Đuzepe Gabrieli
Đuzepe Gabrieli | |
|---|---|
 inž. Đuzepe Gabrieli konstruktor aviona | |
| Datum rođenja | 26. februar 1903. |
| Mesto rođenja | Kaltaniseta,  Kraljevina Italija |
| Datum smrti | 29. novembar 1987. (84 god.) |
| Mesto smrti | Torino  Italija, Italija |
Đuzepe Gabrieli (ital. Giuseppe Gabrielle; Kaltaniseta 26.02.1903.- Torino 29.11.1987.) bio je aeronautičar, inženjer, doktor nauka, profesor i akademik. Celog svog radnog veka bavio se projektovanjem aviona i istraživanjem vezano za aeronautiku.
Biografija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Đuzepe Gabrijeli je rođen u Kaltaniseti Sicilija, odande je sa porodicom otišao u ranoj mladosti (oko sedam godina) u Torino. Tamo završava osnovnu i srednju školu a kad je stasao za fakultet odlučio se za Mašinsko-industrijsko inženjerstvo na Tehničkoj školi u Torinu. Studirao je konstrukciju aviona na Politehničkom institutu kod profesora Panetija. Fakultet je završio i diplomirao 31. jula 1925. i istovremeno dobio stipendiju Fondacije Marko Beso koja mu je omogućila da nastavi svoje školovanje u Nemačkoj na Tehničkom univerzitetu u Ahenu kod profesora Teodora fon Karmana, specijaliste za aerodinamiku, kod koga je i doktorirao, baveći se problemom torzije krila[1]. Sa prof. Karmanom je uspostavio prijateljski odnos koji je trajao sve do profesorove smrti.
Radna biografija[uredi | uredi izvor]
U Italiju se vraća 1927. godine, postao je instruktor konstrukcije aviona na Politehničkom institutu u Torinu. Iste godine postaje asistent Đovanija Penje, tada šefa projektantskog biroa kompanije Piađio u Đenovi. Bio je odgovoran za razvoj metalnih avio konstrukcija i njegov prvi posao, ujedno i prvi uspeh je bio da proizvede metalnu verziju hidroaviona Savoia-Marketi S.55 (avion poznat po preletu Atlantika Itala Balba[2]). Zahvaljujući konstrukciji od aluminijumske legure, hidroavion je bio lakši za 530 kg od drvenog originala a faktor opterećenja je povećan od 7 na 9.
Uspeh mladog inženjera je privukao pažnju industrijalca Đovanija Anjelija vlasnika Fiata, pa je 1931., ponudio Đuzepeu koji je tada imao samo 28 godina, mesto šefa autonomnog vazduhoplovnog odeljenja grupe Fiat.
Prvi projekat koji je uradio za Fiat, bio je avion Fiat G.2 1932. godine, a zatim G.5 i G.8 1933-1934., najbrži dvomotorni putnički avion tog vremena G.18V 1937. godine, G.12 1940. godine. mnogo korišćen tokom rata kao vojni transporter. Godine 1937. napravio je prvi potpuno metalni niskokrilni italijanski lovac, Fiat G.50 , a 1942. godine Fiat G.55 koji je bio najbrži italijanski lovac u Drugom svetskom ratu.
Projektima školskih aviona Fiat G.46 i Fiat G.59, kao i putničkog aviona Fiat G.212 1947. je bukvalno oživeo proizvodnju vazduhoplova u Fiatu. U tom periodu postaje i član upravnog odbora Fiat grupe i intenzivno radi na transferu tehnologije proizvodnje aviona na mlazni pogon (licence:De Heviland Vampir DH.100, Američki F-86K ili Lokid F-104G).
Zaslužan je za razvoj italijanskih aviona na mlazni pogon Fiat G.80 i Fiat G.82, i stvorio osnovu za Fiat G.91 koji je, krajem 1950-ih, pobedio na NATO takmičenju za laki lovac i postao je standardni lovac ove transnacionalne alijanse. Proizvedeno je oko 800 primeraka[3].
Šezdesetih godina bavi se problemom vertikalnog poletanja i sletanja i u tom periodu bio je autor mnogih patenata iz ove oblasti.
Kada je osnovana Aeritalia 1969. godine, Đuzepe Gabrieli je napustio projektantski biro, ali je nastavio da upravlja firmom Fiat Aviazione, koja je još uvek proizvodila avio-motore. Paralelno sa tim predstavljao je Italiju u mnogim nacionalnim i međunarodnim telima: Međunarodno udruženje proizvođača aeronautičke opreme, Kraljevsko aeronautičko društvo, Američki institut za Aeronautika i astronautika, Nemačko društvo za aeronautiku i astronautiku itd[4].
Đuzepe Gabrijeli je umro u Torinu 29. novembra 1987. godine u 84. godini života.
Projekti aviona[uredi | uredi izvor]
Đuzepe Gabrijeli je od dolaska u Fiat a za Fiat je radio do svoje smrti, projektovao 142 aviona, od kojih su 63 napravljeni prototipovi, a 17 ih je serijski proizvedeno. Od svih ovih aviona, ovde se navode samo najznačajniji:
- Fiat G.2 - (1932) tromotorni monoplan putnički
- Fiat G.5 - (1933) jednomotorni turistički monoplan
- Fiat G.8 - (1934) jednomotorni školski dvokrilac
- Fiat G.12 - (1940) tromotorni monoplan transportni
- Fiat G.18 - (1935) dvomotorni monoplan putnički
- Fiat G.46 - (1947) jednomotorni školski monoplan
- Fiat G.49 - (1952) jednomotorni školski monoplan
- Fiat G.50 - (1937) jednomotorni monoplan lovac
- Fiat G.55 - (1942) jednomotorni monoplan lovac
- Fiat G.56 - (1944) jednomotorni monoplan lovac
- Fiat G.59 - (1948) jednomotorni školski monoplan
- Fiat G.80 - (1951) školski mlazni avion
- Fiat G.82 - (1954) školski mlazni avion
- Fiat-Aeritalia G.91 - (1956) mlazni lovac -bombarder - izviđač
- Aeritalia G.91I - (1966) lovački avion - bombarder
- Fiat G.212 - (1947) tromotorni monoplan putničko-transportni
- Aeritalia G.222 - (1970) dvomotorni turboelisni taktički transport
Obrazovni i naučno istraživački rad[uredi | uredi izvor]
Od kad je 1927. godine postao instruktor konstrukcije aviona na Politehničkom institutu u Torinu, Đuzepe Gabrieli nije ni jednog trenutka napuštao obrazovnu funkciju. U periodu kad je radio u Đenovi on je jednom nedeljno putovao za Torino da bi održavao svoja predavanja. Za profesora na Politehničkom institutu postavljen je 1949. godine i tu dužnost obavljao do svoje 70. godine. U penziju je otišao sa mesta šefa katedre za projektovanje aviona Politehničke akademije u Torinu. Akademik je od 15. marta 1972. godine[5]. Mnogim generacijama inženjera on je prenosio svoja znanja i iskustva tako da je taj njegov doprinos možda značajniji od svih onih aviona koje je projektovao.
U Fijatovom istorijskom centru u Torinu se čuva kolekcija od oko 90 dužnih metara arhivirane dokumentacije, zaostavština Gabrijelija koja uključuje rukopise, tehničke crteže, projekte, patente, prepisku, fotografije, učešće na konferencijama i kongresima.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ https://mathgenealogy.org/id.php?id=115135
- ^ Janić 2003
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 17. 05. 2008. g. Pristupljeno 16. 10. 2022.
- ^ https://www.nae.edu/189044/GIUSEPPE-GABRIELLI-19031987
- ^ https://www.accademiadellescienze.it/accademia/soci/giuseppe-gabrielli
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hoff, Nicholas J. (1979). Memorial Tributes. 4. National Academy of Engineering. str. 115—117. ISBN 9780309034821.
- Boyne, Walter J. (2002). Air Warfare: an International Encyclopedia: A-L. ABC-CLIO. str. 218. ISBN 978-1-57607-345-2.
- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. ISBN 86-84905-00-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- https://www.nae.edu/189044/GIUSEPPE-GABRIELLI-19031987
- https://pov.is/e/bf1cc1e0-1781-46cd-a93d-8115d1cdc17a Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. oktobar 2022)
- http://www.gmncaltanissetta.it/CD_ROM/gmn/gab/vitagab.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. maj 2008)
- https://www.accademiadellescienze.it/accademia/soci/giuseppe-gabrielli
- https://mathgenealogy.org/id.php?id=115135
Avioni - FIAT Aviazione | ||
|---|---|---|
| Serija G -(Giuseppe Gabrielli) |  | |
| Serija BR bombarderi -(Celestino Rosatelli) | ||
| Serija CR lovci -(Celestino Rosatelli) | ||
| Ostale oznake | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
