Вредност у употреби

Вредност у употреби је нето тренутна вредност (НТВ) прилива новца или других бенефиција које имовина генерише одређеном власнику, при одређеној употреби.

У САД-у, процењује се да је вредност у употреби нижа него највећа и најбоља вредност, те је она, стога, у суштини нижа него тржишна вредност.

У случајевима када власник има одређене бенефиције, попут изузетног финансирања, агломерационе бенефите или непроменљиво зонирање, вредност може бити изнад тржишне вредности и у том случају се сматра инвестиционом вредношћу.

Међународни стандарди о процени

Тренутно издање међународних стандарда о процени (ИВС 2007) подржава дефиницију међународних рачуноводствених стандарда (МРС), која дозвољава вредности испод или изнад тржишне вредности:

Вредност у употреби Тренутна вредност будућих прилива новца који се очекују од имовине или јединице генерисања новца.

Према дефиницији из ИВС2, инветициона вредност је процена, еквивалентна рачуноводственом концепту вредности у употреби. Док МРС дефинишу рачуноводствене концепте фер вредности и вредности у употреби у операционом смислу, ИВС дефинишу тржишну вредност и инвестициону вредност преко генерализованих дефиниција.