Зајам

Зајам је дефинисан уговором о зајму. Тим уговором се једно лице (зајмодавац) обавезује да другом лицу (зајмопримцу) преда у својину одређени износ новца или других заменљивих ствари, а зајмопримац се обавезује да исти износ новца односно предмет исте врсте и квалитета врати зајмодавцу у одређеном року, са накнадом или без накнаде.

Основне особине уговора о зајму

Аверс облигације Државног зајма за развиће пољопривреде СССР, 1953. године

Уговор о зајму је неформалан уговор. Међутим, уговорне стране могу одлучити да га закључе у писменој форми и тако му дају формалан карактер. “Воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању”. Уговор о зајму је двострано обавезан, тако да зајмодавац преузима обавезу да преда ствар која је предмет уговора, а зајмопримац треба да врати зајам и плати камату уколико је она дефинисана уговором (уколико је уговор теретан). Обавезе уговарача се не испуњавају истовремено, већ, по природи овог уговора, прво обавезу испуњава зајмодавац, тиме што зајмопримцу предаје ствар која је предмет уговора, а зајмопримац своју обавезу испуњава касније, по истеку времена које је уговорено, када враћа исту количину ствари исте врсте и квалитета, са каматом уколико је уговорена. Ако у зајма није дат новац, а уговорено је да ће зајмопримац вратити зајам у новцу, износ дуга у новцу одређује се према вредности које су позајмљене ствари имале у време њихове предаје зајмопримцу. Исто правило које важи за неновчани зајам који се враћа у новцу важи и за случај када није могуће вратити исту количину ствари, исте врсте и истог квалитета.

Битни елементи уговора о зајму

Предмет уговора

Предмет зајма представља битан елемент овог уговора, тако да без прецизно назначеног предмета (одређеног износа новца или других заменљивих ствари) уговор о зајму не постоји. Предмет уговора о зајму осим новца (који представља типичну заменљиву ствар) могу бити и друге заменљиве ствари. То су ствари одређене по роду (генеричне) које се из скупине ствари издвајају управо по роду, мери и броју. Данас се уговор о зајму може закључити и за будућу ствар.

Време трајања уговора

Време трајања уговора,односно рок враћања зајма је битан елемент уговора о зајму. Уговорене стране утврђују рок у ком је зајмопримац обавезан да врати предмет зајма. Уколико није утврђен рок за враћање зајма, правило је да се предмет зајма врати по истеку примереног рока. Примерни рок представља време које је оптимално за испуњење неке уговорне обавезе. Код враћања зајма закон одређује доњу границу примерног рока, која не може бити краћа од два месеца.

Накнада

Накнада (камата или интерес) је битан део уговора уколико је закључен уговор о зајму са накнадом. Камата представља новчану надокнаду код новчаних зајмова, али обухвата и накнаду и у другим заменљивим стварима, не само у новцу.

Обавезе зајмодавца

Основна обавеза зајмодавца је предаја зајмопримцу уговорене своте новца или уговорене количине ствари. Рок предаје се уговара и у том року зајмодавац је дужан да изврши предају. Уколико рок није одређен, по закону предаја се извршава онда када то затражи зајмопримац. У случају пропасти и оштећења ствари пре него што се предају зајмопримцу, зајмодавац се не може ослободити обавезе. Зајмодавац мора да надокнади штету зајмопримцу, због материјалних недостатака позајмљених ствари, уколико је био упознат са недостацима позајмљених ствари, а о њима није обавестио зајмопримца. “Ако се покаже да су материјалне прилике зајмопримца такве да је неизвесно да ли ће он бити у стању да врати зајам, зајмодавац може одбити да изврши своју обавезу предаје обећаних ствари, ако у време закључења уговора није то знао, као и ако се погоршање зајмопримчевих материјалних прилика догодило после закључења уговора. Али, он је дужан да изврши своју обавезу ако му зајмопримац или ко други за њега пружи довољно обезбеђење.”

Обавезе зајмопримца

Основна обавеза зајмопримца је да врати предмет зајма из уговора о зајму. Закон налаже да зајмопримац треба да врати исту количину ствари, исте врсте и истог квалитета. Уколико је уговором дефининисана и камата, зајмопримац има обавезу да у одређеном року плати камату. Уколико у зајам није дат новац, а у уговору је назначено да зајмопримац враћа зајам у новцу, зајмодавац има право да одлучи да ли ће зајам вратити у стварима или новцу који одговара вредности позајмљених ствари. "Зајмопримац може одустати од уговора пре него што му зајмодавац преда одређене ствари, али ако би због тога било какве штете за зајмодавца,дужан је накнадити је”. “Зајмопримац може вратити зајам и пре рока одређеног за враћање, али је дужан обавестити зајмодавца унапред о својој намери и надокнадити му штету”.

Плаћање зајма

Већина типичних форми отплате зајма представља потпуно амортизована плаћања у којима свака месечна рата има исти износ током времена.

Фиксна месечна отплата P зајма од L током n месеци и месечном каматном стопом c је:

$P=L\cdot {\frac {c\,(1+c)^{n}}{(1+c)^{n}-1}}$

Злоупотребе у кредитирању

Предаторско кредитирање је једна форма злостављања у одобравању кредита. Тиме је обично обухваћено одобравање зајма како би се дужник ставио у позицију којом се може стећи предност над њим; хипотекарно кредитирање клијената са лошом кредитном историјом. и позајмљивање до плате су два примера, где зајмодавац није овлашћен или регулисан, зајмодавац се може сматрати зеленашом.

Лихварство је различита форма злоупотребе, где зајмодавац наплаћује прекомерну камату. У различитим временским периодима и културама, прихватљива каматна стопа је варирала, од никаквог интереса до неограничених каматних стопа. Кредитне картице у неким земљама су оптужене од стране потрошачких организација за кредитирање лихварских каматних стопа и зарађивање новца из фриволних „додатних наплата”.

Види још

• Пример обрасца уговора о зајму
• Пример уговора о зајму

Литература

• Драгољуб Симоновић, “Уговорна читанка”, друго измењено и допуњено издање; Београд: Службени гласник. 2011. ISBN 978-86-519-0808-1.
• Slobodan Perović, "Obligaciono pravo", prva knjiga; Beograd : Privredna štampa, 1980.
• Tekst Zakona o obligacionim odnosima
• Teresa Boldt (2005-06-03). „FFELP Consolidation for Students Enrolled or In-Grace: A How-To Guide for Financial Aid Administrators” (PDF). National Student Loan Program. Архивирано из оригинала (PDF) 2006-10-05. г. Приступљено 2007-02-15. 
• Burd, Stephen (2005-08-05). „House Committee Approves Bill to Extend Higher Education Act.”. Chronicle of Higher Education. 
• „Federal Loan Consolidation”. Pepperdine University School of Law. 2006. Архивирано из оригинала 2007-11-24. г. Приступљено 2007-02-15. 
• „Federal Loan Consolidation”. Northwestern University Office of Undergraduate Financial Aid. 2006. Архивирано из оригинала 2005-06-03. г. Приступљено 2007-02-15. 
• „Eligibility for Aid FAQ”. Приступљено 2014-03-25. 
• „If you want to keep receiving your federal student aid, make sure you stay eligible”. studentaid.ed.gov. Приступљено 2016-09-02. 
• „Archived copy” (PDF). Office of National Drug Control Policy. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-01-23. г. Приступљено 2015-06-24 — преко National Archives. 
• „Types of Financial Aid”. US Department of Education. Приступљено 14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Tompor, Susan (28. 8. 2016). „Oct. 1 is a new kickoff for FAFSA headaches: What do you do next?”. Detroit Free Press. Приступљено 5. 1. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Weston, Liz (11. 11. 2013). „Colleges May Penalize Students Over Preference on Financial Aid Applications”. Reuters. Приступљено 12. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rivard, Ry (28. 10. 2013). „Using FAFSA Against Students”. Inside Higher Ed. Приступљено 12. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Summary of Changes for the Application Processing System 2016 2017” (PDF). US Department of Education. децембар 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 12. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2016. „(see page 3:) "....We have designed a solution for 2016-2017 that allows us to send an ISIR to each school listed on the student’s record and only include the Federal School Code of the school receiving the ISIR.."” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „What is the Student Aid Report (SAR)?”. US Department of Education. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 12. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Douglas-Gabriel, Danielle (15. 4. 2020). „As colleges brace for financial aid appeals, there's a new tool to help students file them”. The Washington Post. Приступљено 19. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hoover, Eric (2020-04-15). „Financial-Aid Appeals Are Mysterious. This Tool Was Built to Simplify Them.”. The Chronicle of Higher Education (на језику: енглески). ISSN 0009-5982. Приступљено 2020-04-19. 
• „If I want to apply to more than ten colleges, what should I do?”. studentaid.gov. United States Federal Government. Приступљено 2021-01-19. 
• „2015-2016 Federal Pell Grant Payment and Disbursement Schedules”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2017. г. Приступљено 14. 09. 2022. 
• „FAFSA Guide: How to Get Free Money for College”. 
• „Congress Just Made It a Lot Easier to Apply for Financial Aid”. 22. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Guarantor mortgages - Which?”. www.which.co.uk (на језику: енглески). 20. 7. 2015. Приступљено 2017-03-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Implementation of the Emergency Loan Guarantee Act”. Government Accountability Office. US government. Приступљено 26. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Klein, Lloyd. It's in the cards: consumer credit and the American experience (Greenwood Publishing Group, 1999);
• Lee, Jinkook, and Kyoung‐Nan Kwon (2002). „Consumers’ use of credit cards: Store credit card usage as an alternative payment and financing medium.”. Journal of Consumer Affairs. 36 (2): 239—262. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Mandell, Lewis (1990). The credit card industry: a history. Twayne Publishers. .
• Manning, Robert D. Credit card nation: The consequences of America's addiction to credit (Basic Books, 2001).
• Marron, Donncha (2009). Consumer credit in the United States: A sociological perspective from the 19th century to the present. Palgrave Macmillan. .
• Montgomerie, Johnna (2006). „The financialization of the American credit card industry.”. Competition & Change. 10 (3). : 301–319.
• Scott, Robert H. "Credit card use and abuse: a Veblenian analysis." Journal of Economic Issues (2007): 567–574. online