Запаљивост
Запаљивост је способност неког материјала да почне са сагоревањем и да се одржава у стању сагоревања када је изложен деловању извора топлоте. Запаљивост се квантификује спровођењем тестова запаљивости. Рангирање материјала према запаљивости се користи код уградње материјала у грађевине, приликом дефинисања захтева које материјали требају испунити да би се уграђивали, за дефинисање начина на који се запаљиви материјали превозе, итд.[1]
Класификација материјала према запаљивости[уреди | уреди извор]
Према европској класификацији, материјали који се уграђују у објекте се деле у седам класа. Класификација се даје на основу резултата одговарајућих тестова. Класе материјала према запаљивости су: А1, А2, Б, C, D, Е и Ф. Материјали који спадају у класе А1, А2 и Б не доприносе разбуктавању, материјали класе C доприносе разбуктавању након 10 минута, материјали класе D доприносе након 2 - 10 минута, материјали класе Е за мање од 2 минуте. Материјали класе Ф су они који се не могу сврстати у претходне категорије.
Отпорност на пожар[уреди | уреди извор]
Отпорност материјала на пожар се квантификује као време за које материјал или производ задовољава задане критерије (нпр. достизање дозвољеног повећања температуре на страни која није изложена пожару, губитак интегритета - продор пламена, итд.). Отпорност на пожар се одређује лабораторијским тестовима или рачунским методама.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Тхе Гуиде то Тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС). Оццупатионал Сафетy & Хеалтх Администратион, У.С. Департмент оф Лабор.”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2007. г. Приступљено 03. 12. 2016.