Janko iz Čarnkova

Janko iz Čarnkova (oko 1320–5.4.1387) bio je poljski hroničar, potkancelar kralja i arhiđakon gnjeznjanski.

Istorija

Janko iz Čarnkova
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1320.
Mesto rođenja	Čarnkov,
Datum smrti	5. april 1387.
Mesto smrti	Gnjezno,

Rođen je oko 1320. u porodici gradonačelnika Čarnkova u Velikopoljskoj–pripadao je verovatno građanskom staležu, premda postoje i druge pretpostavke. Ne zna se gde je stekao pravno obrazovanje, niti gde je ikada rukopoložen za sveštenika. Diplomatsku i crkvenu karijeru započeo je u Meklemburgu na dvoru šverinskog biskupa Andrije iz Višlice od 1348. Po povratku u Poljsku približio se dvoru Kazimira Velikog, gde se vatreno zalagao za osnivanje univerziteta. Više puta bio je u diplomatskim misijama u Avinjonu.

Uticaj na poljski dvor

Kralj mu je 1366. poverio dužnost potkancelara. Najveću funkciju u crkvenoj hijerarhiji stekao je 1368, kada je postao arhiđakon gnjeznjanski, tj. namesnik arhidijeceze. Blistavu karijeru prekinuo je politički skandal koji je Janko napravio postupanju Anžujca na presto.Kao protivnik Anžujaca, bio jeu mešanu zaveru protivnjih (1370/1371). Neko vreme proveo je u tamnici, a 1372. osuđen je na progonstvo i konfiskaciju imovine. Posle pomilovanja živeo je najverovatnije u Gnjeznu ili Poznanju, gde je i proveo poslednje godine života. Tada je, između 1377. i 1384, pisao svoju Hroniku.

Velikoljska hronika

Sadržaj teksta počinje opisom smrti i pogreba Kazimira Velikog 1370. Pisac nije koristio pisane izvore niti istoriografske uzore. Predstavljao je događaje kao očevidac i učesnik, činjenice koje je poznavao iz prve ruke.Pripovedanje odiše autentičnošću. Žanrovski se približava memoaristici.Opozicioni stavovi u odnosu na dvor pretvaraju se katkad u prave političke tirade, ali sadrži dragoce neopise.Pripovedanje je dinamično, ponekad subjektivno, a nije proizvod naučene veštini pisanja, već izvornog kazivačkog dara. Originalni naslov nije sačuvan–u izdanju iz XIX veka dat je hipotetički:(Chronicon Polonorum). Nije sačuvan ni početak, ni kraj dela .Govori o vremenu Ljudevita Ugarskoga (1370–1384) iz dinastije Anžujaca (bio je sestrić poslednjeg kralja iz dinastije Pjastovića Kazimira III Velikog) i interegnuma posle njegove smrti.

Literatura

1. Piśmiennictwo Staropolskie. W: Bibliografia Literatury Polskiej – Nowy Korbut. (Warszawa: Państwowy Instytut Wydawniczy, 1964), p103.
2. ed. F.W. Sommersberg Silesiacarum Rerum Scriptores, vol. 2, Leipzig 1730
3. Gruševsьkiй M. Іstorія Ukraїni-Rusi. — T. III. — S. 534—535.