Пређи на садржај

Xerocomus rubellus

С Википедије, слободне енциклопедије

Xerocomus rubellus
Xerocomus rubellus
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
X. rubellus
Биномно име
Xerocomus rubellus
Синоними
  • Boletus rubellus Krombh. (1836)
  • Boletus versicolor Rostk. (1844)
  • Suillus rubellus (Krombh.) Kuntze (1898)
  • Tubiporus rubellus (Krombh.) S.Imai (1968)
  • Xerocomellus rubellus (Krombh.) Šutara (2008)

Xerocomus rubellus је веома честа јестива гљива из породице вргања (лат. Boletaceae). Веома је честа у листопадним шумама, крај храстова, букви или грабова на киселом тлу. Плодониси од почетка лета па до касно у јесен.

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Клобук или шешир је брашунасте структуре 3—9 цм у пречнику ружичасте до кармин црвене боје. Спљоштен и валовито убубљен, а понекад и скроз раван. Кожица је цела, расцупана на мања поља, подсећа на тачкице. При старости губи црвенкасту обојеност и поприњава беличасте до жућкасте тонове. Цевчице су 6 до 12 мм дугачке, бледе ђућкасте до сиве боје. При додиру попримају плаву боју. Када је примерак стар цевчице су маслинастосмеђе боје. Поре су средње широке, од 7 до 11 мм; спуштају се низ дршку. Исте боје као и поре. На додир су плаве. Дршка је ваљкаста при врху и бази се сужава. Висока је 6—15 цм, а дебљине до 1,5 цм. База је коренасто ушиљена. Дршка је жуте боје, испресецана црвеним тоновима, у доњем делу жута. Месо је танко, нежно и мекано. Јарке жуте боје. Укус је киселкаст, а мирис оштар.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Јестива је врста; неоходно је термички обрадити.

Хемијске реакције[уреди | уреди извор]

Са калијумом-хидроксидом (КОХ) мења боју у бакарну до риђенараџасту.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Соире су жућкасте, јајасте до трбушастоелиптичне, 9,5—13,5 × 5,25—6,75 µм.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Може подсећати на златачу (лат. Xerocommelus chrysenteron), али она никад нема маслинасте тонове на клобуку. Цевчице се код ове врсте за разлику од осталих врста из овог рода увек остају целе, не ломе се лако.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Узелац, Бранислав (2009). Гљиве Србије и западног Балкана. Београд: БГВ logic.
  • Giuseppe, P. (1997). Атлас гљива. Загреб: Просвјета.
  • Флик, M. (2010). Која је ово гљива? препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Марсо.
  • Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]