Jakob Jordans

Jakob Jordans
Autoportret
Lični podaci
Datum rođenja	(1593-05-19)19. maj 1593.
Mesto rođenja	Antverpen, Belgija
Datum smrti	18. oktobar 1678.(1678-10-18) (85 god.)
Mesto smrti	Antverpen, Belgija
Porodica
Deca	Ana Katarina Jakob Jordans Drugi Elizabeta
Umetnički rad
Pravac	Barok
Epoha	Slikarstvo 17. veka
Regija	Flamansko slikarstvo
Uticaji od	Peter Paul Rubens, Jan Brojgel Stariji
Najvažnija dela	Porodica Jordans u vrtu • Alegorija izobilja Zemlje • Kralj pije

Jakob Jordans ili Žak Jordans (holandski: Jacob Jordaens, Jaques Jordaens ; Antverpen, 19. maj 1593. ─ Antverpen, 18. oktobar 1678) bio je flamanski barokni slikar antverpenske škole. Slikao je velika istorijska platna, žanr scene, pejzaže i portrete. Takođe je radio na izradi tapiserija. Uz Pitera Paula Rubensa i Antonisa van Dajka, smatra se za najvažnijeg slikara Flandrije.

Biografija

Jakob Jordans je rođen u Antverpenu 19. Maja 1593. u porodici srednje klase. Imao je desetoro braće i sestara. Roditelji su mu bili Jakob Jordans Stariji, trgovac i Barbara van Volshaten. Porodica je živela u Hohstratu br. 13, gde se nalazila i njihova prodavnica posteljine Raj. Ne zna se mnogo o Jordansovom školovanju, ali se pretpostavlja da je stekao uobičajeno obrazovanje za svoj stalež, s obzirom na to da je imao čitak rukopis, govorio francuski jezik i znao mitologiju. Pritom je temeljno poznavao Bibliju, što je vidljivo iz tema mnogih njegovih slika.

Kao i Peter Paul Rubens, Hendrik van Balen i Sebastijan Vranks, Jordans se obučavao u ateljeu Adama van Norta. Postao je Nortov učenik sa četrnaest godina i živeo u njegovoj porodičnoj kući kao šegrt osam godina. Posle ovog perioda postaje slobodni majstor i priključuje se esnafu Svetog Luke kao akvarelista 1615. godine. Ova tehnika se u sedamnaestom veku koristila za izradu skica tapiserija (takozvanih kartona). Naredne godine se venčao Adamovom najstarijom ćerkom, Anom Katarinom van Nort. Zajedno su kupili 1618. godine kuću u Rejnderovoj ulici br. 4, sa izlazom na Hohstrat (pored kuće Velika zlatna kaciga). Sa Anom Katarinom je imao troje dece: Elizabetu, Jakoba i Anu Katarinu. Sin Jakob Jordans Drugi je, kao i otac, bio slikar i kasnije otišao u Dansku.

Za razliku od Van Dejka i Rubensa, Jordans nikad nije bio dvorski slikar. Porudžbine je uglavnom dobijao od bogatog građanstva i duhovnih vođa. Posle smrti Rubensa 1640. i Van Dajka 1641. Jordans postaje najvažniji antverpenski slikar. Stoga dobija narednih godina sve više (plemićkih) porudžbina iz inostranstva. U periodu 1639-1640. dostavlja Jordans po porudžbini Čarlsa I, osam (od 22 poručene) slika o istoriji psihe u Kraljičin dom u Griniču. Jordans dobija porudžbinu od Kristine Švedske 21. aprila 1648. za izradu 35 plafonskih slika za dvor u Upsali (ne zna se da li je ovaj zadatak izvršio). Godine 1645. mu Amalija van Solms zadaje da naslika dela za kraljevsku rezidenciju. Novostečena popularnost je imala i negativne posledice: serijska produkcija slika je dovela do gubitka kvaliteta dela i rada u ateljeu. Klijent Martinus van Langehoven ga je 25 avgusta 1648. optužio da mu je prodao delo koje on nije oslikao, ali su, prema Jordansu, delo izrađivali i slikari u ateljeu, ali ga je i on lično završio.

Izuzev nekoliko putovanja unutar Severnog Nizozemlja(uključujući i Amsterdam), Jordansov čitav život i rad su se odvijali u Antverpenu. Do oko 1650. je tajno bio kalvinista, a nakon što je otkrio svoju veru, optužen je za jeres i morao je da plati novčanu kaznu. Zahvaljujući svom slikarskom statusu, njegovu veroispovest su tolerisali, a čak je i dobijao porudžbine od katolika.

Jordans je bio vešt slikar, produktivan i u starosti. Posle smrti Hoverta Flinka 1660. su Jordans, Jan Livens, Jurian Ovens, Jakob van Rajsdal i Rembrant od braće Kornelisa i Andrisa de Hrafa dobili porudžbine za nekoliko slika za dekoraciju gradske kuće u Amsterdamu.

Jakob Jordans je umro 18. oktobra 1678. sa 85 godina od gripa. Njegova ćerka, koja ga je negovala, umrla je nekoliko sati kasnije. Oboje su sahranjeni u Puteu u Severnom Brabantu. U ovom selu su sahranjivali mnoge protestante u to vreme, jer se nalazilo na granici kraljevstva Nizozemske republike, pa je imalo protestantsku crkvu.

Uticaj

U 19. veku, posle nezavisnosti Belgije (1830) raste interesovanje za Jakoba Jordansa kao narodnog slikara u nacionalističkim redovima, prvenstveno zahvaljujući njegovim žanr scenama. Ideje filozofa Ipolita Tena (1828-1839) da je umetnost iskazivanje rase, okoline i trenutka, nadovezivale su se na sliku Jordansa kao flamanskog slikara, koji je, prikazivanjem situacija iz svakodnevnog života Južnog Nizozemlja u sedamnaestom veku, doprineo izgradnji belgijskog identiteta. Ovo divljenje Jordansu je dovelo, između ostalog, do podizanja spomenika (dizajn Žef Lambo, 1877), na mestu gde se nekad nalazila groblje protestantske crkve u Puteu. U postolje spomenika su umetnute očuvane nadgrobne ploče Jordansa, kao i njegovih učenika Gijoma de Papea i Adrijana van Stalbemta.

Dela

Jordans je bio svestran umetnik. Bavio se raznim žanrovima umetnosti i za života je proizveo raznovrsna dela. Stil mu je primetno evoluirao u toku karijere, koju je započeo pod uticajem Rubensa, čiji uticaj ostaje zauvek vidljiv. Svi flamanski slikari su ostali u Rubensovoj senci: slikali su pod njegovim uticajem, dok je njihov uspeh zbog njegove slave trpeo. Do 1618. je uticaj manirizma vidljiv u radu Jordansa, a pritom je slikar stupio u dodir sa Abrahamom Jansensom, čije se delo Skaldis i Antverpija može videti u gradskoj kući u Antverpenu. Monumentalne figure u prvom planu su prisutne u njegovim delima.

Posle prvobitnog slikanja pod Rubensovim uticajem, Jordans razvija svoj stil u periodu 1619-1627. Odlikuje ga monumentalni realizam, dobro promišljena i savladana izgradnja kompozicije i rafinirana upotreba boja. Dela iz ovog perioda su:

• Alegorija plodnosti
• Četvorica evanđelista
• Portret slikareve porodice

Jordansov pozni stil (iz perioda posle 1628) razvija se pod uticajem Veronezea i Federika Baročija. Jordans slika narodske običaje, raskalašnost i Bogojavljenje. U ovoj fazi nastaje najviše žanr scena. Figure su grublje naslikane, a podjednako uspešna dela slika nešto tamnijim nijansama boja od Rubens. Dela iz ovog perioda:

• Mučenička smrt Svete Apolonije (1628), Oltar za avgustinijanski manastir u Antverpenu

Od 1630. do 1670. pravi skice za sedam serija tapiserija

• Kralj pije
• Kako su stari pevali

Od 1641, posle smrti Rubensa i Van Dajka opada kvalitet Jordansovih slika. Figure nisu više monumentalne i naglasak se premešta na pozadinu. Boje postaju monotone i u porodici zemljanih. Kompozicije su često prepune ljudskim figurama. Dela iz ove faze:

Kralj pije

• Trijumf princa Frederika Hendrika, u sali Oranje u kraljevskoj rezidenciji u Hagu.

Kralj pije

Slika Kralj pije izuzetno je ekspresivna i realistična. Detalji su dorađeni akvarel tehnikom i finim potezima olovke. Jordans ovde koristi kontrast svetlo-tamno. Vidljiva je igra boja i senki. Kompozicija slike nije simetrična, ali su definisane linije pravaca, najviše dijagonalnih, pomoću kojih se naglašava dinamika u slici. Jordans usmerava pažnju na kralja, koji je u sredini platna.

Jordans ovom slikom stavlja naglasak na narod, čije fiugre daju utisak da je sve raskošno i ležerno. Na slici se vidi kralj kako jede i pije uz mnoštvo ljudi oko sebe, s kojima deli radost i užitak. Kralj deli sa svojim narodom i ne ponaša se kao da je iznad njega. Na slici ih doživljava kao jednake. Naziv Kralj pije može se shvatiti kao da kralj pije u zdravlje svog naroda.

Takođe, na ovoj slici je prikazana proslava Bogojavljenja igrom kralja, koja se izvodila u nekoliko igrača. Izvlačenjem papira se određivala uloga svakog učesnika. Tokom igre se mnogo pilo i jelo, a kralj je plaćao piće – pivo, vino ili jenever sa šećerom, dok su ostali obezbeđivali hranu. Kralj je takođe vodio igru tako što je birao zdravicu, a dvorska luda je podsticala ljude da svaki put viknu Živeli, kralj pije! Ko prećuti, dobija kaznu – stavljali bi mu čađ na lice i morao bi da se preda. Na kraju večeri bi naizmenično prilazili igračima koji bi im smišljali zadatke koje su morali da ispune da bi povratili svoje učešće. Ovom slikom je Jordans hteo da iskaže svoju averziju prema alkoholisanju. Pri vrhu slike je ispisan moto Niko nije sličniji ludaku od pijanice.

Slika Kralj pije pripada baroknom stilu.

Kako su stari pevali, tako sviraju mladi

Kako su stari pevali, tako sviraju mladi

Kako su stari pevali, tako mladi sviraju (s. 1638-40) se smatra srodnom slici kralj pije. Obe ove slike imaju pouku, skoro su identičnih dimenzija i naslikane su sličnim stilom. Delo prikazuje tri generacije imućne građanske porodice iz Antverpena kako sede za stolom i muzicira. S obzirom na to da je ova tema bila popularna među Jordansovim savremenicima i poručiocima, postoji nekoliko verzija ovog dela. Na navedenoj slici je starac naslikan po liku Adama van Norta. Ova tema se često javlja u žanr scenama, gde su stariji i sredovečni ljudi često naslikani kako sviraju i pevaju, dok ih deca prate na frulama. Naslov je zasnovan na čuvenoj izreci iz dela Jakoba Katsa, objavljenoj 1632, a izreka doslovno glasi kako stari sviraju, tako mladi cvrkuću, čime se aludira na pojavu da mladunci ptica imitiraju cvrkut svojih roditelja. Kats, koji je bio kalvinista, pretočio je izreku u lekciju roditeljima da paze na svoje postupke, jer njihova deca imitiraju starije. Holandska reč cvrkutati je približna reči koja opisuje sviranje frule (piepen-pijpen), ali su u nekim verzijama deca prikazana kako puše lule (pijp). Jordans ovim delom prenosi i Katsovo viđenje, ali i poruku da mladi uvek nadmaše roditelje. Sova koja je naslikana na ramenu starice, predstavlja memento mori, simbol smrtnosti.

Spoljašnje veze

• Dela Jakoba Katsa
• Biografija, dela i drugi podaci.