Japanska teška krstarica Čikuma

Japanska teška krstarica Čikuma
Teška krstarica Čikuma
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	1. oktobar 1935.
Porinut	19. mart 1938.
Završetak gradnje	20. maj 1939.
Sudbina	Potopljena 25. oktobra 1944.
Glavne karakteristike
Deplasman	11.215 tona standardni deplasman 15.440 tona puni deplasman
Dužina	201.50 metara
Širina	18.50 metara
Gaz	6.47 metara
Pogon	8 kotla, snage 152.000 KS
Brzina	35 čvora
Posada	850 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 8 × 203 mm, 6 × 127 mm, 6 × 25 mm Torpeda: 12 × 610 mm Avioni: 6

Krstarica Čikuma (jap:筑摩 重巡洋艦) je bila drugi od dva broda serije japanskih teških krstarica klase Tone. Dobila je ime po reci Čikuma, koja protiče kroz prefekturu Nagano u Japanu.

Pozadina

Čikuma je bila namenjena izviđačkim misijama dugog dometa i imala je nekoliko hidroaviona dugog doleta. Ona je uglavnom dejstvovala tokom Drugog svetskog rata sdruženo sa operativnim eskadrama nosača aviona, ili kao deo krstaričkih divizija, zajedno sa brodom blizancem - krstaricom Tone.

Služba

Rani period

Čikuma je građena u Micubišijevom brodogradilištu u Nagasakiju, i kompletirana je 20. maja 1939. godine. Prvih nekoliko meseca, Čikuma se nalazila u sastavu 6. divizija krstarica Druge flote, a zatim je novembra 1939. godine prebačena u 8. diviziju krstarica. Tokom pauza između redovnih borbenih vežbi u japanskim domaćim vodama, ona je dejstvovala u tri navrata duž Kineske južne obale, u periodu od marta 1940. godine, do marta 1941. godine.

Rana faza rata na Pacifiku

Krajem 1941. godine, Čikuma je uključena u 8. diviziju krstarica zajedno sa krstaricom Tone, i učestvovala je u napadu na Perl Harbor. Dana, 7. decembra 1941. godine, Tone i Čikuma lansiraju po jedan hidroavion Aiči E13A1 radi finalnog izviđanja vremena iznad ostrva Oahu. U 06:30 sati, Tone i Čikuma lansiraju po jedan dvosedni hidroavion kratkog doleta Nakadžima E8N2, koji predstavljaju stražu, i patroliraju južno od udarnih snaga nosača aviona. Hidroavion sa krstarica Čikuma, šalje izveštaj da se u luci nalaze 9 bojnih brodova (najverovatnije da je uračunat i Juta kao jedan od bojnih brodova). Tokom kasnijeg vazdušnog napada na Perl Harbor, bojni brodovi Arizona, Oklahoma i Kalifornija bili su potopljeni, a Nevada, Pensilvanija, Tenesi, Merilend i Vest Virdžinija, kao i drugi manji brodovi, su teško oštećeni.

Dana, 16. decembra 1941. godine, 8. diviziji krstarica je naređeno da pomogne drugom invazionom napadu na ostrvo Vejk. Protiv-avionska vatra je oštetila jedan izviđački avion lansiran sa krstarice Čikuma, i bio je prisiljen da sleti na vodu, ali je posada kasnije spašena. Nakon osvajanja ostrva Vejk, 8. divizija krstarica se vraća u bazu Kure. Od 14. januara 1942. godine, 8. divizija krstarica bazira na atolu Truk - Karolinska ostrva, i pokriva iskrcavanje japanskih trupa kod Rabaula na Novoj Britaniji, kao i napad na Lae i Salamuau na Novoj Gvineji. Dana, 24. januara 1942. godine, hidroavioni sa krstarica Čikuma i Tone napadaju Admiralska ostrva. Nakon vazdušnog prepada, 1. februara, na atol Kvadžalejn od viceadmirala Helsija sa nosačem aviona Enterprajs, Čikuma napušta atol Truk i zajedno sa udarnom eskadrom nosača aviona kreće u bezuspešnu poteru za američkim snagama. Čikuma i Tone 19. februara učestvuju u prepadu na luku Darvin u Australiji, kada je saveznicima uništeno 15 aviona i potopljeno 11 brodova. Od 25. februara 1942. godine, Čikuma je angažovana kao podrška japanskim invazionim snagama, koje je trebalo da se iskrcaju na Javu

Bitka u Javanskom moru

Dana, 1. marta 1942. godine, hidroavion sa Čikume otkriva holandski trgovački brod Modjokerto od 8.806 tona, koji je probao da pobegne iz luke Čilačap, ka Australiji. Krstarica Čikuma, zajedno sa krstaricom Tone, i razaračima Kasumi i Širanui, pronalaze i potoapaju holandski trgovački brod pre podneva. Tog popodneva, 8. divizija krstarica uočava stari američki razarača Edsol, na oko 250 nautičkih milja južno-jugoistočno od Božićnog ostrva. Čikuma otvara vatru iz topova 203 mm na daljini od 11.000 nautičkih milja, ali svi projektili promašuju. Krstarici Čikuma se pridružuju bojni krstaši Hiei i Kirišima, koji otvaraju vatru iz svojih topova od 356 mm i 152 mm. Ka razaraču Edsol, ukupno je ispaljeno 297 projektila od 356 mm, 844 projektila od 203 mm,132 projektila od 152 mm, i 65 projektila od 127 mm, ali je i Edsol uzvratio vatrom iz svojih topova 102 mm, ka krstarici Čikuma, čim je domet to dozvolio. Pogoci sa brodova Hiei i Tone, kao i od obrušavajućih bombardera koji su doleteli sa nosača aviona Sorju i Akagi, konačno zaustavljaju razarač Edsol, koji je na kraju potopljen od Čikume.

Krstarica Čikuma potapa 4. marta holandski trgovački brod Enggano od 5.412 tona, (koji je već ranije oštećen od jednog hidroaviona sa krstarice Takao). Sutradan, hidroavioni sa krstarica Tone i Čikuma uzimaju učešće u napadu na Čilačap. Nakon okupacije Holandske Istočne Indije, Čikuma je angažovana u operacijama po Indijskom okeanu.

Prepad na Indijski okean

Dana, 5. aprila 1942. godine, krstarica Čikuma je bila deo većih japanskih udarnih snaga, sa kojih je 315 aviona napalo Kolombo na Cejlonu. Stari razarač Tenedos, pomoćna krstarica Hektor i 27 aviona su unišeni, a više od 500 ljudi je ubijeno u luci, dok su teške krstarice Kornuol i Dorsitšir, potopljene na moru. Nakon potrage za ostatkom brodova britanske flote, japanska udarna grupa nosača aviona šalje u napad 91 obrušavajućih bombardera Aiči D3A i 41 lovca Micubiši A6M Zero, na britansku pomorsku bazu Trinkomali, Cejlon. Pošto su zatekli luku praznu, japanski aviona uništavaju lučka postrojenja, i obaraju 9 britanskih aviona. Nešto kasnije, japanski avioni potapaju nosač aviona Hermes, razarač Vempair, korvetu Holihuk, jedan tanker i jedan brod skladište, na oko 65 nautičkih milja od baze Trinkomali.

Čikuma i ostali deo udarne eskadre se vraća u Japan sredinom aprila 1942. godine, i odmah su uključene u bezuspešnom gonjenju američke udarne eskadre TF 16.2, admirala Helsija, sa koje je pukovnik Džejms Dulitl izveo vazdušni prepad na Japan.

Bitka za Midvej

U odlučujućoj bici za Midvej, Čikuma i 8. divizija krstarica su bile deo udarnih snaga nosača aviona viceadmirala Naguma. Dana, 4. juna 1942. godine, krstarice Tone i Čikuma lansiraju po dva izviđačka aviona dugog doleta Aiči E13A1, radi traženja američkih nosača aviona na daljini od 300 nautičkih milja. Hidroavion sa krstarice Tone otkriva američke brodove, ali ne raspoznaje odmah da je u toj floti i grupa nosača aviona, što će se kasnije pokzati kao presudan propust. Kao rezultat, Nagumo je već imao spremljene avione za još jedan napad na ostrvo Midvej, pre nego što je dobio pravi izveštaj. To kašnjenje izveštaja će Japanci platiti gubitkom svoja četiri nosača aviona. Hidroavion sa Čikume pronalazi američki nosač aviona Jorktaun i prati ga tokom naredna tri sata, i pritom navodi japanske avione koji su poslati u napad na Jorktaun. Druga dva hidroaviona sa krstarice Čikuma, nastavljaju da prate oštećeni Jorktaun, tokom noći, ali je jedan avion izgubljen zajedno sa dva člna posade. Na osnovu izveštaja hidroaviona, Čikuma navodi japansku podmornicu I-168, da pronađe i napadne oštećeni Jorktaun, sledećeg jutra.

Čikuma i Tone su zatim odvojene da pomognu Aleutske invazione snage viceadmirala Hosogaje. Međutim, očekivani američki kontra napad nije izvršen i pojava 8. divizije krstarica u severnim vodama je bila beznačajna. Čikuma se vraća 24. juna u bazu Ominato.

Kontraadmiral Čuiči Hara preuzima komandu nad 8. divizijom krstarica 14. jula 1942. godine. Nakon američkog iskrcavanja na Gvadalkanal, Čikuma i Tone se vraćaju na južni Pacifik 16. avgusta, zajedno sa nosačima aviona Šokaku, Zuikaku, Zuiho, Džunjo, Hijo i Rjudžo. Tim snagama su priključeni bojni krstaši Hiei i Kirišima, nosač hidroaviona Čitose, i teške krstarice Atago, Maja, Takao i Nagara.

Bitka kod istočnih Solomona

Dana, 24. avgusta 1942. godine, Kumano, Suzuja i Mogami, sve iz 7. divizije krstarice, dolaze kao pojačanje floti namenjenoj napadu na Gvadalkanal. Sledećeg jutra, jedan patrolni hidroavion Katalina otkriva japanski nosač aviona Rjudžo, koga napadaju avioni SBD dontlis i TBF avendžer sa nosača aviona Enterprajs, ali bezuspešno. Sedam hidroaviona je bilo lansirano sa krstarica Tone i Čikuma, sa zadatkom da otkriju američku flotu. Jedan od njih, koji je uzleteo sa Čikume, otkriva američku flotu, ali biva oboren pre nego što je je njegov izveštaj mogao biti prenet. Međutim, drugi izviđački hidroavion je imao više sreće, i na osnovu njegovog izveštaja Japanci izvode napad protiv nosača aviona Enterprajs, koga pogađaju sa tri bombe, koje su uništile drvenu poletnu palubu i izazvale požar. U međuvremenu, Amerikanci otkrivaju japansku flotu, napadaju i potapaju nosač aviona Rjudžo, avionima sa nosača aviona Saratoga. Krstarica Čikuma je prošla neoštećeno u ovoj bici, i vraća se bezbedno u bazu Truk.

Bitka kod Santa Kruz ostrva

Čikuma za vreme vazdušnog napada, tokom bitke kod Santa Kruz ostrva.

Tokom oktobra 1942. godine, Čikuma i Tone patroliraju severno od Solomonovih ostrva, očekujući da japanske kopnene trupe ponovo zauzmu aerodrom „Hendersenovo polje“ na Gvadalkanalu. Dana, 26. oktobra 1942. godine, 250 nautičkih milja severoistočno od Gvadalkanala, operativna eskadra kontraadmirala Abea lansira sedan hidroaviona radi izviđanja oblasti južno od Gvadalkanala. Čim su otkrili američku flotu, Abe šalje u napad torpedne bombardere Nakadžima B5N2, koji potapaju američki nosač aviona Hornet, a oštećuju bojni brod Saut Dakota i krstaricu San Huan. Međutim, Čikuma je napadnuta od američkih obrušavajućih bombardera SBD dontlis, koji su doleteli sa Hornet, ali je snalažljiva posada japanske krstarice uspela da izbaci u more rezervna torpeda, pre nego što je jedna bomba pogodila desni bok prednjeg torpednog odeljenja. Ona je takođe pogođena sa još dve bombe, koje su uništile jedan hidroavion i katapult za lansiranje hidroaviona. Na Čikumi je bilo 190 poginulih i 154 ranjenih članova posade, uključujući i kapetana Komuru.

Krstarica Čikuma (eskortovana od razarača Urakaze i Tanikaze) vraća se u bazu Truk, radi neophodnog remonta, a zatim odlazi zajedno sa oštećenim nosačem aviona Zuiho ka bazi Kure. Tokom remonta i modernicaje, dodata su dva dvocevna protiv-avionska topa od 25 mm, a takođe je postavljen i jedan radar za vazdušno osmatranje Tip 21. Remont je završen 27. februara 1943. godine.

Dana, 15. marta 1943. godine, kontraadmiral Kiši Fukuđi preuzima komandu nad 8. divizijom krstarica, i Čikuma dobija naređenje da se vrati u bazu Truk. Međutim, 17. maja 1943. godine, Čikuma i Tone su dobile zadatak da prate bojni brod Musaši ka Tokiju, radi organizovanja državnog sprovoda admiralu Jamamotu. Čikuma se vraća nazad u bazu na atolu Truk 15. jula, uspešno izbegavajući mnogobrojne podmorničke napade tokom puta.

Od jula do novembra, Čikuma je angažovana u praćenju trupnih transporta ka Rabaulu, i u patroliranju kod Maršalskih ostrva u bezuspešnom gonjenju američke flote. Dok su se popunjavale gorivom u bazu Rabaul, 5. novembra 1943. godine, Čikuma i njena operativna grupa su napadnuti od 97 američkih aviona, koji su doleteli sa nosača aviona Saratoga i Prinston. U ovom napadu, oštećene su krstarice Atago, Takao, Maja, Mogami, Agano i Noširo. Čikuma je napadnuta od jednog obrušavajućeg bombardera SBD dontlis, ali je pretrpela samo malo oštećenje, usled eksplozije bombe koja je pala u njenoj blizini.

Vrativši se u bazu Kure 12. decembra 1943. godine, Čikuma dobija još protiv-avionskih topova od 25 mm, i njihov broj je iznosio 20 cevi. Dana, 1. januara 1944. godine, 8. divizija krstarica je rasformirana, a Tone i Čikuma su pridodate 7. diviziji krstarica (Suzuja i Kumano) pod komandom kontraadmirala Nišimure. Po završenom komletiranju 1. februara 1944. godine, Čikuma odlazi ka Singapuru, gde stiže 13. februara, a zatim nakon mesec dana prepada na trgovačke plovne puteve po Indijskom okeanu, ona stiže 15. marta u Bataviu. Dana, 20. marta 1944. godine, kontraadmiral Kazutaka Širaiši postaje komandant 7. divizije krstarica, a Čikuma postaje njegov zastavni brod.

Bitka u Filipinskom moru

Dana, 13. juna 1944. godine, admiral Soemu Tojoda aktivira operaciju „A-GO“ radi odbrane Marijanskih ostrva. Čikuma je bila dodeljena snagama „C“ mobilne flote viceadmirala Ozave, koje su prošle kroz Visajansko more - Filipini, i ušle u Filipinsko more, ploveći ka Saipanu. Dana, 20. juna, nakon što su bojni krstaši Kongo i Haruna, i nosač aviona Čijoda bili napadnuti od američkih aviona sa nosača aviona Banker Hil, Monterei i Kabot, a najveći deo japanske vazdušne zaštite je bio uništen u "Velikom lovu na fazane“, Čikuma se vraća sa mobilnom flotom ka Okinavi.

Nakon iskrcavanja trupa na Okinavi, Čikuma se vraća nazad u Singapur, jula meseca, gde je služila kao zastavni brod 4. divizije krstarica, dok se krstarica Atago nalazila na remontu.

Bitka u zalivu Lejte

Dana, 23. oktobra 1944. godine, Čikuma sa krstaricama Kumano, Suzuja i Tone plovi u vrsti od Bornea ka Filipinima sa glavnim udarnim snagama Admirala Kurite. U bici u Palavanskom prolazu, krstarice Atago i Maja su potopljene od američkih podmornica, dok je krstarica Takao oštećena. U bici u Subijanskom moru, sledećeg dana, Musaši je potopljen, a Nagato, Haruna i Mijoko, su bili oštećeni.

Dana, 25. oktobra 1944. godine, tokom bitke kod Samara, Čikuma je angažovana u borbi protiv američkih eskortnih nosača aviona, pomogavši u potapanju eskortnog nosač aviona Gembir Bei, ali se našla pod vatru topova sa američkog razarača Hirmen i teških avio napada. Čikuma uzvaća vatru i oštećuje razararač Hirmen, ali je ubrzo napadnuta od 4 torpednih-bombardera Avendžer. Jedan od njih uspeva da pogodi krmu sa desne strane jednim torpedom, koje odrubljuje njenu krmu i oštećuje njen desni propeler i kormilo. Brzina Čikume pada od 18 na 9 čvra, ali još ozbiljnije, ona je postala neupravljiva. U 11:05 sati, Čikuma je napadnuta od 5 aviona TBM avendžer, koji su doleteli sa eskortnog nosač aviona Kitkun Bei. Ona je pogođena sa 2 torpeda po sredini broda sa desne strane, i njena mašimska odeljenja su poplavljena. U 14:00 sati, 3 aviona TBM avendžer iz jedne mešovite eskadrila sa eskortnih nosača aviona Omenij Bei i Natoma Bei, koji su predvođeni poručnikom Džozefom Kedijem, su izbacili torpeda i pogodili Čikuminu desnu stranu. Kedi je kasnije za ovu akciju odlikovan Mornaričkim krstom. Zvanično sa navodi da je japanski razarač Novaki prvo sakupio sve preživele članove posade krstarice Čikuma, a zatim je gađao svojim torpedima, i ona tone 25. oktobra 1944. godine u 14:30 sati. Međutim većina savremenih studija nagoveštavaju da je Čikuma potonula od posledica vazdušnih napada, a Novaki je jedino prispeo na vreme da pokupi preživele iz vode.

Sutradan, 26. oktobra 1944. godine, razarač Novaki je potopljen topovskom vatrom sa američkih lakih krstarica Vinsenz, Biloksi i Majami, i razarača 103 divizije; Miler, Oven i Levis Henkok. On tone na oko 65 nautičke milje južno-jugoistočno od baze Legazpi, Filipini, zajedno sa oko 1.400 ljudi, uključujući i sve osim jednog, preživele članove posade krstarice Čikuma.

Krstarica Čikuma je obrisana iz spiska flote 20. aprila 1945. godine.

Lista Kapetana

• Kapetan Hidehiko Nišio - 20. maj 1939 — 20. oktobar 1939.
• Kapetan Teizo Hara - 20. oktobar 1939 — 15. novembar 1939.
• Kapetan Šintaro Hašimoto - 15. novembar 1939 — 1. novembar 1940.
• Kapetan Gunđi Kogure - 1. novembar 1940 — 20. avgust 1941.
• Kapetan Keizo Komura - 20. avgust 1941 — 10. novembar 1942.
• Kapetan Cutau Araki - 10. novembar 1942 — 20. januar 1943.
• Kapetan Kazue Šigenaga - 20. januar 1943 — 7. januar 1944.
• Kapetan/Kontraadmiral Saiđi Norimicu - 7. januar 1944. - †25. oktobar 1944. (preživeo potapanje krstarice Čikuma, ali je poginuo kada su američki brodovi potopili razarač Novaki.)

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgerg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vitli, M. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kigsep i Alin Nevit. CombinedFleet.com: Tone class „Imperial Japanese Navy Page (Combinedfleet.com)”. Pristupljeno 14. 6. 2006. 
• Tabular record: CombinedFleet.com: Chikuma history (Obnovljen 26. 1. 2007)