Загробни свет

Игдрасил, модерни покушај да се реконструише старонордијско дрво света које повезује небо, свет и подземни свет.^[1]^[2]

Загробни свет или подземни свет је свет мртвих у разним религиозним традицијама, лоциран испод света живих.^[6] Хтонички је технички придјев за ствари из подземља.^[7]^[8]

Концепт поземног света је присутан у скоро свакој цивилизацији, и „могуће је да је стар колико и само човечанство”.^[9] Заједничка својства митова о поземно свету су прикази живих људи који путују у поземни свет, често с неким херојским циљем.^[10]^[11]^[12] Други митови ојачавају традиције да улаз душе у подземни свет захтева правилно обављање церемонија, као што је античка грчка прича о недавно преминулом Патроклу који прогони Ахила док његово тело не може да буде правилно закопана ради те сврхе.^[13] Особе с друштвеним статусом биле су обучене и опремљене како би боље управљале подземним светом.^[14]

Бројне митологије инкорпорирају концепт душа покојника које путују у подземни свет, са мртвацима који требају да буду преведени преко препреке као што је језеро или река до тог одредишта.^[15] Слике таквих путовања могу се наћи у древној и модерној уметности. Силазак у подземни свет описан је као „појединачни најзначајнији мит за модернистичке ауторе”.^[16]

Индоевропска реконструкција

Многе индоевропске митологије показују доказе за веровање у неки облик „Оног света“ и у многим случајевима, као што су персијска, грчка, германска, келтска, словенска и индијска митологија, река је морала да се пређе да би се омогућио улаз у њега, и ту је је обично био старац који би пренео душу преко воде.^[17]^[18]^[19] У грчкој и индијској митологији сматрало се да воде ове реке испирају грехе или сећања, док келтски и германски митови садрже воду која преноси мудрост, што сугерише да ће, док се сећања на покојника испирају, особа која пије воду добија инспирацију.^[19] Путник ће обично наићи на пса или у својству чувара Другог света или на лутајућег водича. Примери за ово су грчки Кербер, троглави Хадов пас, и индијски सर्वरा Сарвара, један од паса Јаме, чија имена могу да потичу од индоевропског *ḱерберос што значи „пегав“.^[19] У индоевропским митологијама Други свет је приказан на много начина, укључујући мирне ливаде, острва и зграде што отежава одређивање како се посматрао оригинални протоиндоевропски Други свет.^[19] Владар мртвих је вероватно био Јемо, божански близанац Мануа, првог човека.^[20]^[21]

Германски

Као што је то био случај у келтским митологијама, у германским митовима јабуке су биле посебно повезане са Другим светом.^[20] У скандинавској традицији су представљени митолошки локалитети, као у ирској митологији; међутим, за разлику од ирске митологије, учињен је покушај да се мапирају локалитети Другог света, а не да се наведу локалитети повезани са њим.^[18] У Еди су именоване многе локације, укључујући настамбине богова, као што су Одинова дворана у Валхали или Улров стан у Идалару („Јудејл“).^[18] Гилфагининг и каснија норвешка песма Драумкваеде описују путовања на онај свет.^[18]

Словенски

Рани Словени су веровали у митско место где су птице летеле за зиму, а душе одлазиле после смрти; ово царство се често поистовећивало са рајем и назива се Вирај.^[22] Говорило се и да је пролеће на Земљу стигло из Вираја.^[23] Капије Вираја су спречиле смртнике да уђу. Чувао их је Велес, који је понекад узимао животињски облик рарога, држећи у својим канџама кључеве других светова.^[24] Вирај је понекад био повезан и са божанством познатим као Род – очигледно се налазио далеко иза мора, на крају Млечног пута.^[24] Обично се замишљао као врт, смештен у крошњи космичког дрвета. Док се за гране говорило да се гнезде птице, које су обично идентификоване као људске душе.^[23] Када се словенско становништво постепено окретало хришћанству (нпр. током христијанизације Кијевске Русије и покрштавања Пољске), нова верзија овог веровања је постала широко распрострањена у којој су постојала два од ових домена – једна аналогна првобитном миту, рајско место где су птице одлетеле, а друго подземни свет за змије и змајеве, често повезивано са хришћанском идејом пакла.^[25]^[24]^[26]

Види још

Живот после смрти

Референце

^ Давидсон, Хилда Еллис (1993). Тхе Лост Белиефс оф Нортхерн Еуропе. Роутледге. ИСБН 978-0-203-40850-6.
^ Линдоw, Јохн (2001). Норсе Мyтхологy: А Гуиде то тхе Годс, Хероес, Ритуалс, анд Белиефс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-515382-8.
^ Сеарцх фор "патала" ин: „Санскрит Дицтионарy Сеарцх”. Приступљено 7. 1. 2018. гивес ресултс: "1. оне оф тхе 7 регионс ундер тхе еартх анд тхе абоде оф тхе нАгас ор серпентс анд демонс"
^ Wилсон, Хораце Хаyман (1865). „Цхаптер В”. Тхе Висхну Пурана (Транслатион). II. Лондон: Трубнер & цо. стр. 209—213.
^ Мани, Веттам (1975). Пураниц Енцyцлопаедиа: А Цомпрехенсиве Дицтионарy Wитх Специал Референце то тхе Епиц анд Пураниц Литературе. Делхи: Мотилал Банарсидасс. стр. 580–1. ИСБН 978-0-8426-0822-0.
^ „Ундерwорлд”. Тхе фрее дицтионарy. Приступљено 1. 7. 2010.
^ Кеарнс, Емилy (2011). Финкелберг, Маргалит, ур. „Цхтхониц деитиес”. Тхе Хомер енцyцлопедиа. Wилеy. Приступљено 4. 5. 2017.
^ Елден, Стуарт (2013). Тхе биртх оф территорy. Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 39—40. ИСБН 9780226041285.
^ Исабелле Лоринг Wаллаце, Јенние Хирсх (2011). Цонтемпорарy Арт анд Цлассицал Мyтх. стр. 295. .
^ Лоуден, Бруце (2011), „Цатабасис, Цонсултатион, анд тхе Висион: Одyссеy 11, I Самуел 28, Гилгамесх 12, Аенеид 6, Плато'с Аллегорy оф тхе Цаве, анд тхе Боок оф Ревелатион”, Хомер'с Одyссеy анд тхе Неар Еаст, Цамбридге Университy Пресс
^ Серрано, Пилар Гонзáлез (1999), „Цатáбасис y ресуррецциóн”, Еспацио, Тиемпо y Форма, Серие II: Хисториа Антигуа, 12, Мадрид, стр. 129—179
^ Виргил (2007), Аенеид, Превод: Ахл, Фредерицк, Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс
^ Радцлиффе Г. Едмондс, III (2004). Мyтхс оф тхе Ундерwорлд Јоурнеy: Плато, Аристопханес, анд тхе 'Орпхиц' Голд Таблетс. стр. 9. .
^ Јон Миллс (2014). Ундерwорлдс: Пхилосопхиес оф тхе Унцонсциоус фром Псyцхоаналyсис то Метапхyсицс. стр. 1. .
^ Еванс Лансинг Смитх, (2001). Тхе Десцент то тхе Ундерwорлд ин Литературе, Паинтинг, анд Филм, 1895-1950. стр. 257. .
^ Еванс Лансинг Смитх, (2001). Тхе Десцент то тхе Ундерwорлд ин Литературе, Паинтинг, анд Филм, 1895-1950. стр. 7. .
^ Годс, годдессес, анд мyтхологy. 2005. ИСБН 0-7614-7559-1. , Волуме 11, C. Сцотт Литтлетон, Марсхалл Цавендисх. , ISBN 978-0-7614-7559-0. Пп. 1286-1287
^ ^а ^б ^в ^г Тхе Лост Белиефс оф Нортхерн Еуропе Хилда Еллис Давидсон, Роутледге, 2002 ISBN 0-203-40850-0. ISBN 978-0-203-40850-6. стр. 67-76.
^ ^а ^б ^в ^г Mallory & Adams 2006, стр. 439.
^ ^а ^б Lincoln 1991, стр. 32–38.
^ Jackson 2002, стр. 81.
^ Людмила Викторовна Евдокимова (1998). Мифопоэтическая традиция в творчестве (на језику: руски). ISBN 9785882003561. Приступљено 23. 8. 2014.
^ ^а ^б Kempiński, Andrzej (2001). Encyklopedia mitologii ludów indoeuropejskich [Encyclopedia of mythology of Indo-European peoples] (на језику: пољски). Warszawa: Iskry. ISBN 978-83-207-1629-0.
^ ^а ^б ^в Szyjewski, Andrzej (2004). Religia Słowian [Religion of the Slavs] (на језику: пољски). Kraków: Wydawnictwo WAM. ISBN 978-83-7318-205-9.
^ Левкиевская, Елена (13. 2. 2019). Мифы и легенды восточных славян. ISBN 9785457607705.
^ Елена Левкиевская (2010). Мифы и легенды восточных славян (на језику: руски). ISBN 9785457607705. Приступљено 23. 8. 2014.

Literatura

Elden, Stuart (2013). The birth of territory. University of Chicago Press. стр. 39—40. ISBN 9780226041285.
Mani, Vettam (1975). Puranic Encyclopaedia: A Comprehensive Dictionary With Special Reference to the Epic and Puranic Literature. Delhi: Motilal Banarsidass. стр. 580–1. ISBN 978-0-8426-0822-0.
Wilson, Horace Hayman (1865). „Chapter V”. The Vishnu Purana (Translation). II. London: Trubner & co. стр. 209—213.
Dowden, Ken (2000). European Paganism: the Realities of Cult from Antiquity to the Middle Ages. Routledge. ISBN 978-0-415-12034-0.
Dronke, Ursula (Trans.) (1997). The Poetic Edda: Volume II: Mythological Poems. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-811181-8.
Larrington, Carolyne (Trans.) (1999). The Poetic Edda. Oxford World's Classics. ISBN 978-0-19-283946-6.
Faulkes, Anthony (Trans.) (1995). Edda. Everyman. ISBN 978-0-460-87616-2.
Schön, Ebbe (2004). Asa-Tors hammare, Gudar och Jättar i tro och Tradition. Fält & Hässler, Värnamo. ISBN 978-91-89660-41-0.
Schröder, Franz Rolf (1931). „Germanische Schöpfungsmythen”. Germanisch-Romanische Monatsschrift. 19: 1—26.
Simek, Rudolf (2007). Dictionary of Northern Mythology. Translated by Angela Hall. D.S. Brewer. ISBN 978-0-85991-513-7.
Dimmitt, Cornelia; Buitenen, Johannes Adrianus Bernardus (1978). Classical Hindu mythology: a reader in the Sanskrit Purāṇas. Temple University Press. стр. 348—350.
Dimmitt, Cornelia; Buitenen, Johannes Adrianus Bernardus (1978). Classical Hindu mythology: a reader in the Sanskrit Purāṇas. Temple University Press. стр. 48—49.
Prabhupada. „Bhagavata Purana 5.24”. The Bhaktivedanta Book Trust International, Inc. Архивирано из оригинала 4. 1. 2010. г. Приступљено 1. 7. 2010.
Dimmitt, Cornelia (2012). Classical Hindu Mythology: A Reader in the Sanskrit Puranas. Temple University Press. ISBN 978-1-4399-0464-0.
Māṇi, Veṭṭaṃ (1998). Purāṇic Encyclopaedia: A Comprehensive Dictionary with Special Reference to the Epic and Purāṇic Literature. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0597-2.
Mayer, Robert (2007). „The Importance of the Underworlds: Asuras’ Caves in Buddhism, and Some Other Themes in Early Buddhist Tantras Reminiscent of the Later Padmasambhava Legends”. Journal of the International Association of Tibetan Studies (JIATS). 3.
Parmeshwaranand (2001). Encyclopaedic Dictionary of Puranas. Sarup & Sons. ISBN 978-81-7625-226-3.
Wilson, Horace Hayman (1865). Works...
von Franz, Marie-Louise. „The Process of Individuation.”. Man and His Symbols. New York: Doubleday. 1964. стр. 200–204. ISBN 978-0-385-05221-4. , Carl Jung, ed.
Burkert, Walter (1985), Greek Religion, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-36281-9
Chadwick, John (1976). The Mycenaean World. New York: Cambridge University Press. стр. 85. ISBN 978-0-521-29037-1.
Dillon, Matthew (2002). Girls and Women in Classical Greek Religion. London: Routledge. ISBN 978-0-415-20272-5.
Ovid (2010), Metamorphoses, Превод: Martin, Charles, New York: W. W. Norton & Company

Spoljašnje veze

[1] Давидсон, Хилда Еллис (1993). Тхе Лост Белиефс оф Нортхерн Еуропе. Роутледге. ИСБН 978-0-203-40850-6.

[2] Линдоw, Јохн (2001). Норсе Мyтхологy: А Гуиде то тхе Годс, Хероес, Ритуалс, анд Белиефс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-515382-8.

[3] Сеарцх фор "патала" ин: „Санскрит Дицтионарy Сеарцх”. Приступљено 7. 1. 2018. гивес ресултс: "1. оне оф тхе 7 регионс ундер тхе еартх анд тхе абоде оф тхе нАгас ор серпентс анд демонс"

[wilson-4] Wилсон, Хораце Хаyман (1865). „Цхаптер В”. Тхе Висхну Пурана (Транслатион). II. Лондон: Трубнер & цо. стр. 209—213.

[Mani-5] Мани, Веттам (1975). Пураниц Енцyцлопаедиа: А Цомпрехенсиве Дицтионарy Wитх Специал Референце то тхе Епиц анд Пураниц Литературе. Делхи: Мотилал Банарсидасс. стр. 580–1. ИСБН 978-0-8426-0822-0.

[6] „Ундерwорлд”. Тхе фрее дицтионарy. Приступљено 1. 7. 2010.

[7] Кеарнс, Емилy (2011). Финкелберг, Маргалит, ур. „Цхтхониц деитиес”. Тхе Хомер енцyцлопедиа. Wилеy. Приступљено 4. 5. 2017.

[8] Елден, Стуарт (2013). Тхе биртх оф территорy. Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 39—40. ИСБН 9780226041285.

[9] Исабелле Лоринг Wаллаце, Јенние Хирсх (2011). Цонтемпорарy Арт анд Цлассицал Мyтх. стр. 295. .

[10] Лоуден, Бруце (2011), „Цатабасис, Цонсултатион, анд тхе Висион: Одyссеy 11, I Самуел 28, Гилгамесх 12, Аенеид 6, Плато'с Аллегорy оф тхе Цаве, анд тхе Боок оф Ревелатион”, Хомер'с Одyссеy анд тхе Неар Еаст, Цамбридге Университy Пресс

[11] Серрано, Пилар Гонзáлез (1999), „Цатáбасис y ресуррецциóн”, Еспацио, Тиемпо y Форма, Серие II: Хисториа Антигуа, 12, Мадрид, стр. 129—179

[12] Виргил (2007), Аенеид, Превод: Ахл, Фредерицк, Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс

[13] Радцлиффе Г. Едмондс, III (2004). Мyтхс оф тхе Ундерwорлд Јоурнеy: Плато, Аристопханес, анд тхе 'Орпхиц' Голд Таблетс. стр. 9. .

[14] Јон Миллс (2014). Ундерwорлдс: Пхилосопхиес оф тхе Унцонсциоус фром Псyцхоаналyсис то Метапхyсицс. стр. 1. .

[15] Еванс Лансинг Смитх, (2001). Тхе Десцент то тхе Ундерwорлд ин Литературе, Паинтинг, анд Филм, 1895-1950. стр. 257. .

[16] Еванс Лансинг Смитх, (2001). Тхе Десцент то тхе Ундерwорлд ин Литературе, Паинтинг, анд Филм, 1895-1950. стр. 7. .

[cavendish-17] Годс, годдессес, анд мyтхологy. 2005. ИСБН 0-7614-7559-1. , Волуме 11, C. Сцотт Литтлетон, Марсхалл Цавендисх. , ISBN 978-0-7614-7559-0. Пп. 1286-1287

[davidson-18] а ^б ^в ^г Тхе Лост Белиефс оф Нортхерн Еуропе Хилда Еллис Давидсон, Роутледге, 2002 ISBN 0-203-40850-0. ISBN 978-0-203-40850-6. стр. 67-76.

[FOOTNOTEMalloryAdams2006439-19] а ^б ^в ^г Mallory & Adams 2006, стр. 439.

[FOOTNOTELincoln199132–38-20] а ^б Lincoln 1991, стр. 32–38.

[FOOTNOTEJackson200281-21] Jackson 2002, стр. 81.

[22] Людмила Викторовна Евдокимова (1998). Мифопоэтическая традиция в творчестве (на језику: руски). ISBN 9785882003561. Приступљено 23. 8. 2014.

[kempinski-23] а ^б Kempiński, Andrzej (2001). Encyklopedia mitologii ludów indoeuropejskich [Encyclopedia of mythology of Indo-European peoples] (на језику: пољски). Warszawa: Iskry. ISBN 978-83-207-1629-0.

[szyjewski-24] а ^б ^в Szyjewski, Andrzej (2004). Religia Słowian [Religion of the Slavs] (на језику: пољски). Kraków: Wydawnictwo WAM. ISBN 978-83-7318-205-9.

[25] Левкиевская, Елена (13. 2. 2019). Мифы и легенды восточных славян. ISBN 9785457607705.

[26] Елена Левкиевская (2010). Мифы и легенды восточных славян (на језику: руски). ISBN 9785457607705. Приступљено 23. 8. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]