Japanska laka krstarica Tama

Japanska laka krstarica Tama
Laka krstarica Tama za vreme Aleutske kampanje, 1942. godine.
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	10. avgust 1918.
Porinut	10. februar 1920.
Završetak gradnje	29. januar 1921.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.100 tona standardni deplasman 5.832 tona puni deplasman
Dužina	162.10 metara
Širina	14.20 metara
Gaz	4.80 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	36 čvora
Posada	450 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 80 mm, 6 × 13 mm Torpeda 8 × 533 mm Avioni: 1

Krstarica Tama (jap:多摩 軽巡洋艦) je bila laka krstarica klase Kuma, i služila je u japanskoj mornarici tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po reci Tama, koja protiče kroz region Kanto, Japan.

Pozadina

Tama je bila drugi od pet brodova serije japanskih lakih krstarica klase Kuma. Kao i ostali brodovi ove klase, ona je trebalo da služi kao brzi izviđački brod, ili komandni brod flotila razarača i podmornica.

Služba

Rani period

Krstarica Tama je građena u Micubišijevom brodogradilištu u Nagasakiju, i komletirana je 29. januara 1921. godine. Ubrzo po kompletiranju, Tama je angažovana u zaštiti iskrcavanja japanskih trupa na obale Sibira, tokom japanske Sibirske intervencije, protiv boljševičke crvene armije.

Tama je 1925. godine, izvršila jednu diplomatsku plovidnu do San Pedra u Sjedinjenim Američkim država, prevozeći posmrtne ostatke američkog ambasadora u Japanu, koji je preminuo u Tokiju. Za vreme Mandžurijskog incidenta, 1932. godine, Tama je angažovana u patroliranju duž severne obale Kine, iz baza na ostrvu Tajvan. Međutim, kako je rat sa Kinom nastavio da eskalira, Tama je uključena u operacije zaštite iskrcavanja japanskih trupa na obale centralne Kine.

Dana, 10. januara 1935. godine, nemački pomorski ataše u Tokiju, kapetan Paul Veneker, je bio pozvan od admrala Nobumase Suesugua na plovidbu krstaricom Tama, bojnim krstaršen Kongo i podmornicom I-2, do pomorske baze Jokosuka. Veneker je bio konstantno neinspirisan japanskom mornaričkom artiljerijom, i predlagao je povećanje korišćenja podmornica u ratu.

Operacije u severnim vodama

Dana, 10. septembra 1941. godine, Tama postaje zastavni brod 21. divizije krstarica viceadmirala Bošire Hosogaje, u sasatavu 5. flote. Krstarice Tama i Kiso su poslate 2. decembra 1941. godine, severno od Hokaida, ofarbane arktičkom kamuflažom, i patroliraju u blizini Kurilskih ostrva tokom napada na Perl Harbor. Usled jako loših vremenskih uslova, na obe krstarice dolazi do oštećenje trupa, i one se vraćaju u Jokosuku, gde u suvom doku ostaju do kraja godine.

Japanska 21. divizija krstarice, napušta bazu Jokosuka 21. januara 1942. godine, i odlazi ponovo na sever, gde patrolira u oblasti ostrva Hokaido. Međutim ona je opozvana, nakon što je 38 američkih aviona iz operativne eskadre Tf 18 (nosač aviona Enterprajs), izvršilo vazdušni prepad 5. marta 1942. godine, na Markus. Krstarica Tama je uvrštena u sastav 1. flote, i zajedno sa bojnim brodovima Ise i Hjuga učestvuje u potrazi za američkim snagama admirala Helsija, ali ne uspevaju da lociraju njegove snage nakon nekoliko nedelja potrage.

Dana, 5. aprila 1942. godine, japanska 21. divizija krstarica se vraća u severne vode, ali nakon Dulitlovog vazdušnog prepada na ciljeve u Tokiju, Jokohami, Osaki, Nagoji i Kobeu, Tama je ponovo angažovana u još jednoj neuspešnoj poteri za snagama admirala Helsija. Ostatak aprila i veći deo meseca maja, Tama vrši njene severne patrole.

Krstarica Tama napušta zaliv Mucu, 28. maja 1942. godine, radi učešća u „Opearciju AL“ (zauzimanje ostrva Atu i Kiska), i učestvuje i bici za Aleutska ostrva. Nakon uspešnog iskrcavanja japanskih snaga, i zauzimanja ostrva, 21. divizija krstarica se vraća 23. juna 1942. godine u zaliv Mucu. Međutim, Tama je ubzo poslata nazad, radi zaštite konvoja sa pojačanjem za garnizon na ostrvu Kiska. Zbog očekivanja američkog kontra-napada, Tama patrolira do 2. avgusta 1942. godine, jugozapadno od ostrva Kiska. Po završenom kraćem remontu u bazi Jokosuka, Tama prebacuje deo japanskih snaga sa ostrva Atu, na ostrvo Kiska. Dana, 25. oktobra 1942. godine, 21. divizija krstarica ukrcava nova pojačanja u Kašivabari, Paramušir, i prebacuje ih do ostrva Atu. Tama nastavlja sa patrolnim zadacima između Aleutskih i Kurilskih ostrva, kao i u oblastu ostrva Hokaido, sve do 6. januara 1943. godine.

Nakon završenog remonta u bazi Jokosuka, početkom februara 1943. godine, Tama ponovo patrolira na severu, od zaliva Mucu do Kataoke (Simušir), i Kašivabare (Paramušir). U periodu od 7. do 13. marta 1943. godine, Tama učestvuje u novoj transportnoj misiji, do ostrva Atu.

Dana, 23. marta 1943. godine, Tama napušta Paramušir i kreće ka ostrvu Atu, zajedno sa brodovima 5-te flote viceadmirala Hosogaje; teške krstarice Nači i Maja, laka krstarica Abukuma, i razarači Ikazuči, Inazuma, Usugumo, Hacušimo i Vakaba, eskortujući tri transportna broda, koji su prevozili pojačanje i snabdevanja za garnizon na ostrvu Atu. U četvoročasovnoj artiljerijsko-torpednoj bici kod Komandorskih ostrva, 26. marta 1943. godine, protiv američke operativne grupe TG 16.6, u čijem sastavu su se nalazile krstarice Ričmond i Solt Lejk Siti, i četiri razarča, američka krstarica Solt Lejk Siti i razarač Bejli su pretrpeli oštećenja od artiljerijske vatre. Ostali američki razarači nisu bili oštećeni. Krstarica Tama takođe nije pretrpela nikakva oštećenja, ali je zato teška krstarica Nači, pogođena sa nekoliko projektila, što je navelo Japance da otkažu svoju misiji snabdvanja, i vrate se 28. marta 1943. godine nazad na ostrvo Paramušir. Komandant japanske Pete flote, viceadmiral Hosogaja, je bio osramoćen, pošto je dozvolio da ga slabija američka flota natera na povlačenje, te je prisiljen da se penzioniše. Viceadmiral Širo Kavase postaje novi komandant Pete flote.

Tama ostaje kao stražarski brod u Kataoki više od mesec dana, a zatim je 4. maja 1943. godine poslata u bazu Maizuru, radi remonta. Stoga, ona je bila odsutna u vreme početka američke operacije „Landcrab" - oslobađanje Aleutskih ostrva. Tama nastavlja da vrši stražarsku službu do 5. jula 1943. godine, a tokom operacije „KE-GO“ – evakuacija japanskih snaga sa ostrva Kiska (7. jul 1943), njena mašinska postrojenja su procenjena kao nepouzdana da bi ona direktno učestvovala u evakuaciji, te stoga ostaje kod ostrva Paramušir. Ipak, zbog lošeg vremena misija je odložena sve do 28. jula, kada je uspešno izvršena. Za to vreme krstarica Tama je vršla stražarsku službu u oblasi Kurilskih ostrva, i na toj dužnosti ostaje sve do 30. avgusta 1943. godine.

Operacije u južnim vodama

Nakon završenog remonta u bazi Jokosuka, Tama je 15. septembra 1943. godine poslata na jug, zajedno sa trupama i snabdevanjima za garnizon na ostrvu Ponape, Karolinska ostrva. Nakon kraćeg zaustavljanja u bazi Truk, i povratka u bazu Kure, Tama dobija naređenje da ode u Šangaj i preuzme i prebaci dodatne trupe ka atolu Truk i Rabaulu na Novoj Britaniji. Po završenom iskrcavanju u Rabaulu, krstarice Tama i Kiso su 21. oktobra 1943. godine, na oko 53 nautičke milje od rta Sveti Đorđe napadnute od australijskih bombardera Bristol Bofort, koji su doleteli sa Gvadalkanala. Trup krstarice Tama je oštećen od eksplozija bombi koje su pale u njenoj blizini, a krstarica Kiso je primila jedan direktan pogodak, te su obe bile prinuđene da se vrate u Rabaul, radi hitnog remonta.

Dana, 27. oktobra 1943. godine, Tama stiže u bazu Jokosuka, radi jednog većeg remont, i modifikacije. Njene kule glavne artiljerije br.5 i br.7 su uklonjene, kao i katapult i dizalica. Jedan dvocevni teški protiv-avionski top od 127 mm je postavljen, a takođe su instalirana i 4 trocevna, i 6 jednocevna protiv-avionska topa od 25 mm, čime je broj njihovih cevi povećan na 22 (4x3, 2x2, 6x1). Pored protiv-avionskih topova, postavljen je i jedan radar za vazdušno osmatranje Tip 21. Remont i modifikacija su završeni 9. decembra 1943. godine.

Tama napušta Jokosuku 24. decembra 1943. godine, i ponovo odlazi u severne vode, gde ostaje na patrolnim zadacima sve do 19. juna 1944. godine. Vrativši se u bazu Jokosuka 22. juna 1944. godine, Tama kreće sa prebacivanjem armijskih pojačanja do Boninskih ostrva, i do 2. avgusta 1944. godine, ona izvodi dva transportna puta.

Dana, 30. avgusta 1944. godine, Tama je iskljune iz 21. divizije krstarica Pete flote, i postaje zastavni brod 11. flotile razarača, Kombinovane flote, zamenjujući na tom mestu potopljenu krstaricu Nagara.

Bitka u zalivu Lejte

Tokom bitke u zalivu Lejte, Tama je angažovana u sastavu Severnih snaga („mamac“) viceadmirala Đisabure Ozave. U bici kod rta Engano, 25. oktobra 1944. godine, Ozavine snage su napadnute od američkih aviona iz sastava operativne eskadre TF 38, u kojoj su se nalazili nosači aviona Enterprajs, Eseks, Intrepid, Frenklin, Leksington, Independens, Lengli, Kabot, San Hasinto i Belo Vud. Krstarica Tama je napadnuta od torpednih bombardera Graman TBM avendžer, iz grupe VT-21, sa nosača aviona Belo Vud, i grupe VT-51, sa nosač aviona San Hasinto. Jedno torpedo pogađa krstaricu Tama, u predelu drugog kotlovskog odeljenja. Nakon najhitnije popravke, Tama napušta bitku, eskortovana od strane lake krstarice Isuzu, međutim Isuzu dobija naređenje da zaštiti oštećeni nosač aviona Čijoda. Tama nastavlja put praćena razaračem Šimocuki, ali nešto kasnije, razarač Šimocuki dobija naređenje da pomogne oštećenom nosaču aviona Zuiho. Tama nastavlja sama plovidbu u pravcu Okinave, i to sa brzinom od svega 14 čvora.

Severozapadna od Luzona, Tama je uočena na radaru od američke podmornice Džeilo, koja se nalazila na svojoj prvoj ratnoj patroli. Ona ispaljuje sa daljine od oko 900 metara tri torpeda ka krstarici Tama, ali sva promašuju. Džeilo ispaljuje novu salvu od četiri torpeda, sa daljine od oko 650 metara, od kojih tri pogađaju krstaricu Tama, usled džega se ona lomi na dva dela i brzo tone, sa kompletnom posadom.

Krstarica Tama je zvanično obrisana iz spiska flote 20. decembra 1944. godine.

Lista kapetana

• Kapetan Teizo Kavai – 29. januar 1921 — 1. decembar 1921.
• Kapetan Gengo Hjakutake – 1. decembar 1921 — 5. mart 1923.
• Kapetan Isamu Tanaka – 5. mart 1923 — 20. oktobar 1923.
• Kapetan Tanin Ikeda – 20. oktobar 1923 — 1. decembar 1923.
• Kapetan Masaši Takeuči – 1. decembar 1923 — 1. januar 1924.
• Kapetan Koširo Oikava – 1. januar 1924 — 1. decembar 1924.
• Kapetan Kunitaro Aoki – 1. decembar 1924 — 10. jul 1925.
• Kapetan Manbei Idemicu – 10. jul 1925 — 20. oktobar 1925.
• Kapetan Toki Jamamoto – 20. oktobar 1925 — 1. decembar 1925.
• Kapetan Saburo Macui – 1. decembar 1925 — 20. maj 1926.
• Kapetan Keniči Ikenaka – 20. maj 1926 — 1. decembar 1927.
• Kapetan Jošitaka Kijomija – 1. decembar 1927 — 20. avgust 1928.
• Kapetan Šigetaro Šimada – 20. avgust 1928 — 10. decembar 1928.
• Kapetan Điro Išii – 10. decembar 1928 — 30. novembar 1929.
• Kapetan Isao Ono – 30. novembar 1929 — 10. novembar 1930.
• Kapetan Hideo Takahaši – 10. novembar 1930 — 1. maj 1931.
• Kapetan Micumi Šimizu – 1. maj 1931 — 14. novembar 1931.
• Kapetan Mičitaro Tocuka – 14. novembar 1931 — 11. jul 1932.
• Kapetan Minoru Jamaguči – 11. jul 1932 — 15. novembar 1932.
• Kapetan Daisuke Soeđima – 15. novembar 1932.- 15. novembar 1933.
• Kapetan Kohei Oči – 15. novembar 1933 — 1. novembar 1934.
• Kapetan Seigo Takacuka – 1. novembar 1934 — 15. novembar 1935.
• Kapetan Kacumi Šimomura – 15. novembar 1935 — 16. mart 1936.
• Kapetan Kacuo Abe – 16. mart 1936 — 16. novembar 1936.
• Kapetan Kijoši Široja – 16. novembar 1936 — 1. novembar 1937.
• Kapetan Šigeđi Kaneko – 1. novembar 1937 — 15. decembar 1938.
• Kapetan Hađime Horiuči – 15. decembar 1938 — 15. novembar 1939.
• Kapetan Tomoiči Mori – 15. novembar 1939 — 1. novembar 1940.
• Kapetan Kazutaka Niimi – 1. novembar 1940 — 10. septembar 1941.
• Kapetan Masaharu Kavabata – 10. septembar 1941. 1. avgust 1942.
• Kapetan Zensuke Kanome – 1. avgust 1942 — 23. jun 1943.
• Kapetan Šigenori Kami – 23. jun 1943 — 15. decembar 1943.
• Kapetan Ivata Jamamoto – 15. decembar 1943. – †25. oktobar 1944.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Loreli, Džon A. (1997). Battle of the Komandorski Islands, March 1943. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. Krstarice klase Kuma „Imperial Japanese Navy Page”. Pristupljeno 14. 6. 2006. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Lake krstarice klase Kuma
• Krstarice klase Kuma
• Istorija krstarice Tama