Đorđe Bobić
| Đorđe Bobić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. jul 1939. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 19. april 2024. (84 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Đorđe Bobić (Beograd, 7. jul 1939 — Beograd, 19. april 2024) bio je jugoslovenski i srpski arhitekta i urbanista.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1939. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju.[1] Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1965. i sledeće četiri godine radio arhitektonske vežbe u Parizu.[1][2] Pored arhitekture, bavio se i urbanizmom najviše u Beogradu, ali isto tako u Parizu, Sarajevu, Zenici, Moskvi, Skoplju, Nišu, Sočiju i drugim gradovima.[2][3]
Prvi arhitektonski projekat posle studija koji je uradio bio je krematorijum na Novom bežanijskom groblju na Novom Beogradu.[1] Nakon toga radio je urbanistički plan Beograda, projekat Svetosavski platoa, rekonstruisao pijacu Zeleni venac, osmislio strelište u Titogradu, sportsku salu u Splitu, rekreativni park u Parizu, marinu u Libiji, kompleks hotela u Zanzibaru, hotel u Sočiju i mnogo toga drugog.[1][4]
Tokom pedesetih godina uradio je 300 urbanističkih i arhitektonskih projekata, učestvovao na 40 javnih konkursa od kojih je na 28 nagrađen, a 10 njegovih rešenja osvojilo je prvu nagradu. Sedamdesetih godina bio je jedan od osnivača CEP-a, a glavni arhitekta Beograda u periodu od 2004. do 2008. godine.[2]
Dobitnik je Velike godišnje nagrade Ruske akademije arhitekture 1997. godine i Velike srebrne medalje Saveza arhitekata Rusije 1998. Autor je brojnih knjiga iz oblasti arhitekture i urbanizma, kao i sociologije grada, uključujući knjigu eseja Beležnje po gradu i delo Traganje za gradom. Pored posla kojim se bavio, izglagao je i kao karikaturista.[2]
Bobić je isticao da od svega što je stvorio u arhitekturi, najviše cenio projekat porodičnog splava na Adi Ciganliji i jednu od niza promenjenih fasada zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[2][1][5]
Preminuo je 19. aprila u Beogradu, posle kraće bolesti. Govorio je tečno francuski i engleski jezik, a pasivno je znao ruski.[1][6]
Dela[uredi | uredi izvor]
- Radni naslov : ! (2008)
- Beleženje po Beogradu (2010) (knjiga eseja)
- Traganje za gradom (2012) (autobiografski prikaz)
- Linije (2012) (knjiga crteža)
- Arhitektura u iznudi (2019) (knjiga crteža)
- Dnevnik jednog građanina (2020) (knjiga crteža)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Preminuo arhitekta Đorđe Bobić 19. 4. 2024. danas.rs
- ^ a b v g d Umro arhitekta Đorđe Bobić 20. 4. 2024. Politika
- ^ Preminuo arhitekta Đorđe Bobić 19. 4. 2024. B92
- ^ Preminuo poznati gradski arhitekta Đorđe Bobić 19. 4. 2024. blic.rs
- ^ Đorđe Bobić arhitekta arhipelag.rs 21. 4. 2024.
- ^ Preminuo arhitekta Đorđe Bobić 19. 4. 2024. Radio televizija Srbije
