Војна обавеза
Војна обавеза је обавезно пријављивање људи у војну службу.[1] Војна обавеза датира још од антике и наставља се у неким земљама до данашњих дана под разним именима. Савремени систем скоро универзалне војне обавезе за младиће потиче из доба Француске револуције 1790-их, где је постао основа веома велике и моћне војске. Већина европских држава касније је копирала систем у мирнодопско време, тако да би мушкарци одређеног узраста служили 1—8 година на активној дужности, а потом бивали пребачени у резервне снаге. Временски период током којег су војни обвезници дужни служити у оружаним снагама назива се војни рок.
Војна обавеза је контроверзна из више разлога, укључујући приговор савести на војне ангажмане на верским или филозофским основама; политички приговор, на пример, служење омрженој влади или у непопуларном рату; и идеолошки приговор, на пример, на спознајно кршење права појединца. Војни обвезници понекад могу да избегну службу напуштањем земље,[5] и тражењем азила у другој земљи. Неки системи одабира прихватају ове ставове пружајући алтернативну службу изван улога борбених дејстава или чак изван војске, као што је Siviilipalvelus (алтернативна државна служба) у Финској, Zivildienst (мандаторни друштвени рад) у Аустрији и Швајцарској. Неколико земаља регрутује мушке војнике, не само за оружане снаге, већ и за паравојне агенције, које су намењене само полицијским службама као што су унутрашње трупе, граничари или неборбене службе спашавања попут цивилне заштите.
Од раног 21. века, многе државе више не спроводе војну обавезу, већ се уместо тога ослањају на професионалну војску са волонтерима. Могућност ослањања на такав аранжман, међутим, претпоставља одређени степен предвидљивости у погледу захтева за вођење рата и обима непријатељстава. Многе државе које су укинуле војну обавезу, још увек задржавају право да наставе са спровођењем војне обавезе у време рата или у доба кризе.[6] Државе укључене у ратове или међудржавна ривалства су најсклоније примени војне обавезе. Постоји мања вероватноћа да демократска држава приступи спровођењу војне обавезе у односу на аутократску.[7] Бивше британске колоније имају мању вероватноћу да спроведу војну обавезу, јер на њих утичу британске норме против војне обавезе које су устаљене од времена Енглеског грађанског рата.[7]
Војна обавеза у Србији
[уреди | уреди извор]Служење војне обавезе у Србији је до 2011. било обавезно за све војно способне пунолетне мушкарце. Војна обавеза под оружјем или без оружја трајала је 6 месеци,[8] док је цивилна служба трајала 9 месеци.[9]
Регрутација се обавља у календарској години када регрут навршава 19 година, а најкасније у календарској години кад пуни 27 година. У изузетним околностима, регрут се може упутити на војну обавезу до календарске године у којој пуни 30 година.[8]
Одлуком Народне скупштине Републике Србије, обављање војне обавезе је обустављено 1. јануара 2011. године.[10] Од 2018. године се спекулише о прекиду обустављења војне обавезе, са полемикама о продужењу или скраћивању периода војне обавезе.[11][12][13]
Аргументи против регрутације
[уреди | уреди извор]Сексизам
[уреди | уреди извор]Активисти за људска права,[14][15] феминисткиње,[16][17][18] и противници дискриминације мушкараца[19][20]:102[21][22][23][24] су критиковали војну обавезу, или обавезну војну службу, као сексистичку. Национална коалиција за мушкарце, група за права мушкараца, тужила је амерички Систем селективне службе 2019. године, што је довело до тога да га је савезни судија САД прогласио неуставним.[25][26] Мишљење судије федералног дистрикта једногласно је поништено од стране америчког Апелационог суда за 5. круг.[27] У септембру 2021, Представнички дом усвојио је годишњи Закон о одобрењу одбране, који је укључивао амандман који каже да „сви Американци између 18 и 25 година морају да се региструју за селективну службу“. Овим је уклоњена реч „мушко” која проширује потенцијални нацрт на жене; међутим, амандман је уклоњен пре него што је усвојен Закон о овлашћењима за државну одбрану.[28][29][30]
Феминисткиње су тврдиле да је војна обавеза сексистичка јер ратови служе интересима онога што оне виде као патријархат, војска је сексистичка институција, регрути су стога индоктринирани у сексизму, а регрутација мушкараца нормализује насиље мушкараца као друштвено прихватљиво.[31][32] Феминисткиње су биле организаторке и учеснице отпора регрутацији у неколико земаља.[33][34][35][36]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Цонсцриптион”. Мерриам-Wебстер Онлине. 15. 7. 2023.
- ^ „Украине ремовес ласт цонсцриптс фром wар зоне”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Милитарy цонсцриптион то стоп цомплетелy фром 2018”.
- ^ „Казакх Милитарy Драфт То Енд Бy 2016”. Радио Фрее Еуропе/Радио Либертy. 9. 10. 2013.
- ^ „Сеекинг Санцтуарy: Драфт Додгерс”. ЦБЦ Дигитал Арцхивес.
- ^ „Wорлд Wар ИИ”. Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа.
- ^ а б Асал, Вицтор; Цонрад, Јустин; Торонто, Натхан (1. 8. 2017). „И Wант Yоу! Тхе Детерминантс оф Милитарy Цонсцриптион”. Јоурнал оф Цонфлицт Ресолутион (на језику: енглески). 61 (7): 1456—1481. ИССН 0022-0027. С2ЦИД 9019768. дои:10.1177/0022002715606217.
- ^ а б Закон о војној, радној и материјалној обавези
- ^ Закон о цивилној служби
- ^ Одлука о обустави обавезе служења војног рока
- ^ Обавезни војни рок: Да ли ће млади у Србији поново морати у војску - ББЦ Србија
- ^ Увођење војног рока дели Србију - Радио Слободна Европа
- ^ Трајање војног рока могло би да буде од три до осам месеци - 021.рс
- ^ Месснер 1997, стр. 41–48.
- ^ Степхен Блаке Боyд; W. Мерле Лонгwоод; Марк Wиллиам Муессе, ур. (1996). Редееминг мен: религион анд масцулинитиес. Wестминстер Јохн Кноx Пресс. стр. 17. ИСБН 978-0-664-25544-2. „Ин цонтрадистинцтион то профеминисм, хоwевер, тхе мен'с ригхтс перспецтиве аддрессес специфиц легал анд цултурал фацторс тхат пут мен ат а дисадвантаге. Тхе мовемент ис маде уп оф а вариетy оф формал анд информал гроупс тхат диффер ин тхеир аппроацхес анд иссуес; Мен'с ригхтс адвоцатес, фор еxампле, таргет сеx-специфиц милитарy цонсцриптион анд јудициал працтицес тхат дисцриминате агаинст мен ин цхилд цустодy цасес.”
- ^ Степхен, Лyнн (1981). „Макинг тхе Драфт а Wомен'с Иссуе”. Wомен: А Јоурнал оф Либератион. 8 (1). Приступљено 28. 3. 2016.
- ^ Линдсеy, Карен (1982). „Wомен анд тхе Драфт”. Ур.: МцАллистер, Пам. Реwеавинг тхе Wеб оф Лифе: Феминисм анд Нонвиоленце
. Неw Социетy Публисхерс. ИСБН 0865710163.
- ^ Левертов, Денисе (1982). „А Спеецх: Фор Антидрафт Раллy, D.C. Марцх 22, 1980”. Цандлес ин Бабyлон. Неw Дирецтионс Пресс. ИСБН 9780811208314.
- ^ Берлатскy, Ноах (29. 5. 2013). „Wхен Мен Еxпериенце Сеxисм”. Тхе Атлантиц. Архивирано из оригинала 5. 1. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2015.
- ^ Бенатар, Давид (15. 5. 2012). Тхе Сецонд Сеxисм: Дисцриминатион Агаинст Мен анд Боyс. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-470-67451-2. Приступљено 26. 4. 2015.
- ^ Голдстеин, Јосхуа С. (2003). "Wар анд Гендер: Мен'с Wар Ролес – Боyхоод анд Цоминг оф Аге". Ин Ембер, Царол Р.; Ембер, Мелвин Енцyцлопедиа оф Сеx анд Гендер: Мен анд Wомен ин тхе Wорлд'с Цултурес. Волуме 1. Спрингер. п. 108. ISBN 978-0-306-47770-6. Ретриевед Април 25, 2015.
- ^ Кронселл, Аница (Јуне 29, 2006). "Метходс фор студyинг силенце: Тхе 'силенце' оф Сwедисх цонсцриптион". Ин Ацкерлy, Брооке А.; Стерн, Мариа; Труе, Јацqуи Феминист Метходологиес фор Интернатионал Релатионс. Цамбридге Университy Пресс. п. 113. ISBN 978-1-139-45873-3. Retrieved April 25, 2015.
- ^ Selmeski, Brian R. (2007). Multicultural Citizens, Monocultural Men: Indigineity, Masculinity, and Conscription in Ecuador. Syracuse University. стр. 149. ISBN 978-0-549-40315-9. Приступљено 25. 4. 2015.
- ^ Joenniemi, Pertti (2006). The Changing Face of European Conscription. Ashgate Publishing. стр. 142—49. ISBN 978-0-754-64410-1. Приступљено 25. 4. 2015.
- ^ Pager, Tyler (2019-02-24). „Drafting Only Men for the Military Is Unconstitutional, Judge Rules”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-06-13.
- ^ Pager, Tyler (2019-02-24). „Drafting Only Men for the Military Is Unconstitutional, Judge Rules”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-08-05.
- ^ „Federal appeals court: Male-only draft is constitutional”. ABC News.
- ^ „House passes defense bill with commission to investigate Afghanistan failures, mandate that women register for draft”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 28. 10. 2021.
- ^ Turner, Trish (24. 7. 2021). „New legislation would require women, like men, to sign up for potential military draft”. ABC7 Chicago (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2021.
- ^ Behrmann, Savannah (8. 12. 2021). „Lawmakers kill measure that would have required women to register for the Selective Service”. USA Today (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ Michalowski, Helen (мај 1982). „Five feminist principles and the draft”. Resistance News (8): 2.
- ^ Neudel, Marian Henriquez (јул 1983). „Feminism and the Draft”. Resistance News (13): 7.
- ^ „Letters from draft-age women about why they wouldn't register for the draft”. Resistance News. бр. 2. 1. 3. 1980. стр. 6.
- ^ „Gestation: Women and Draft Resistance”. Resistance News. бр. 11. новембар 1982.
- ^ „Women and the resistance movement”. Resistance News. бр. 21. 8. 6. 1986.
- ^ „No to Equality in Militarism! (Statement of the feminist collective TO MOV co-signed by the Association of Greek Conscientious Objectors)”. Countering the Militarisation of Youth. War Resisters International. Приступљено 28. 3. 2016.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Burk, James (April 1989). "Debating the Draft in America," Armed Forces and Society p. vol. 15: pp. 431–48.
- Challener, Richard D (1955). The French theory of the nation in arms, 1866–1939.
- Chambers, John Whiteclay (1987). To Raise an Army: The Draft Comes to Modern America.
- Fitzpatrick, Edward (1940). Conscription and America: A Study of Conscription in a Democracy. Richard Publishing Company. ASIN B000GY5QW2.
- Flynn, George Q. (1998 33(1): 5–20). "Conscription and Equity in Western Democracies, 1940–75," Journal of Contemporary History in JSTOR
- Flynn, George Q. (2001). Conscription and Democracy: The Draft in France, Great Britain, and the United States. Greenwood. стр. 303. ISBN 0-313-31912-X.
- Kestnbaum, Meyer (oktobar 2000). Citizenship and Compulsory Military Service: The Revolutionary Origins of Conscription in the United States. Armed Forces & Society. стр. vol. 27: pp. 7–36.
- Levi, Margaret (1997). Consent, Dissent and Patriotism. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59961-0. Looks at citizens' responses to military conscription in several democracies since the French Revolution.
- Linch, Kevin (2012). Conscription. Mainz: Institute of European History (IEG).
- Krueger, Christine, and Sonja Levsen, eds. War Volunteering in Modern Times: From the French Revolution to the Second World War (Palgrave Macmillan 2011)
- Leander, Anna (jul 2004). Drafting Community: Understanding the Fate of Conscription. Armed Forces & Society. стр. vol. 30: pp. 571–99. Архивирано из оригинала 01. 06. 2009. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- MacLean, Alair. The Privileges of Rank: The Peacetime Draft and Later-life Attainment. date= July 2008. стр. vol. 34: pp. 682–713. Архивирано из оригинала 31. 03. 2009. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- Mjoset, Lars; Van Holde, Stephen, ур. (2002). The Comparative Study of Conscription in the Armed Forces. Amsterdam: JAI Press/Elsevier Science Ltd. стр. 424. ISBN 9780762308361.
- Nau, Terry L. (2013). „Chapter 1: Draft Bait”. Reluctant Soldier... Proud Veteran: How a cynical Vietnam vet learned to take pride in his service to the USA. Leipzig: Amazon Distribution GmbH. стр. 1–12. ISBN 9781482761498. OCLC 870660174.
- Pfaffenzeller, Stephan (2010). „Conscription and Democracy: The Mythology of Civil— Military Relations”. Armed Forces & Society. 36 (3): 481—504. S2CID 145286033. doi:10.1177/0095327X09351226. http://afs.sagepub.com/content/36/3/481.abstract
- Соренсен, Хеннинг (јануар 2000). Цонсцриптион ин Сцандинавиа Дуринг тхе Ласт Qуартер Центурy: Девелопментс анд Аргументс. Армед Форцес & Социетy. стр. вол. 26: пп. 313–34.
- Стевенсон, Мицхаел D. (2001). Цанада'с Греатест Wартиме Муддле: Натионал Селецтиве Сервице анд тхе Мобилизатион оф Хуман Ресоурцес дуринг Wорлд Wар II. МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс. стр. 235. ИСБН 0-7735-2263-8.
