Pređi na sadržaj

Jakub Frank

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jakub Jozef Frank
Datum rođenja(1726{{month}}{{{day}}})1726.
Mesto rođenjaKorolivka, Poljsko-litvanski komonvelt
Datum smrti10. decembar 1791.(1791-12-10) (64/65 god.)
Mesto smrtiOfenbah na Majni, Sveto rimsko carstvo
DecaEve Frank

Jakub Jozef Frank [1] (hebr. יעקב פרנק; polj. Jakub Józef Frank;[2][3] rođen Jakub Lejbovic; 1726. – 10. decembar 1791.) bio je poljsko-jevrejski verski vođa koji je tvrdio da je reinkarnacija samoproglašenog mesije Šebetaja Zevija (1626–1676), a takođe i biblijskog patrijarha Jakova. Jevrejske vlasti u Poljskoj su ekskomunicirali Franka i njegove sledbenike zbog njegovih jeretičkih doktrina koje su uključivale oboženje samog sebe kao dela trojstva i drugih kontroverznih koncepata kao što je neokarpokratovsko „pročišćenje kroz prestup“ (tj. greh).[4][5]

Frank je navodno oformio religiozni pokret, koji danas nazivamo frankizam, koji uključuje aspekte hrišćanstva i judaizma. Razvoj frankizma bio je jedna od posledica mesijanskog pokreta Šebetaji Cvija. Ovaj verski misticizam pratio je društveno-ekonomske promene među Jevrejima Poljske, Litvanije i Rutenije.

Istorijska pozadina

[uredi | uredi izvor]

Između kasnog 17. i početkom 18. veka zabeležen je značajan rast broja sledbenika Šebetaji Cvija, poznatog kao Donme, u istočnoj Poljskoj (danas Ukrajina),[6] posebno u Podoliji i Galiciji.

Očekujući veliku mesijansku revoluciju, članovi ovih društava prekršili su sve jevrejske zakone i običaje. Veruje se da je mistični kult Šabatejaca uključivao i asketizam i poročnost: neki su se pokajali za svoje grehe, podvrgavali se samonanetom bolu i „oplakivali za Sionom“; drugi su zanemarili stroga pravila skromnosti koja je zahtevao judaizam, a povremeno su bili optuženi da su razvratni, pa čak i da vrše ritualni incest.[7] Poljski rabini su pokušali da stave „sabatsku jeres“ u herem (ekskomunikaciju) na skupu u Lvovu (danas Lavov u Ukrajini) 1722. godine. Ipak, nisu uspeli u toj nameri, jer je šabetejstvo bilo široko popularno među tadašnjom jevrejskom srednjom klasom u nastajanju.

Rani život

[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je Jakob Frank rođen kao Jakub Lejbovic[8] u poljsko-jevrejskoj porodici u Korolovki, u Podoliju u istočnoj Poljskoj (danas Ukrajini), oko 1726. godine. Poljski istoričar Gaudenti Pikulski je potvrdio da je Frank rođen u Bučaču[9], a Šmuel Agnon je čak pokazao da se kuća u kojoj je rođen nalazi u ulici Korolovka u Bučaču.[10] Otac mu je bio šabetejac koji se 1730. godinepreselio se u Černovic, u karpatskoj Bukovini, gde je uticaj Šabata u to vreme bio jak.

Kao putujući trgovac tekstilom i dragim kamenjem često je posećivao otomanske teritorije, gde je stekao nadimak „Frank“, ime koje se na Istoku obično davalo Evropljanima, a živeo je u centrima savremenog šabetizma, Solunu i Smirni.

Početkom 1750-ih godina, Frank je postao prisan sa vođama Šabetejaca. Dvojica sledbenika šabetskog vođe Osmana Babe (r. 1720) bili su svedoci na njegovom venčanju 1752. godine. Godine 1755. ponovo se pojavio u Podoliji, okupio grupu lokalnih pristalica i počeo da propoveda „otkrovenja“ koja su mu saopštili Donme u Solunu. Jedan od ovih skupova u Landskronu završio se skandalom, a pažnja tradicionalnih rabina je skrenuta na ova nova učenja. Frank je bio primoran da napusti Podoliju, dok su rabini njegove sledbenike proganjali i potkazivali lokalnim vlastima (1756. godina). Na rabinskom sudu održanom u selu Satanov (danas Sataniv u Ukrajini) Šabetejci su optuženi da su prekršili osnovne jevrejske zakone morala i skromnosti.

Antitalmudisti

[uredi | uredi izvor]

Kao posledica ovih otkrića, rabinski kongres u Brodiju proglasio je univerzalni herem (ekskomunikaciju) protiv svih „nepokajanih jeretika“, i učinio obaveznim za svakog pobožnog Jevrejina da ih potraži i razotkrije. Šabetejci su obavestili Mikolaja Dembovskog, katoličkog biskupa Kamjanjec-Podolskog, u Poljskoj, da su odbacili Talmud i da priznaju samo svetu knjigu Kabale, Zohar, koja nije u suprotnosti sa hrišćanskom doktrinom o Trojstvu. Oni su izjavili da smatraju Mesiju-Izbavitelja jednim od otelotvorenja tri božanstva.

Biskup je uzeo Franka i njegove sledbenike („Antitalmudiste“, ili „Zoharističke Jevreje“) pod svoju zaštitu i 1757. dogovorio verski spor između njih i tradicionalnih rabina. Antitalmudisti su izneli svoje teze, čime je započeo intenzivan spor. Biskup je stao na stranu Frankista i takođe je naredio da se spale svi primerci Talmuda u Poljskoj. Uništeno je 10.000 tomova, što je ogroman gubitak za jevrejske biblioteke tog doba.

Nakon smrti biskupa, Šabetejci su bili podvrgnuti žestokom progonu od strane rabina, iako su uspeli da dobiju edikt od Avgusta III od Poljske koji im garantuje bezbednost.

Izjava o nasledniku Sabbatai Zevija

[uredi | uredi izvor]

U ovom kritičnom trenutku Jakob Frank je došao u Ivaniju, proglasio se direktnim naslednikom Šabetaja Cvija i Otman Babe i ubedio svoje pristalice da je primio otkrivenja sa nebesa. Ova otkrića su pozvala na preobraćenje Franka i njegovih sledbenika u hrišćanstvo, što je trebalo da bude vidljiva prelazna faza u budući „daas“ ili religiju koju je Franku predstavio. Godine 1759. aktivno su vođeni pregovori o prelasku frankista u rimokatolicizam sa višim predstavnicima poljske crkve; u isto vreme frankisti su pokušali da obezbede još jednu raspravu sa rabinima. Poljski primat Ljubjenski i papski nuncije Nikola Sera bili su sumnjičavi prema težnjama frankista, ali je na insistiranje upravitelja lavovske biskupije, kanonika Mikulskog, rasprava dogovorena. Većanje je održano u Lvovu, a predsedavao je Mikulski. Protestantski misionari su takođe pokušali da skrenu frankovce na protestantizam, a nekolicina se pridružila Moravskoj crkvi.

Pokrštavanje Frankista

[uredi | uredi izvor]

Na diskusiji 1759. godine rabini su energično odbacili frankistički pokret. Posle diskusije od frankovaca je zatraženo da u praksi pokažu svoju privrženost hrišćanstvu; Jakob Frank, koji je tada stigao u Lvov, ohrabrio je svoje sledbenike da preduzmu korak u tom pravcu. Pokrštavanje frankovaca proslavljena je sa velikom svečanošću u crkvama u Lvovu, a kumovi su im bili članovi poljskog plemstva. Neofiti (tj. novopokršteni) su usvojili imena svojih kumova i kuma, i na kraju se pridružili njihovim redovima. Sam Frank je kršten u Lavu (17. septembra 1759. godine) i ponovo u Varšavi sledećeg dana, sa kraljem Avgustom III kao kumom. Frankovo kršteno ime bilo je „Jozef“ (Jozef). U toku jedne godine više od 500 ljudi je prešlo u hrišćanstvo u Lvovu, a skoro hiljadu u narednoj godini. Do 1790. godine u Poljskoj je zabeleženo pokrštenje 26000 Jevreja.[11]

Međutim, na frankiste se i dalje gledalo sa sumnjom zbog njihovih čudnih doktrina. Frank je uhapšen u Varšavi 6. februara 1760. godine i predat Crkvenom sudu pod optužbom za jeres. Osuđen je za podučavanje jeresi i zatvoren u manastiru Čenstohova.[12]

Zatvor i kasniji dani

[uredi | uredi izvor]

Frankovo zatvaranje je trajalo trinaest godina, ali je to samo povećalo njegov uticaj na sektu okružujući ga aurom mučeništva. Mnogi frankisti su se nastanili u blizini Čenstohove i održavali stalnu komunikaciju sa svojim „svetim gospodarom“. Frank je inspirisao svoje sledbenike kroz mistične govore i poslanice, u kojima je izjavio da se spasenje može postići samo ako se prvo usvoji „religija Edoma“, a kasnije i buduća religija koju je Frank nazvao daas (da`at, iliti znanje na hebrejskom). Posle prve podele Poljske, Franka je oslobodio ruski general Bibikov, koji je zauzeo Čenstohovu, avgusta 1772. godine.[13]

Frank je živeo u moravskom gradu Brnu do 1786. godine, okružen svitom pristalica i hodočasnika koji su došli iz Poljske. Njegova ćerka Eva Frank je u to vreme počela da igra važnu ulogu u sekti. Frank je držao silu naoružanih ljudi na svom „dvoru“. Posetio ga je budući car Pavle I od Rusije zajedno sa Josifom II Austrijskim.[14]

U pratnji svoje ćerke, Frank je više puta putovao u Beč i uspeo da zadobije naklonost dvora. Marija Terezija ga je smatrala širiocem hrišćanstva među Jevrejima, a priča se čak i da je Josif II bio nakloljen prema mladoj Evi Frank.[15] Konačno, ustalilo se mišljenje da je Frank neupravljiv i morao je da napusti Austriju. Sa ćerkom i svojom pratnjom preselio se u Ofenbah, u Nemačkoj, gde je preuzeo titulu „barona od Ofenbaha“ i živeo kao bogat plemić, primajući finansijsku podršku od svojih poljskih i moravskih sledbenika, koji su često hodočastili u Ofenbah. Nakon Frankove smrti 1791. godine, Eva je postala „sveta gospodarica“ i vođa sekte. Njeno bogatstvo se smanjilo nakon Napoleonovih ratova, a umrla je u Ofenbahu 1816. godine.

Neki frankisti su bili aktivni tokom Francuske revolucije, kao što je Mojsije Dobruška, sin Frankovog sabatskog rođaka u Ofenbahu Šendl Dobruške. Mnogi frankisti su Napoleona Bonapartu videli kao potencijalnog Mesiju. Frankisti rasuti u Poljskoj i Češkoj su se na kraju venčali u plemstvo i srednju klasu. Marija Šimanovska, klavirski virtuoz, potiče iz frankističke porodice.[16] Vanda Grabovska, majka Tadeuša Boj-Želenskog, takođe je poticala od frankista.

Godine 1883. ruski časopis Russkaa starina ( Ruska stara vremena ) objavio je memoare uticajnog zvaničnika ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, tajnog savetnika i čvrstogantisemite O.A. Pžetslavskog. On je objavio navode da su majke „troje najvećih ljudi Poljske“ (Frederika Šopena, Adama Mickjeviča i Julijuša Slovackog) preobraćeni Jevreji iz frankističke sekte.[17] Slične tvrdnje izneli su Mizes i Balaban.[11][18][19][20][21][22]

Spisi Jakoba Franka

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Terry, Michael (2013). Reader's Guide to Judaism (na jeziku: engleski). Routledge. str. 759. ISBN 9781135941574. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  2. ^ Maciejko, Pawel (2011). The Mixed Multitude: Jacob Frank and the Frankist Movement, 1755-1816 (na jeziku: engleski). University of Pennsylvania Press. str. 158. ISBN 978-0812204582. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  3. ^ „Jakub Józef Frank”. Internetowy Polski Słownik Biograficzny (na jeziku: poljski). Filmoteka Narodowa - Instytut Audiowizualny. Arhivirano iz originala 15. 07. 2018. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  4. ^ Maciejko (2003)
  5. ^ „Jakub Frank - samozwańczy Mesjasz - Ciekawe.onet.pl”. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 2015-03-16. 
  6. ^ Map of Kresy at File:Polish-Lithuanian Commonwealth 1635.png
  7. ^ Baer, Marc David (decembar 2013). „Women and the Messianic Heresy of Sabbatai Zevi 1666-1816 (review)”. 
  8. ^ „Jakub Frank - samozwańczy Mesjasz - Ciekawe.onet.pl”. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 2015-03-16. 
  9. ^ Pikulski, Gaudenty, Zlosc zydowska przeciwko Bogu y blizniemu prawdzie y sumnieniu na obiasnienie talmudystow na dowod ich zaslepienia y religii dalekiey od prawa Boskiego przez Moyzesza danego, rodzielona na trzy czesci...
  10. ^ Shmuel Yosef Agnon, Ir Umeloah, "A City in Its Fullness", Hebrew, עיר ומלואה, Shoken 1973, p. 221
  11. ^ a b Mieses
  12. ^ „Jakub Józef Frank”. Internetowy Polski Słownik Biograficzny (na jeziku: poljski). Filmoteka Narodowa - Instytut Audiowizualny. Arhivirano iz originala 15. 07. 2018. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  13. ^ Dengel, Ignatz Philipp, Nuntius Joseph Garampi in preussich Schlesien ...
  14. ^ Kraushar, Aleksander, Frank i frankiści polscy, 1726-1816, Krakow 1895, II, p. 36
  15. ^ „FRANK, JACOB, AND THE FRANKISTS - JewishEncyclopedia.com”. www.jewishencyclopedia.com. Pristupljeno 2020-08-15. 
  16. ^ „Album Musical de Maria Szymanowska (review)”. Oxford University Press - Journal of Music and Letters. 2002. Arhivirano iz originala 2012-07-10. g. Pristupljeno 2010-01-05. 
  17. ^ „Klein”. www.russian-globe.com. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. 
  18. ^ Adam Mickiewicz, Poet, Patriot and Prophet Arhivirano april 29, 2016 na sajtu Wayback Machine, Regina Grol, Info Poland classroom
  19. ^ Balaban, Meir, The history of the Frank movement, 2 vols.
  20. ^ Majer Bałaban, "LinkLe-toldot ha-tenuʻah ha-Franḳit".
  21. ^ Magdalena Opalski & Israel Bartal, Poles and Jews: A Failed Brotherhood p. 119–21 Arhivirano maj 15, 2016 na sajtu Wayback Machine
  22. ^ "Mickiewicz's mother, descended from a converted Frankist family": Encyclopaedia Judaica, art. Mickiewicz, Adam.

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јакуб_Франк&oldid=28406781”