Зубна обнова

Зубна обнова
ИЦД-9-CM	23.2-23.4

Зубна обнова или дентално пуњење је третман којим се обнавља функција, интегритет, и морфологија недостајуће зубне структуре услед каријеса или спољашње трауме, као и замена такве структуре подржане денталним имплантима. Постоје две широке врсте - директна и индиректна - и оне су даље класификоване према локацији и величини. На пример, пуњење коренског канала је ресторативна техника која се користи за испуњавање простора у којем зубна пулпа обично борави.

Припрема зуба

Зуб # 3, горњи десни први кутњак, с почетком МО припреме. Гледајући у препарат, бела, спољашња глеђ изгледа нетакнута, док се жути, подложни дентин чини удубљеним. То је зато што је дентин пропао и услед тога је био уклоњен. Овај део глеђи сада није подржан и требало би га уклонити како би се спречио будући лом.

Враћање зуба у добру форму и функцију захтева два корака:

1. припрема зуба за постављање ресторативног материјала, и
2. постављање тих материјала.

Процес припреме обично укључује резање зуба помоћу ротационог зубарског алата и сечива или стоматилошког ласера како би се створио простор за планиране ресторативне материјале и да би се уклонили сви зубни распади или делови зуба који структурно нису звучни. Ако се трајна рестаурација не може извршити одмах након припреме зуба, може се извршити привремена обнова.

Припремљени зуб, спреман за постављање ресторативних материјала, обично се назива зубним препаратом. Коришћени материјали могу бити злато, амалгам, зубни композити, стаклени јономерни цемент или порцулан, између осталог. Препарати могу бити интракоронски или екстракоронски. Интракоронски препарати су они који служе за задржавање ресторативног материјала унутар граница структуре круне зуба. Примери укључују све класе шупљинских препарата за композит или амалгам, као и оне за инлеје од злата и порцулана. Интракоронски препарати се такође праве као женки примаоци који прихватају мушке компоненте уклоњивих делимичних протеза. Екстракоронски препарати дају језгро или базу на коју ће се поставити ресторативни материјал који ће зубу вратити у функционалну и естетску структуру. Примери укључују крунице и онлеје, као и винире.

Приликом припреме зуба за рестаурацију, бројна разматрања одређују тип и опсег препарата. Најважнији фактор који треба узети у обзир је пропадање. Највећим делом, опсег распадања ће дефинисати опсег припреме, а тиме и, следећи метод и одговарајуће материјале за рестаурацију.

Још један аспекат је неподржана структура зуба. Приликом припреме зуба за вршење рестаурације уклања се неподржана глеђ како би се омогућила предвидљивија обнова. Иако је глеђ најтврђа супстанца у људском телу, она је посебно крта, и неподржана глеђ се лако ломи.

Један систематски преглед је дошао до закључка да се за покварене млечне (примарне) зубе, стављање готове металне круне преко зуба (Халова техника) или само делимично уклањање каријеса (које се такође назива „селективно уклањање“) пре постављања пуњење може бити боље од конвенционалног третмана уклањања свог труљења пре пуњења. За покварене одрасле (трајне) зубе, делимично уклањање каријеса (такође познато као „селективно уклањање“) пре пуњења зуба, или додавање друге фазе овом третману где се више каријеса уклања након неколико месеци, може бити боље него конвенционални третман.

Директне ресторације

Ова техника укључује постављање меког или савитљивог пуњења у припремљени зуб и изградњу зуба. Материјал се затим учвршћује и зуб се обнавља. Предност директних рестаурација је да се обично постављају брзо и да могу потавити у једном поступку. Стоматолог има мноштво различитих опција пуњења на избору. Одлука се обично доноси на основу локације и озбиљности придружене шупљине. Пошто је потребно да се материјал постави док је у контакту са зубом, ограничена енергија (топлота) се преноси на зуб из процеса очвршћавања.

Индиректне ресторације

Индиректна рестаурација урађена по моделу из Ипс емакс керамике спремна за цементирање на природну зубну структуру

У овој се техници рестаурација израђује изван уста користећи зубне отиске припремљеног зуба. Уобичајене индиректне рестаурације укључују инлеје и онлеје, крунице, мостове и винире. Обично зубни техничар израђује индиректну рестаурацију из података које је пружио стоматолог. Готова рестаурација се обично трајно веже зубним цементом. То се често се ради у две одвојене посете стоматологу. Уобичајене индиректне рестаурације изводе се коришћењем злата или керамике.

Док се припрема индиректна рестаурација, понекад се користи провизорна/привремена рестаурација која покрива припремљени зуб како би се помогло у одржавању околних зубних ткива.

Зубне протезе које се могу скинути (углавном протетика) понекад се сматрају обликом индиректне рестаурације зуба, јер су направљене да замењују зубе који недостају. Постоје бројне врсте прецизних додатака (познатих и као комбиноване рестаурације) који помажу скидање протетског споја зуба, укључујући магнете, штипаљке, куке и имплантате, који се и сами могу видети као облик зубне обнове.

CEREC метода је ЦАД/ЦАМ ресторативна процедура која се изводи у зубарској ординацији. Оптички отисак припремљеног зуба снима се камером. Затим одређени софтвер узима дигиталну слику и претвара је у 3Д виртуелни модел на екрану рачунара. Керамички блок који одговара нијанси зуба се поставља у глодалицу. Потпуно керамичка маса у боји зуба се израђује и спремна је да се постави на лицу места.

Други начин израде је импорт СТЛ и матичних ЦАД датотека зуба у ЦАД/ЦАМ софтверске производе који корисника воде кроз производни процес. Софтвер може одабрати алате, обрадне секвенце и услове сечења оптимизоване за одређене врсте материјала, као што су титанијум и цирконијум, и за одређене протезе, као што су превлаке и мостови. У неким случајевима, замршена природа неких имплантата захтева употребу 5-осних метода обраде да би се обавио сваки део посла.

Класификације шупљина

ГВ Блекова класификација рестаурација

Грин Вардиман Блекова класификација:

Г.V. Блек је класификовао шупљине у зависности од њиховог места:

• Класа I Каријес који утиче на јаме и пукотине, на оклузалне, букалне и језичне површине кутњака и прекутњака и на палатал максиларних секутића.
• Класа II Каријес који утиче на проксималне површине кутњака и прекутњака.
• Класа III Каријес који утиче на проксималне површине централних зуба, бочних зуба и очњака.
• Класа IV Каријес који проксимално делује укључујући ивице предњих зуба.
• Класа V Каријес који утиче на лица десни или језичке површине предњих или стражњих зуба.
• Класа VI Каријес који утиче на врхове кутњака, прекутњака и очњака

Грахам Ј. Маунтова класификација:

Маунт је класификова шупљине у зависносит од њиховог места и величине. Предложена класификација замишљена је да поједностави идентификацију лезија и да дефише њихову сложеност како се повећавају.

Место:

• Јама/Распуклина: 1
• Подручје контакта: 2
• Цервикално: 3

Величина:

• Минимално: 1
• Умерено: 2
• Увећано: 3
• Екстензивно: 4

Литература

• Бранемарк, Пер-Ингвар; Зарб, Георге (1989). Тиссуе-интегратед простхесес (ин Енглисх). Берлин, Герман: Qуинтессенце Боокс. ИСБН 978-0867151299. 
• Бранемарк, Пер-Ингвар; Wортхингтон, Пхилип (1992). Адванцед оссеоинтегратион сургерy: апплицатионс ин тхе маxиллофациал регион (ин енглисх). Царол Стреам, Иллиноис: Qуинтессенце Боокс. ИСБН 978-0867152425. 
• Ласкин, Даниел (2007). Децисион макинг ин орал анд маxиллофациал сургерy. Цхицаго, ИЛ: Qуинтессенце Пуб. Цо. ИСБН 9780867154634. 
• Лее СЛ (2007). Апплицатионс оф ортходонтиц мини имплантс. Хановер Парк, ИЛ: Qуинтессенце Публисхинг Цо, Инц. стр. 1–11. ИСБН 9780867154658. 
• Сцлар, Антхонy (2003). Софт тиссуе анд естхетиц цонсидератионс ин имплант дентистрy (ин енглисх). Царол Стреам, ИЛ: Qуинтессенце Боокс. ИСБН 978-0867153545. 
• Бусер, Даниел; Сцхенк, Роберт К (1994). Гуидед боне регенератион ин имплант дентистрy (ин енглисх). Хонг Конг: Qуинтессенце Боокс. ИСБН 978-0867152494. 
• Паллаци, Патрицк (1995). Оптимал имплант поситионинг анд софт тиссуе манагемент фор тхе Бранемарк сyстем (ин енглисх). Германy: Qуинтессенце Боокс. ИСБН 978-0867153088. 
• Реноуард, Франк (1999). Риск Фацторс ин Имплант Дентистрy: Симплифиед Цлиницал Аналyсис фор Предицтабле Треатмент. Парис, Франце: Qуинтессенце Интернатионал. ИСБН 978-0867153552. 
• Линдхе Ј, Ланг НП, Карринг Т, ур. (2008). Цлиницал Периодонтологy анд Имплант Дентистрy 5тх едитион (ин Енглисх). Оxфорд, УК: Блацкwелл Мунксгаард. ИСБН 9781405160995. 
• Неwман M, Такеи Х, Клоккеволд П, ур. (2012). Царранза'с Цлиницал Периодонтологy (ин Енглисх). Ст. Лоуис, Миссоури: Елсевиер Саундерс. ИСБН 9781437704167. 
• Анусавице, Кеннетх Ј.; Ралпх W. Пхиллипс; Цхиаyи Схен; Х. Ралпх Раwлс (2013). Пхиллипс' Сциенце оф Дентал Материалс (12тх изд.). Ст. Лоуис, Мо.: Елсевиер/Саундерс. ИСБН 978-1-4377-2418-9. ОЦЛЦ 785080357. 
• МцЦабе, Јохн Ф.; Ангус W. Г. Wаллс (2008). Апплиед Дентал Материалс (9тх изд.). Оxфорд, УК: Блацкwелл Публисхинг. ИСБН 978-1-4051-3961-8. ОЦЛЦ 180080871. Приступљено 28. 3. 2013. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ван Ноорт, Рицхард (2013). „2.3 Гласс-иономер цементс анд ресин-модифиед гласс-иономер цементс”. Ан Интродуцтион то Дентал Материалс (4тх изд.). Лондон: Елсевиер/Мосбy. стр. 95–106. ИСБН 978-0-7234-3659-1. ОЦЛЦ 821697096. 
• Поwерс, Јохн M.; Јохн C. Wатаха (2013). Дентал Материалс: Пропертиес анд Манипулатион (10тх изд.). Ст. Лоуис, Мо.: Елсевиер/Мосбy. ИСБН 978-0-323-07836-8. ОЦЛЦ 794161326. 
• Wилсон, А. D.; Ј. W. Ницхолсон (2005) [1993]. „5.9 Гласс полyалкеноате (гласс-иономер) цемент”. Ацид-Басе Цементс: Тхеир Биомедицал анд Индустриал Апплицатионс. Цхемистрy оф Солид Стате Материалс 3 (репринт изд.). Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 116—196. ИСБН 978-0-521-67549-9. ОЦЛЦ 749544621. Приступљено 28. 3. 2013. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wилсон, Алан D.; Јохн W. МцЛеан (1988). Гласс-иономер Цемент. Цхицаго: Qуинтессенце Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-86715-200-5. ОЦЛЦ 17300425. 
• Бјøрклунд, Г (1989). „Тхе хисторy оф дентал амалгам (ин Норwегиан)”. Тидсскр Нор Лаегефорен. 109 (34–36): 3582—3585. ПМИД 2694433. 
• Цзарнетзки, А.; Ехрхардт С. (1990). „Ре-датинг тхе Цхинесе амалгам-филлинг оф теетх ин Еуропе”. Интернатионал Јоурнал оф Антхропологy. 5 (4): 325—332. 
• Wестцотт, А. (1844). „Репорт то тхе Онондонга Медицал Социетy он метал пасте (амалгам)”. Америцан Јоурнал оф Дентал Сциенце IV. 1ст Сер: 175—201. 
• Америцан Социетy оф Дентал Сургеонс. (1845). Америцан Јоурнал оф Дентал Сциенце. Харвард Университy.
• Молин, C (фебруар 1992). „Амалгам—фацт анд фицтион”. Сцандинавиан Јоурнал оф Дентал Ресеарцх. 100 (1): 66—73. ПМИД 1557606. дои:10.1111/ј.1600-0722.1992.тб01811.x. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Бремнер МДФ. (1939). Тхе Сторy оф Дентистрy фром тхе Даwн оф Цивилизатион то тхе Пресент Дентал Итемс оф Интерест Пуб. Цо.

Спољашње везе

• How Dental Restoration Materials Compare