Jakob van Marlant

Jakob van Marlant

Jakob van Marlant (engl. Jacob van Maerlant, 1230-1300), poznati je srednjovekovni pisac, biograf i istoričar. Zahvaljujući njemu po prvi put se na narodnom jeziku moglo čitati o geografskim, biološkim i etničkim osobenostima dalekih krajeva.

Biografija

Jakob van Marlant je jedan od najznačajnih holandskih pesnika iz 13. veka. Tačna godina njegovog rođenja ostaje nepoznata do dana današnjeg, ipak pretpostavlja se da je rođen oko 1230. i da umire oko 1300. Malo se zna o njegovom životu. Marlant je rođen u blizini Briža( Bruges). U svojim ranijim delima sebe naziva Jakob de coster van Marlant, što ima veze sa činjenicom da je radio kao crkvenjak u Marlantu na ostrvu Vorn (Voorne). Nakon toga se seli u Flandriju , u mesto zvano Dimer ( Damme), gde pretpostavlja se, radi kao gradski službenik. U kasnijim radovima, potpisuje se kao Jakob van Marlant.

Već u svom prvencu Biografija Aleksandra Velikog, Marlant pokazuje svoje izuzetno poznavanje antičkih izvora ali i naučnih saznanja svog doba. Biografija poznatog vojskovođe predstavlja spoj viteške romanse koja se ogleda u njegovim ranijim delima. Sličan spoj viteškog romana i naučnopopularnog štiva predstavlja njegovo naredno delo o istoriji Troje ( Historie van Troyen).

Nakon ovog dela, Marlant odbacuje ovakvu vrstu poezije i okreće se pisanju naučnih i istorijskih radova, a posebnu pažnju posvećuje didaktičkoj književnosti. Značajni doprinos Marlant daje svojim prevodom Biblije na narodni jezik ( Rijmbijbel) kao i svojevrsnom enciklopedijom kojoj je dao naziv Lepote prirode (Der naturen bloeme). Njegovo kapitalno delo je istoriografsko i nosi naziv Spieghel historiael , prikaz svetske istorije od postanka sveta do autorovog doba. Ovo delo napisano je po nalogu holandskog groga Florisa V.

Marlant je takođe autor mnogih strofičniih pesama koje datiraju iz različitih perioda njegovog života. Najpoznatija svakako je Wapene Martijn, koja je pisana kao dijalog između samog pisca i još jednog lika koji se zove Martin. Postoje još dva dela ove pesme Dander Martijn i Derden Martijn. Disputacie van onser Vrouwen ende van den helighen Cruce je delo koje govori o dešavanjima za vreme krstaških ratova. Njegovo poslednje delo je pretpostavlja se Van den Lande van Oversee koje je napisano posle pada Akre (1291) i koje na neki način kritikuje Crkvu.

Jakob van Marlant umire 1300. godine. Veliki broj njegovih dela se sastoji iz prevoda, a njegova dela su i danas jako značajna. Iako je bio katolik u njegovim delima na neki način osuđuje Crkvu. Ni sveštenstvo nije bilo previše naklonjeno Marlantu pogotovo nakon prevođenja Biblije. Bio je obrazovan čovek ispred svog vremena i skoro dva veka najpoznatiji flamanski pisac.

Poznata dela

• • Alexanders Geesten ( Biografija Aleksandra Velikog)
  • Historie van Troyen ( Istorija Troje)
  • Rijmbijbel ( prevod Biblije)
  • Der naturen bloeme ( Lepote prirode)
  • Spieghel historiael (pregled istorije)
  • Wapene Martijn
  • Dander Martijn
  • Derden Martijn
  • Disputacie van onser Vrouwen ende van den helighen Cruce
  • Van den Lande van Oversee
  • Leven van Ste. Clara
  • Torec

Lepote prirode

Stranica Marlantovog dela Lepote prirode

Lepote prirode ( Der naturen bloeme) , rukopis sa prelepim minijaturama ali još važnije napisan na holandskom jeziku umesto tadašnjeg latinskog. Marlantu je bilo naređeno da napiše knjigu koja će sadržati svo postojeće znanje o prirodi. Ni danas se ne zna zašto Van Marlant dobija ovakvu naredbu.

Prvo poglavlje ovog rukopisa je opis predivnih ljudi, drugi je o životinjama sa četiri noge, treće poglavlje se fokusira na ptice, četvrto na vodu, peto na veliki broj riba koje se nalaze u morima i rekama, šesto na zmije otrovnice, sedmo govori o velikim vrstama insekata i gmizavaca, osmo je o svakodnevnom drveću, deveto o začinima. deseto poglavlje je o lekovitom bilju, jedanaesto o izvorima, otrovnim i lekovitim. dvanaesto govori o dragom kamenju i trinaesto poglavlje o sedam metala koji se vade iz zemlje.

Of u het gelooft interesseert mij niet. ( Ne marim da li mi verujete.

Wat mijzelf betreft, ik twijfel er niet aan Što se mene tiče, uopšte ne sumnjam,

dat wat ik zeg de zuivere waarheid is, precies zoals ik die beschreven vond. da je ono što kažem istina, baš kao što sam opisao. )

J.van Marlant

Glavni izvor koji Marlant korisiti za ovo delo je Liber de natura rerum koje je napisao Thomas van Cantimpré iz 1245. Marlant ne prevodi ovo delo u potpunosti već slobodno izostavlja delove za koje smatra da nisu važni, ponekad čak i sumnja u verodostojnost ovog izvora. Tekst je napisan u 16.500 stihova. U srednjem veku većina dela je pisana u stihu zbog lakšeg pamćenja dela, koja su često bila recitovana na priredbama ili na dvoru.

Ovo delo je jedno od prvih dela napisanih na narodnom jeziku i kao takav ostaje uticajan sve do 18. veka, do kada su ljudi verovali u postojanje jedne vrste gusaka koje žive na drveću.

Der naturen bloeme

Sam rukopis, nažalost, nije sačuvan. Rukopis koji se trenutno nalazi u Kraljevskoj biblioteci u Utrehtu datira iz 14. veka što je očigledno iz broja ilustracija ovog rukopisa. Prvi pomen ovog rukopisa je bio u Hagu tokom jedne aukcije 6. septembra 1779. godine kada se pojavio u katalogu.

Spoljašnje veze

• Jacob van Maerlant
• Der naturen bloeme, Jacob van Maerlant
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Maerlant, Jacob van”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 17 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 298.