17 - 1962.02.10)
- ^ „Pesmu Komuna Paryska je napisao 1929. godine”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017.
- ^ Wiktor Jarosław Darasz, Polski daktyl, Język Polski 3-4/2000, str. 257-265.
Bibliografija
[уреди | уреди извор]- Broniewski, Władysław. Pamiętnik 1918–1922. Warszawa: Państwowy Instytut Wydawniczy, 1987.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
