Xг систем антигена
| Xг крвна група | |
|---|---|
 | |
| Идентификатори | |
| Симбол | XГ |
| Алт. симболи | ПБДX |
| Ентрез | 7499 |
| ХУГО | 12806 |
| РефСеq | НМ_175569 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом X п22.32 |
Xг антиген је откривен на површини еритроцита тек 1962.[1][2] Препознали су га истраживачи МРЦ Блоод Гроуп Унит.[3]
ПБДX ген који кодира овај антиген налази се на кратком краку X хромосома.[4][5][6]
Будући да мушкарци нормално имају само један X хромосом означавају се као хемизиготи (у смислу “полузиготи”). С обзиром на то да жене имају две копије гена и могу бити хетерозиготне за присуство или одсуство функционалне варијанте гена, оне могу (у процесу лионизације, тј. деактивирања једног X хромосома) испољити присуство одговарајућег (Xг) протеина на само неким од њихових црвених крвних зрнаца.[7]
| Учесталост антигена Xа у одабраним светским популацијама[8] | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Популација | Величина узорка (Н) |
Xг % | ||||
| Аустралски Абориџини | 352 | 79 | ||||
| Европљани | 5.388 | 66 | ||||
| Индијци | 100 | 65 | ||||
| Израелци | 201 | 66 | ||||
| Кинези | 171 | 60 | ||||
| Навахо Индијанци | 308 | 77 | ||||
| Новогвинејци | 263 | 85 | ||||
| Њујоршки Афроамериканци | 219 | 55 | ||||
| Сардинијци | 322 | 76 | ||||
| Тајванци | 178 | 53 | ||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Типпетт П., Еллис Н. А. (1998): Тхе Xг блоод гроуп сyстем: а ревиеw. Трансфус. Мед. Рев., 12 (4):233–257.
- ^ Елсевиер: Артицле Лоцатор Еррор - Артицле Нот Рецогнизед
- ^ Манн Ј. D., Цахан А., Гелб А. Г., Фисхер Н., Хампер Ј., Типпетт П., Сангер Р., Раце Р. Р (1962): А сеx-линкед блоод гроуп. Ланцет, 279:8.
- ^ Еллис Н. А., Типпетт П., Петтy А. ет ал. (1994): ПБДX ис тхе XГ блоод гроуп гене. Нат. Генет., 8 (3): 285–290.
- ^ Линдстен Ј. ет ал. (1963): Евиденце тхат тхе Xг блоод гроуп генес аре он тхе схорт арм оф тхе X цхромосоме. Натуре, 197 (4868): 648–649.
- ^ Хаџиселимовић Р. (2005): Биоантропологија – Биодиверзитет рецентног човека. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. ISBN 978-9958-9344-2-1.
- ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н. (2005): Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. ISBN 978-9958-9344-3-8.
- ^ Харрисон ет ал. (1977): Хуман биологy – Ан интродуцтион то хуман еволутион, вариатион, гроwтх анд ецологy. Оxфорд Университy Пресс, Оxфорд. ИСБН 0-19-851164-X.. ИСБН 0-19-851165-8.