Jamata no Oroći
Jamata no Oroći (八岐大蛇) ili Oroći (大蛇), je legendaran osmoglavi i osmorepi japanski zmaj[1][2]. Japansko ime orochi 大蛇 izvedeno je od stare japanske reči woröti, ali je njegova etimologija enigma. Pored ovog drevnog orochi čitanja, kanđi 大蛇 se uglavnom čita kao daija, odnosno "velika zmija".
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Jamata no Oroći legende su originalno zapisane u dva drevna teksta o japanskoj mitologiji i istoriji. Kođiki (680. g.n.e.) transkribuje zmajevo ime kao 八岐遠呂智, a Nihon šoki (720. g.n.e.) ga piše kao 八岐大蛇. U obe verzije mita o Oroćiju, šinto bog gromova Susanoo je proteran iz raja jer je prevario svoju sestru Amaterasu, boginju sunca.
Nagon prognanstva iz raja, Susanoo se susreće sa dva "zemaljska boga" (國神, kunitsukami) u blizini izvora reke Hi (簸川, danas 斐伊川), u provinciji Izumo. Oni tuguju jer su primorani da već sedam godina, svake godine jednu od svojih ćerki daju Oroćiju, i sada moraju žrtvovati svoju osmu, princezu Kušinada (櫛名田比). Susanoo pristaje da im pruži svoju pomoć, pod uslovom da zauzvrat dobije devojku za sebe. On pretvara princezu u češalj i stavlja je u svoju kosu, zatim govori zemaljskim bogovima da mu donecu alkohol prerađen osam puta, da naprave okruglu ogradu i u njoj naprave osam kapija, da kod svake od kapija stave osam platformi, na svaku platformu postave vrč alkohola, i da čekaju. Oni pripremiše sve i čekaše, i stvarno, kao što je i rečeno, osmoglava zmija pojavi se i odmah umoči svojih osam glava u svaki od osam vrčeva i popi sav alkohol koji se u njima nalazio. Pod uticajem alkohola zmija je spustila svoje glave i zaspala. Zatim je Susanoo izvukao svoju sablju i isekao zmiju na komade, nakon čega se reka Hi pretvorila u reku krvi. Kada je isekao jedan od repova, vrh njegove sablje je naprsao. Susanoo je pomislio da je to čudno, te je zaboo vrh svog mača u meso zmije, rasporio ga i unutar njega ugledao veliki mač.
Mač koji je Susanoo pronašao je legendarni mač Kusanagi-no-Tsurugi, koji zajedno sa ogledalom Yata no Kagami i draguljem Yasakani no Magatama čini tri svete Carske regalije Japana.
Mitološke paralele[uredi | uredi izvor]
Višeglave životinje su retke u biologiji ali veoma česte u mitologiji. Višeglavi zmajevi, kao što je osmoglavi Oroći, ustaljen su motiv u komparativnoj mitologiji. Neki od takvih primera u grčkoj mitologiji je bog vetra Tifon, koji je imao nekoliko višeglavih potomaka, uključujući devetoglavu Lernejsku hidru i stoglavog Ladona, oboje ubijeni od strane Heraklea.
Druga dva japanska primera izvedena su iz budističkih uvoza indijskih mitova o zmajevima. Benzaiten, japansko ime za Sarasvatija, navodno je ubio petoglavog zmaja u Enošimi, 552. g.n.e. Kuzurju (Kuzuryū 九頭龍) "devetoglavi zmaj", izveden od Nagarađa kraljeva zmija Vasuki i Šeša, je obožavan u Togakuši hramu u Nagano prefekturi.
Ako uporedimo folklor o višeglavim zmajevima i zmijama, osmoglava bića su mnogo ređa od sedmoglavih ili devetoglavih.
Ubijanje zmaja je motiv koji se može naći i u legendama Kambodže, Indije, Persije, zapadne Azije, istočne Afrike i u predelu Mediterana. Prvenstveno motiv zmaja nastao je u Kini i proširio se kroz delove Evrope kao što su Rusija i Ukrajina gde možemo videti Turski, Kineski i Mongolski uticaj na "slovenske zmajeve".
Mit u kom se bog gromova bori protiv morske zmije je popularan mitski motiv koji je potencijalno nastao zajedno sa Proto-Indo-Evropskom religijom[3] i kasnije se preneo u religije drevnog bliskog istoka. Ovaj motiv, poznatiji kao chaoskampf (nemački izraz za "borbu protiv haosa"), predstavlja sukob između reda i haosa. U velikom broju slučaja, kako ovi mitovi evoluiraju iz svog originalnog izvora, uloga boga gromova je usvojena od strane heroja kulture ili osoba koje simbolizuju kraljevstvo. Neke od najpoznatijih mitoloških paralela priče o Susanou protiv Oroćija su:
- Tor protiv Jormungarda (nordijska mitologija)
- Zevs protiv Tifona (grčka mitologija)
- Sveti Đorđe protiv aždaje (slovenska mitologija)
- Ra protiv Apepa (egipatska mitologija)
- Ju Veliki protiv Šienglua (kineska mitologija)
Postoji još veliki broj primera u mitologijama širom sveta, i u većini tih primera zmija je prikazana kao višeglava ili višerepa.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aston, William George, tr. 1896. Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. 2 vols. Kegan Paul. 1972 Tuttle reprint.
- Benedict, Paul K. 1985. "Toppakō: Tōnan Ajia no gengo kara Nihongo e 突破口等東南アジアの言語から日本語え," Nishi Yoshio 西義郎, tr. Computational Analyses of Asian and African Languages 25.
- Benedict, Paul K. 1990. Japanese Austro/Tai. Karoma.
- Carr, Michael. 1990. "Chinese Dragon Names", Linguistics of the Tibeto-Burman Area 13.2:87-189.
- Chamberlain, Basil H., tr. 1919. The Kojiki, Records of Ancient Matters. 1981 Tuttle reprint.
- Littleton, C. Scott. 1981. "Susa-nö-wo versus Ya-mata nö woröti: An Indo-European Theme in Japanese Mythology." History of Religions 20:269-80.
- Miller, Roy Andrew. 1971. Japanese and the Other Altaic Languages. University of Chicago Press.
- Miller, Roy Andrew. 1987. "[Review of] Toppakō: Tōnan Ajia no gengo kara Nihongo e … By Paul K. Benedict. Translated by Nishi Yoshio." Language 63.3:643-648.
- Smith, G. Elliot. 1919. The Evolution of the Dragon. London: Longmans, Green & Company.
- Visser, Marinus Willern de. 1913. The Dragon in China and Japan. J. Müller.
