Pređi na sadržaj

Đorđe Vladisavljević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đorđe Vladisavljević
Dr Đorđe Vladisavljević
Lični podaci
Datum rođenja(1866-04-12)12. april 1866.
Mesto rođenjaDonji Milanovac, Kneževina Srbija
Datum smrti23. avgust 1932.(1932-08-23) (66 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Vojna karijera
Čin Sanitetski general[a]
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat,
Drugi balkanski rat,
Prvi svetski rat

Đorđe L. Vladisavljević – Đoka (Donji Milanovac, 12. april 1866 – Beograd, 23. avgust 1932) bio je lekar, sanitetski general, načelnik saniteta Prve armije (1912—1918), Načelnik saniteta Vrhovne komande (1918—1920) i inspektor saniteta Ministarstva Vojske i Mornarice (1920—1929).

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Đorđe Vladisavljević je rođen u Donjem Milanovcu 12. aprila 1866. godine.[1] Realnu gimnaziju je završio u Beogradu, a diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beču.[2] Posle specijalizacije za unutrašnje bolesti (o svom trošku)[3] vraća se u Beograd. Stupio je u vojsku kao sanitetski kapetan II klase 1894. godine i to kao trupni lekar 9. pešadijekog puka i delovođa pri Sanitetskom Odeljenju Ministarstva Vojske.[1] Od 1894-1900. godine bio je šef Unutrašnjeg odeljenja stalne vojne bolnice Dunavske Divizijske Oblasti, član Sanitetskog Komiteta i sudija Invalidskog suda. Rešenjem Vojnog ministra, a po potrebi službe 1. aprila 1900. godine, dr Đoka Vladisavljević postavljen je za šefa Unutrašnjeg odeljenja Šumadijske stalne vojne bolnice u Kragujevcu.[4] Na toj dužnosti ostaje do 1907. godine, kada postaje upravnik Šumadijske stalne vojne bolnice. Upravnik bolnice bio je do 1909. godine, kada je premešten u Beograd i postavljen za šefa unutrašnjeg odeljenja novopodignute Vojne bolnice.[5] Rešenjem Vojnog ministra dr Đoka Vladisavljević postavljen je za stalnog člana ispitne komisije za čin sanitetskog majora za školsku 1909/1910.[6] i školsku 1910/1911. godinu.[7]

U ratovima 1912-1918. godine bio je načelnik saniteta Prve armije.[2] Sve vreme je bio na fronu bez ijednog dana bolovanja ili odsustva. Nakon završetka Prvog svetskog rata 1918. godine postavljen je za načelnika saniteta Vrhovne komande. Na toj dužnosti ostaje do 1920. godine. Za inspektora saniteta Ministarstva Vojske i Mornarice (najviši položaj koji jedan vojni lekar može postići), postavljen je 1920. godine i na tom mestu ostaje do 1929. godine.[8] Neko vreme je bio i predsednik Vojnosanitetskog komiteta.[9] Za sanitetskog generala proglašen je 28.6.1927. godine.[10]

Za svoju dugu i savesnu službu odlikovan brojnim visokim domaćim i stranim odlikovanjima.[5]

Preminuo je 23. avgusta 1932. godine u Beogradu.[11] Sahranjen je u porodičnoj grobnici u Donjem Milanovcu.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Domaća odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Inostrana odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  1. Vladisavljević Đ. (1897), Nov način spravljanja pijaće vode bez kužnih klica (Ein neues Verfahren zur Herstellung keimfreien Trinkwassers. Deutsche Med. Wochenschrift, von Dr. Schumburg), Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, god. 3, sv. 5. str. 254.
  2. Vladisavljević Đ. (1898), Levkocitoza varenja kod stomačog raka. – A. Hofmann. – DieVerdaungsleukocytose bei Carcinoma ventriculi. – Zeitschrift für Klinische Medicin., Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, god. 4, sv. 1. str. 14.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rang divizijskog generala u stručnim službama izostavljana je u formacija divizija.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Sanitetski đeneral u penziji i rezervi Dr Đoka Vladisavljević biv. Inspektor Saniteta (1932), Vojno sanitetski glasnik = Revue de medecine militaire = Review of Military Medecine, god. 3, br. 3, str. VI.
  2. ^ a b Stanojević Vladimir, Istorija srpskog vojnog saniteta = (L'histoire du service de santé de l'armée serbe) / napisao Vlad. Stanojević. Naše ratno sanitetsko iskustvo = (Notre expériece du service de santé pendant la guerre) / prikupio, sredio za štampu i izdao Vlad. Stanojević, [Ponovo štampano i dopunjeno izd.] / priredili Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Beograd : Vojnoizdavački i novinski centar, 1992 (Beograd : Vojna štamparija). str. 888.
  3. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 186.
  4. ^ Službeni vojni list, broj 13 od 2.4.1900.. str. 287-288
  5. ^ a b Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 129.
  6. ^ Službeni vojni list, broj 42, od 7.11. (1909). str. 799-800
  7. ^ Službeni vojni list, broj 43, od 17.12. (1910). str. 939-940
  8. ^ Sanitetski đeneral u penziji i rezervi Dr Đoka Vladisavljević biv. Inspektor Saniteta (1932), Vojno sanitetski glasnik = Revue de medecine militaire = Review of Military Medecine, god. 3, br. 3, str. VII.
  9. ^ Vojna enciklopedija. [Knj.] 10, Telesno – Žužul, Beograd : Redakcija vojne enciklopedije, 1967 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). str. 586.
  10. ^ Službeni vojni list, broj 26 od 28.6. (1927). str. 1.
  11. ^ Juče je u Beogradu preminuo sanitetski general u penziji dr. Đoka Vladisavljević (Vreme, broj 3822 od 24.8.1932. godine. str. 5)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014. (Beograd : Vojna štamparija)
  2. Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010. (Beograd : Vojna štamparija)
  3. Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007. (Beograd : "Filip Višnjić")
  4. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  5. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Владисављевић&oldid=26794146”