Змајевац (Зеница)
| Змајевац | |
|---|---|
 Поглед са почетка змајевичког брда на град Зеницу | |
| Највиша тачка | |
| Највиша тачка | Бандир (638 м) |
| Координате | 44°12′45″ СГШ; 17°52′24″ ИГД / 44.2125113° СГШ; 17.8734138° ИГД Координате: 44°12′45″ СГШ; 17°52′24″ ИГД / 44.2125113° СГШ; 17.8734138° ИГД |
| Географија | |
| Државе | Босна и Херцеговина |
| Геологија | |
| Старост стијена | миоцен |
Змајевац је узвишења изнад Зенице. Највиша кота је на 638 метара надморске висине. Налази се сјеверозападно од града. Даље према југозападу је Грм, а нешто даље према југу и југоистоку су Велика Брода, Мала Брода и Зеница.[1] Према народној предаји, име је добио према змајевима „што ватру бљуваше”,[2] гдје су бивствовали и вукодлаци.[3] С јужне стране око Змајевца тече рјечица Кочева.
Геологија
[уреди | уреди извор]Потиче из миоцена и налази се до алувијалног дијела на којем је већим дијелом смјештен град Зеница, до уског појаса главне угљенске зоне (глине, пјешчењаци и лапори), у кровинској вапненачкој зони с кровинским слојевима угљена.[4][5][6]
Галерија
[уреди | уреди извор]- Поглед на Зеницу са Змајевца 15. јануара 2019. године
-
-
-
-
-
-
-
-
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ЗЕДА Локални еколошки Акциони план општине Зеница Двокут про и ЗЕДА Зеница: Локални еколошки акциони план опћине Зеница 2008/2009
- ^ Aura.ba Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2019) Аура редакција: ЛЕГЕНДА О ВРАНДУКУ, ЛИСЦУ, ВЕПРУ I ЗЕНИЦИ: АКО СЕ ПОМИРЕ БРАЋА БЛИЗАНЦИ СРЕДЊА БОСНА ЋЕ БИТИ ПОД ВОДОМ!
- ^ Легенда о Зеници - “Легенде” Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2019) – Хајдар Хулусија, bih24.info, 16. 9. 2017.
- ^ Academia.edu Енвера Хускић: Геоморфолошке одлике општине Зеница, стр. 5. и 6, Природно-математички факултет у Сарајеву, Сарајево, 2016.
- ^ Academia.edu Енвера Хускић-Гарић: Тектонска геоморфологија (скрипта за интерну употребу)
- ^ Рударско-геолошко-нафтни факултет у Загребу Бруно Томљеновић: Структурна геологија: Примарне структуре
Литература
[уреди | уреди извор]- Душан Поповић — Момир, „Варош Зеница са околином”, Босанска вила, бр. 10, 1892.