Jan—Telerov efekat

Jan—Telerov efekat (JT efekat ili JTE) važan je mehanizam spontanog narušavanja simetrije u molekularnim i sistemima čvrstog stanja. Ova teorema govori da u nelinearnim molekulima u kojima je osnovno stanje elektronski degenerisano dolazi do distorzije koja snižava simetriju molekula, uklanja degeneraciju i snižava energiju.

Ovaj efekat ima dalekosežne posledice za različita polja i povezan je sa varijetetom aplikacija u spektroskopiji, stereohemiji i kristalnoj hemiji, molekularnoj i fizici čvrstog stanja, te nauci o materijalima. Odnosi se na bilo koje molekule, ne samo na komplekse prelaznih metala.

Efekat je nazvan po Hermanu Arturu Janu i Edvardu Teleru, koji su prvi objavili studije o istom oko 1937. godine.

Tetragonalna distorzija

Niz heksakoordinovanih kompleksa nema geometriju pravilnog već tetragonalno deformisanog oktaedra. Naime, dve veze međusobno u trans položaju su duže od ostale četiri veze. To je slučaj sa skoro svim d⁹ kompleksima (Cu²⁺) i nekim visokospinskim d⁴ (Mn³⁺) i niskospinskim d⁷ kompleksima (Ni³⁺). Ove distorzije su posledice Jan-Telerovog efekta.

Spoljašnje veze

• Serije (uglavnom bianualnih) međunarodnih simpozijuma bave se trenutnim problemima i modernim razvojima na polju, od kojih su najskorašnjiji
  • JT2012; Cukuba, Japan
  • JT2014; Grac, Austrija
  • JT2016; Tartu, Estonija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2017)

Konferencije nadgleda i vodi međunarodni „JT steering committee”.

• Razlika između prave rotacije i pseudorotacije za molekul fulerena je ilustrovan ovde.