Водонични јон
Водонични јон ке термин који IUPAC препоручује као термин за све јоне водоника и његове изотопе.[1] У зависности од наелектрисања јона, разликују се две класе: позитивно наелектрисани јони и негативно наелектрисани јони.
У воденим условима нађеним у биохемији, водонични јони постоје у хидратној форми хидронијум, H3O+, мада их биохемичари често називају "водоничним јонима" или чак "протонима".
Катјон
[уреди | уреди извор]Кад изгуби свој електрон, могу да се формирају следећи катјони:
- Хидрон: генерално име за позитивни јон водоничног изотопа (H+)
- Протон: 1H+ (и.е. катјон протијума)
- Деутерон: 2H+, D+
- Тритон: 3H+, T+
Ин аддитион, тхе ионс продуцед бy тхе реацтион оф тхесе цатионс wитх wатер ас wелл ас тхеир хyдратес аре цаллед хyдроген ионс:
- Хидронијум јон: H3O+
- Зундел катјон: H5O2+ (именован по Џорџу Зунделу)
- Еигенов катјон: H9O4+ (намед фор Манфреду Еигену)
Зунделов и Еигенов катјон имају значајну улогу у дифузији протона у сагласности са Гротусовим механизамом.
У контексту киселина, водонични јони се типично односе на хидроне.
Ањон
[уреди | уреди извор]Водонични ањони се формирају кад додатком електрона:
- Хидрид: генерално име које се односи на негативни јон неког водоничног изотопа (H−)
- Деутерид: 2H−, D−
- Тритид: 3H−, T−
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Compendium of Chemical Terminology, 2nd edition McNaught, A.D. and Wilkinson, A. Blackwell Science, 1997, ISBN 0-86542-684-8, also online Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2005)