Pređi na sadržaj

Ђавоље стопало

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đavolje stopalo
Ilustracija iz 1910.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Devils Foot
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1910.
Hronologija
PrethodnikNestanak ledi Frensis Karfaks
NaslednikNjegov poslednji podvig

„Đavolje stopalo” (engl. The Adventure of the Devil's Foot) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl. Jedna je od osam priča u ciklusu sakupljenom kao Njegov poslednji podvig (1917).

Dojl je ovu pripovetku svrstao na deveto mesto svoje liste dvanaest omiljenih priča o Holmsu.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Šerlok Holms i doktor Votson jednog proleća borave u Poldhuu u Kornvolu zbog Holmsvog zdravlja, ali se njihov odmor završava bizarnim događajem. Mortimer Tregenis, lokalni džentlmen, i gospodin Raundhej, lokalni vikar, dolaze kod Holmsa da prijave da su Tregenisova dva brata poludela, a da je njegova sestra umrla. Tregenis je otišao da ih poseti u njihovom selu, igrao je vist sa njima, a zatim otišao. Kada se ujutro vratio, zatekao ih je kako još sede na svojim mestima za stolom, braću Džordža i Ovena kako se smeju i pevaju, a sestru Brendu mrtvu. Domaćica ih je otkrila u ovakvom stanju i onesvestila se. Vikar još nije bio kod njih. Tregenis kaže da se seća da je jedan brat gledao kroz prozor, a onda se i sam okrenuo da vidi nečiji „pokret” napolju. On izjavljuje da je ovaj strašni događaj delo đavola. Mortimer Tregenis je svojevremeno bio otuđen od svoje braće i sestre zbog podele prihoda od prodaje porodičnog preduzeća, ali on insistira da je sve oprošteno, iako i dalje živi odvojeno od njih. Pozvani lekar je ocenio da je sestra bila mrtva šest sati. On se takođe srušio u stolicu na neko vreme po dolasku.

Holms odlazi do dotične kuće i, očigledno neoprezno, udari posudu za vodu, natapajući svima noge. Domaćica kaže Holmsu da noću ništa nije čula i da je porodica u poslednje vreme bila posebno srećna i uspešna. Holms posmatra ostatke vatre u kaminu. Tregenis objašnjava da je bila hladna, vlažna noć.

Nakon toga, Holms izlaže slučaj Votsonu na sledeći način:

  • Sasvim očigledno, nema smisla pripisivati tragediju đavolu; dakle, ono što se dogodilo može biti samo delo čoveka;
  • Šta god da se dogodilo tim ljudima dogodilo se odmah nakon što je Tregenis otišao, jer se nisu pomerili i sve je bilo na istom mestu;
  • Mortimer Tregenis se brzo vratio u vikarijat u kome živi (uzorak otiska stopala je dobijen nakon „nezgode” sa posudom za vodu);
  • Jedini predlog objašnjenja — „pokret” — dolazi od Mortimera Tregenisa;
  • S obzirom na vremenske prilike, svako ko bi se pojavio na prozoru i uradio nešto dovoljno užasno da nekoga momentalno ubije morao bi da dođe pravo do prozora i tako pregazi cvećnjak, koji je još uvek netaknut;
  • Šta je, zaboga, ova osoba na prozoru mogla da uradi da izazove takav užas?

Čini se da ništa od ovoga nije elementarni slučaj, ali uskoro se postavljaju nova pitanja.

Dr Leon Sterndejl, poznati lovac i istraživač, prekida svoju plovidbu iz Plimuta nakon što ga je vikar obavestio (pošto su Tregenisi i Sterndejl rođaci) o tragičnim vestima. On pita Holmsa koje su njegove sumnje, i nezadovoljan je kada Holms ne želi da ih izrazi. Nakon što Sterndejl ode, Holms ga diskretno prati.

Jutro nakon što se Holms vratio u svoju sobu, očigledno ne saznavši ništa prateći Sterndejla, vikar stiže u panici sa vestima da je Mortimer Tregenis sada umro na isti način kao i njegova sestra. Njih dvojica, zajedno sa Votsonom, jure u Mortimerovu sobu i nalaze je prljavom i zagušljivom, iako je prozor otvoren. Na stolu pored mrtvaca gori lampa. Holms juri okolo, ispituje mnoge stvari. Prozor na spratu deluje posebno zanimljivo. Takođe sastruže malo pepela iz lampe, i stavi ga u kovertu.

Holms zaključuje kako su žrtve umrle ili poludele i zašto su se ljudi koji su bili prisutni kada su njihove sobe prvi put otvorene onesvestili ili se osećali loše u svakom slučaju. On testira svoju hipotezu tako što kupuje lampu poput one u Tregenisovoj sobi, pali je i stavlja deo sakupljenog „pepela” na štitnik od dima. Dim ovog praha je toliko moćan otrov da je Holms odmah oboren. Votson je u stanju da se odupre i izvlači Holmsa iz sobe na vreme.

Holmsu je jasno da je Mortimer Tregenis otrovao svoju braću i sestru, ali ko je ubio Mortimera?

To je dr Sterndejl, koji je ostavio jasne dokaze u vikarijatu. Holms se suočava sa Sterndejlom, koji objašnjava da je voleo Brendu godinama (ali nije mogao da je oženi zbog bračnih zakona koji su ga sprečavali da se razvede od svoje žene iako ga je ona napustila pre mnogo godina) i ubio Mortimera iz osvete za okrutno ubistvo .

Otrov se zove Radix pedis diaboli („Koren đavoljeg stopala” na latinskom),[2] koji je Sterndejl sakupio iz Afrike kao kuriozitet. Toksični sadržaji korena biljke isparavaju se toplotom i difunduju u lokalnu atmosferu. Jednom je objasnio Mortimeru šta je to i za šta je sposobno, a Mortimer je kasnije ukrao nekoliko primeraka kako bi ubio svoju braću i sestru, bacivši ih u vatru neposredno pre nego što je otišao. Mortimer je mislio da će Sterndejl biti na moru pre nego što vesti stignu do Plimuta, ali Sterndejl je prepoznao dejstvo otrova iz vikarovog opisa tragedije i odmah zaključio šta se dogodilo.

Holms na kraju saoseća sa Sterndejlom, i govori mu da može slobodno da se vrati svom poslu u Africi.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u decembru 1910, dok je u američkoj verziji ovog časopisa izdata u januaru i februaru 1911. godine.[3] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Gilberta Holidaja u britanskom izdanju,[4] kao i sa osam ilustracija u američkom izdanju. Za objavljivanje priče u dva dela bila je potrebna dodatna ilustracija.[5] Pripovetka je uključena u zbirku kratkih priča Njegov poslednji naklon,[5] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u oktobru 1917. godine.[6]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je poslužila kao osnova za kratki nemi film iz 1921. u kojem su glumili Eje Norvud kao Šerlok Holms i Hjubert Vilis kao dr Votson.[7]

Priča je adaptirana kao epizoda televizijske serije Šerlok Holms iz 1965. sa Daglasom Vilmerom u glavnoj ulozi, dok su u ostalim ulogama bili Najdžel Stok kao dr Votson i Patrik Trauton kao Mortimer Tregenis.[8]

Priča je 1988. adaptirana kao epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom u ulozi Holmsa i Edvardom Hardvikom kao Votsonom.[9]

Prva epizoda serije Gospođica Šerlok sadrži svarljivu pilulu-bombu pod nazivom „Đavolje stopalo”.

Radio[uredi | uredi izvor]

Priču je dramatizovala Edit Mejzer kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 8. oktobra 1931, sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[10] Ostale epizode ​​adaptirane iz priče emitovane su 17. februara 1935. (sa Luisom Hektorom kao Holmsom i Lovelom kao Votsonom)[11] i 30. maja 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[12]

Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 30. oktobra 1939. godine. Ostale dramatizacije priče emitovane su 21. maja 1943. i 10. jula 1944. godine. U sve tri produkcije glumili su Bejzil Ratbon kao Holms i Najdžel Brus kao Votson.[13] U adaptaciji koja je emitovana 13. januara 1947. Tom Konvej je igrao Holmsa sa Brusom kao Votsonom.[14] Maks Erlih je adaptirao priču kao epizodu koja je emitovana 31. januara 1949. (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Vendelom Holmsom kao Votsonom).[15]

Pripovetku je za BBC Light program 1962. adaptirao Majkl Hardvik, kao deo radio serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson.[16]

Priča je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson, uključujući Patrika Alena kao Leona Sterndejla, Džefrija Biversa kao velečasnog Raundheja i Šona Arnolda u ulozi Mortimera Tregenisa.[17]

Godine 2014, priča je adaptirana za radio kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Temple, Emily (22. 5. 2018). „The 12 Best Sherlock Holmes Stories, According to Arthur Conan Doyle”. Literary Hub. Pristupljeno 6. 1. 2019. 
  2. ^ Q&A New York Times 2 October 1990 Radix pedis diaboli ne postoji u prirodi.
  3. ^ Smith 2014, str. 167
  4. ^ „The Strand Magazine. v.40 1910 Jul-Dec.”. HathiTrust. str. 650—665. Pristupljeno 15. 11. 2020. 
  5. ^ a b Cawthorne 2011, str. 147–148.
  6. ^ Cawthorne 2011, str. 151
  7. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 13—17. ISBN 9780857687760. 
  8. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 185—190. ISBN 9780857687760. 
  9. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 155. ISBN 9780857687760. 
  10. ^ Dickerson 2019, str. 39
  11. ^ Dickerson 2019, str. 63
  12. ^ Dickerson 2019, str. 74
  13. ^ Dickerson (2019), pp. 75, 129, 136.
  14. ^ Dickerson 2019, str. 218
  15. ^ Dickerson 2019, str. 268
  16. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 389. ISBN 0-517-217597. 
  17. ^ Bert Coules. „His Last Bow”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  18. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 11. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђавоље_стопало&oldid=27438401”