Јапански брест

Japanski brest
	Stablo u Sir Harold Hillier Gardens; (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Rosales
Porodica:	Ulmaceae
Rod:	Ulmus
Vrsta:	U. davidiana
Varijetet:	U. d. var. japonica
Trinomijalno ime
	Ulmus davidiana var. japonica; (Rehd.) Nakai
Sinonimi
	Ulmus campestris Komarov; Ulmus campestris L. var. japonica Rehder; Ulmus campestris var. laevis Fr. Schmidt; Ulmus campestris var. vulgaris Shirasawa; Ulmus davidiana var. levigata (C. K. Schneid.), Nakai; Ulmus davidiana var. japonica f. suberosa Nakai; Ulmus japonica (Rehder), Sarg.; Ulmus japonica var. levigata C. K. Schneid.; Ulmus propinqua Koidz.; Ulmus wilsoniana C. K. Schneid.;

Japanski brest (Ulmus davidiana var. japonica (Rehd.) Nakai) se danas smatra varijetetom vrste U. davidiana Planch. (ranije je smatran varijetetom poljskog bresta: U. campestris var. japonica Sarg. ex Rehd.), dok ga neki autori smatraju samostalnom vrstom. Američki botaničar Sardžent mu dodeljuje epitet japanski Ulmus japonica (Rehd.) Sarg. (1894), a japanski botaničar Koidzumi daje mu naziv U. propinqua Koidz. što znači srodni (verovatno sa U. davidiana).

Areal

Endemska vrsta u većem delu kontinentalne severistočne Azije i Japanu. Raste u močvarnim šumama i na mladim aluvijalnim zemljištima, mada je većina ovakvih staništa zauzeta intenzivnim gajenjem pirinča^[1].

Opis vrste

U Japanu drvo oko 35 m visine i prsnim prečnikom od 2 m, sa širokom krunom i visećim granama. Kora siva ili sivomrka, ispucala. Mladi letorasti veoma maljavi, kasnije bledomrki, ponekad sa plutastim krilima. Vegetativni pupoljci 4-7 mm dugi i 2-2,5 mm široki, mrki, jajasti, zašiljeni i posuti kratkim sivim prileglim dlačicama.

Listovi ovalni ili objajasti 8-12 cm dugi i 4-7 cm široki, nejednake, širokokonične osnove i naglo suženog, a zatim izvučenog vrha, grubo testerasti, sa gustim dlačicama u početku, kasnije veoma rapavi. Naličje listova bleđe, maljavo, posebno duž srednjeg i bočnih nerava kojih je 7-13 pari. Lisna drška duga oko 4 mm, dlakava.

Cvetni pupoljci 4-4,5 mm dugi i 3-3,5 mm široki, široko jajasti, tupi, mrki ili sivi sa kratkim prileglim dlačicama. Cvasti glavičaste sa skoro sedećim cvetovima. Perigon go, 1,5 do 2,5 mm dug, svetlozelen, ponekad svetloružičast, razdeljen na 4-5 na krajevima trepavičastih režnjeva, i istim brojem prašnika tamnocrvenih antera. Tučak je go sa belim žigom.

Plodovi objajasti, dugi 1,6 cm, široki oko 1 cm, zašiljene osnove. Seme je smešteno blizu ureza čije su unutrašnje ivice trepavičaste, sa obe strane sa sitnim dlačicama. Seme 3-3,5 mm dugo i 2-2,5 mm široko^[2].

Kultivari

'Variegata' (syn: U. japonica 'Variegata') je unutarvrsni kultivar introdikovan iz Japana u Boskop (Holandija) 1979. godine. U literaturi uglavnom nepoznat. U petoj godini visok oko 2 m, sa grananjem od zemlje. Prema Van de Laaru (1984), koji je izvršio introdukciju, primerak u Boskopu se bitno razlikuje od roditeljske individue u Japanu po povećanom broju zelenih listova i nekompaktnoj kruni. Listovi dugi 3-5,5 cm i 1,5-3,3 cm široki, sa belim mramorastim mrljama različitih veličina i oblika uglavnom u pravcu pružanja nerava, goli i s lica i naličja. Osnova lista simetrična, obod grubo testerast, sa 6-10 nerava na jednoj polovini, koji se retko račvaju. Lisna drška 2-4 mm^[2].

'Morton' ('Accolade') unutarvrsni kultivar selekcionsan u Morton arboretumu u blizini Čikaga 1924. godine iz semena sakupljenog u Arnold arboretumu (Masačusets). Drvo liči na američki brest zbog svog vazolikog izgleda, mada ne dostiže njegove dimenzije. Raste do 20 m, a list mu je takođe manji od američkog bresta, dug je do 8 cm. Razmnožava se kalemljenjem na sibirski brest.

'Sapporo Autumn Gold' je međuvrsni kultivar koji su sintetisali Smalley & Lester (1973) u Medisonu (SAD). Dobijen je iz slobodno oprašenog semena sakupljenog sa stabla U. pumila iz Botaničke bašte Hokaido univerziteta, Saporo - Japan. Smatra se da je U. 'Sapporo Autumn Gold' hibrid između U. pumila i U. davidiana var. japonica na osnovu položaja materinskog stabla i rezultata iz kontrolisanih ukrštanja. Drvo raste veoma brzo prvih godina, formirajući gustu, vazoliku krunu. Orteta je u 15. godini bila visoka preko 12 m nastavljajući sa brzim rastom i pored guste sadnje (3x6 m). Smalley i Lester pretpostavljaju da kultivar nasleđuje visinu intermedijerno od roditelja, pa očekuju da će dostići 18-20 m u doba pune zrelosti. Kora je glatka ili slabo ispucala, tamno do svetlosiva sa tamnosmeđim pukotinama. Izdanci kreću početkom maja (Medison) u isto vreme sa autohtonim američkim brestom; slabo su dlakavi, sivo zeleni, sa lica crvenkasti (odlika potomstva koje sadrži gene U. davidiana var. japonica). List je eliptičan i simetričan u osnovi, na vrhu zašiljen, dvostruko testerast, 8-10 cm dug i 4,5-5,5 cm širok (list senke može da bude i veći). Jesenja boja lista je svetlozelenkastožuta dugo pre opadanja (ime!). Osobine cvetova i plodova uglavnom su intermedijerne u poređenju sa roditeljskim, i ne mogu poslužiti kao kriterijum za raspoznavanje. Orteta je počela sa intenzivnim cvetanjem u 5. godini^[2].

Reference

^ Makita, H., Miyagi, T., Miura, O., and Kikuchi, T. (1979). A study of an alder forest and an elm forest with special reference to their geomorphological conditions in a small tributary basin. In: Vegetation und Lansdschaft Japans. Bull: Yokohama Phytosoc. Soc. Japan 16, 1979
^ ^a ^b ^v Grbić, M. (1992): Unapređenje rasadničke proizvodnje nekih brestova (Ulmus L.) autovegetativnim metodama razmnožavanja. Doktorska disertacija, Šumarski fakultet Beograd.

Spoljašnje veze

[1] Makita, H., Miyagi, T., Miura, O., and Kikuchi, T. (1979). A study of an alder forest and an elm forest with special reference to their geomorphological conditions in a small tributary basin. In: Vegetation und Lansdschaft Japans. Bull: Yokohama Phytosoc. Soc. Japan 16, 1979

[mikaggg-2] v Grbić, M. (1992): Unapređenje rasadničke proizvodnje nekih brestova (Ulmus L.) autovegetativnim metodama razmnožavanja. Doktorska disertacija, Šumarski fakultet Beograd.

[1]

[2]