Pređi na sadržaj

Đang Cemin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đang Cemin
Đang Cemin 2002.
Lični podaci
Datum rođenja(1926-08-17)17. avgust 1926.
Mesto rođenjaJangdžou, Kina
Datum smrti30. novembar 2022.(2022-11-30) (96 god.)
Mesto smrtiŠangaj, Kina
Državljanstvokinesko
UniverzitetUniverzitet Đao Tong u Šangaju
Profesijainžinjer elektrotehnike
Porodica
SupružnikVang Džeping
Deca2
Politička karijera
Politička
stranka
Komunistička partija Kine
Generalni sekretar Komunističke partije Kine
24. jun 1989 — 15. novembar 2002.
PrethodnikDžao Cijang
NaslednikHu Đintao
27. mart 1993 — 15. mart 2003.
PrethodnikJang Šangkun
NaslednikHu Đintao

Potpis

Đang Cemin (uproš: 江泽民; trad: 江澤民; pin: Jiāng Zémín; Jangdžou, 17. avgust 1926Šangaj, 30. novembar 2022)[2][3] bio je kineski lider, deo treće generacije funkcionera Komunističke partije Kine. Bio je na položaju generalnog sekretara KP Kine između 1989. i 2002. godine. Predsednik Narodne Republike Kine bio je između 1993. i 2003. godine a predsedavajući Centralne vojne komisije između 1989. i 2004. godine.

Bio je na čelu NR Kine tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. Tri dana nakon početka bombardovanja, 27. marta 1999, iz Švajcarske je kritikovao bombardovanje, i želju ka uvođenju hegemonije u globalnoj politici. Rekao je da samo Ujedinjene nacije imaju pravo da narede vojno delovanje.[4] Znao je solidno da govori engleski.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Do protesta na Tjenamenu 1989. godine Cemin se nalazio na mestu sekretar Komiteta KP Kine za Šangaj.[2] U vreme protesta studenata 1989. godine, Džao Cijanga generalni sekretar Komunističke partije Kine pokušao je nenasilno, pregovorima umiriti nemire, ali presudio je Deng smenivši Džao Cijanga i stavivši ga u kućni pritvor u kome će ostati godinama.[5] Novi Generalni sekretar KP Kine 24. juna 1989. godine postao je Đang Cemin.[2]

Zbog uticaja na ostarelog Deng Sjaopinga Cemin je postao faktički lider Kine. Cemin je postao predsednik Centralne vojne komisije NR Kine 19. marta 1990. godine, a 27. mart 1993. godine i predsednik Narodne Republike Kine.[2] Pod njegovim vođstvom Kina je beležila važne političke uspehe. 1. jula 1997. godine u Hongkongu on je prisustvovao svečanosti kojom je slavljeno mirno vraćanje u sastav Narodne Republike Kine, a trajni odlazak predstavnika vlasti Velike Britanije. Ubrzo je i Makao koji je bio pod portugalskom vlašću vraćen Kini.[6]

Predsednik Kine ostao je do 15. marta 2003. godine.[2] U vreme njegovog vođenja Kine došlo je do napada NATO-a na Srbiju 1999. godine, a jedan od objekata koji je uništen u tim napadima bila je i ambasada Narodne Republike Kine u Beogradu, a to je uticalo da Cemin u jednoj izjavi kaže: „SAD vodeći NATO koriste politiku hegemonizma i sile da muče slabije države.“[7]

Unapredio je položaj Kine na međunarodnoj sceni. Poznat kao jedan od najharizmatičnijih kineskih političara, bio je kritikovan zbog previše brige oko rejtinga u samoj Kini i zbog isuviše pomirljivog stava prema Rusiji i Sjedinjenim državama u inostranstvu. Pod njegovim vođstvom Kina je doživela period suštinskih ekonomskih reformi i veliki ekonomski rast, ali stari komunistički funkcioneri kritikovali su ga jer je legitimizovao uvođenje kapitalističkog uređenja.

Na mestu predsednika Kine nasledio ga je Hu Đintao. Njegov doprinos marksističkoj ideologiji sastoji se u teoriji poznatoj pod nazivom Tri zamisli koja je implementirana u Ustav Kine i ideologiju komunističke partije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jerković, Jovan; Pižurica, Mato; Pešikan, Mitar (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 201. t. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. 
  2. ^ a b v g d Jončić 2014, str. 124.
  3. ^ Preminuo Đang Cemin: Bivši kineski predsednik umro je u 96. godini
  4. ^ „China President Criticizes NATO”. apnews.com (na jeziku: engleski). Associated Press. 27. mart 1999. Pristupljeno 30. novembar 2022. 
  5. ^ Arežina 2013, str. 188, 190.
  6. ^ Logos 2019, str. 58 sa napomenom 16.
  7. ^ Logos 2019, str. 318.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]