Jasna Šamić
Jasna Šamić | |
---|---|
Datum rođenja | 1949. |
Mesto rođenja | Sarajevo, SFRJ |
Roditelji | Midhat Šamić |
Jasna Šamić (Sarajevo, 1949) je bosanskohercegovački (eks-jugoslovenski) i francuski pisac, orijentalista, prevodilac, književni kritičar, književni istoričar, dramaturg, i autor (režiser) pozorišnih predstava i dokumentaraca. Živi u Parizu.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Jasna Šamić je rođena 1949. godine u Sarajevu kao ćerka Midhata Šamića. Tu je završila osnovnu školu, gimnaziju i srednju muzičku školu (odsek klavir). Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu na Grupi za Turski jezik i književnost i Arapski jezik i književnost. Na istom fakultetu je studirala i persijski jezik kao treći orijentalni jezik. Magistrirala je na istom fakultetu, odbranivši magistarsku tezu iz oblasti opšte lingvistike. Bila je stipendista Francuske vlade za izradu doktorata u Parizu. Doktorirala je na Sorboni (Université de Paris III - Sorbonne Nouvelle), stekavši doktorat (Doctorat d’Etat) iz oblasti sufizma i istorije Bosne. Jasna Šamić se ostvarila kao književnik, prevodilac, režiser i naučni istraživač. Držala je predavanja i učestvovala na naučnim skupovima nekoliko evropskih i američkih univerzita. Objavila je dela iz beletristike, esejistike, kao i naučno-istraživačke radove. Od 1992. godine, definitivno se nastanila u Francuskoj, u Parizu gde i danas živi i radi, i to kao slobodan umetnik, baveći se pisanjem i pravljenjem dokumentaraca i pozorišnih predstava.[1]
O svom rodnom gradu, Sarajevu, Jasna Šamić je rekla:
Tamo odlazim jer imam još rodbine i prijatelja, jer je Sarajevo i s ovim rustikalnim, divljim elementima u sebi i dalje šarmantan grad, fascinantan, inspirativan. Tamo nedostaje mnogo čega, ali nema dosade, a ja se bojim dosade.[2]
Profesionalni rad
[uredi | uredi izvor]Jasna Šamić je u svom veoma bogatom profesionalnom radu obavljala brojne i značajne funkcije. U periodu od 1973. do 1992. godine, bila je asistent, docent a potom i vanredni profesor na Odseku za orijentalistiku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. U periodu od 1986. do 1993. godine bila je saradnik francuskog nacionalnog radija (RFI, Radio France Internationale) kao i radija France Culture u periodu od 1992. do 1996. godine. Tokom 1992. godine bila je direktor istraživanja u Nacionalnom istraživačkom centru u Parizu (Directeur de recherche associée au CNRS). Do 2002. godine, bila je predavač na Univerzitetu Mark Bloh u Strazburu, gde je držala predavanja iz jezika, književnosti, istorije i civilizacije Balkana. Do 1992. godine bila je član Izdavačkog saveta u izdavačkoj kući „Veselin Masleša”, i član redakcije beogradskog časopisa „Kulture Istoka”. Bila je potpredsednik Udruženja prevodilaca BiH. Član je Azijskog društva u Parizu (Société asiatique) od 1984. godine. Član je Francuskog udruženja književnika od 1994. godine, zatim član PEN-a BiH i član PEN-a Francuske; član Bosanskog udruženja pisaca. Autor je brojnih članaka iz sufizma i istorije Balkana objavljenih u evropskim i američkim glasilima, kao i u enciklopedijama. Postavila je desetak predstava na sarajevske i pariske pozorišne scene. Među poslednjim je i poetski spektakl „D'un soleil à l'autre” („Od sunca do sunca”), na stihove francuskog pesnika Roubena Melika, održan u Parizu 2009. godine. Snimila je više dokumentarnih i kratkometražnih igranih filmova prikazanih u Sarajevu, Strazburu i Parizu. Takođe, autorka je izložbe Pariz - Sarajevo 1900. čija je postavka bila u Sarajevu (Muzej grada), tokom jula i avgusta 2000. godine, zatim u Parizu (La galerie Le Lys) tokom novembra i decembra 2002, i u Luksemburgu (Centre de documentations de Dudelange), tokom 2004. godine. Jasna Šamić se ostvarila i kao književni prevodilac. Prevodila je sa turskog, arapskog, persijskog, italijanskog, engleskog i francuskog jezika na srpskohrvatski (bošnjački) jezik kao i sa srpskohrvatskog (bošnjačkog) na turski-osmanski, španski i francuski jezik. Urednica je časopisa „Književna sehara” koji izlazi na tri jezika: bošnjačkom (srpskohrvatskom), engleskom i francuskom. Jasna Šamić je dobitnik više međunarodnih književnih nagrada kao što je Stendalova (Missions Stendhal), 2008, Gauchez- Pillippot 2014, Nagrada publike na Salonu balkanske knjige (Salon du livre des Balkans), Pariz 2018, nagrada Naji Naaman Honorary Prize za celokupno delo 2018; njena dela su više puta nagrađivana i od strane Fondacije za izdavaštvo BiH, između 2015 i 2018...
Bibliografija
[uredi | uredi izvor]Priređene antologije
[uredi | uredi izvor]- „Antologija savremene francuske književnosti”, (ZID, Sarajevo, 1997)
- „Antologija bosanske književnosti” (izdavačka kuća iz Grčke)
Dela pisana i objavljena na francuskom
[uredi | uredi izvor]- „Eclatement yougoslave, (s grupom autora), éd. de l’Aube, (Paris, 1994)
- „Voyage balkanique”, (s grupom autora), ((Stock, Paris, 1994)
- „Bosnie - Pont des deux mondes”, (ISIS, Istanbul, 1996)
- „Pavillon bosniaque”, (ISIS, Istanbul, 1996)
- „Histoire inachevée”, éd. de l’Oeil sauvage, (Bayonne, 1996)
- „Les extrémismes de l’Atlantique à l’Oural”, (s grupom autora), éd. de l’Aube, (Paris, 1996)
- „La Méditerranée des femmes”, pripovjetke, (s grupom autora), éd. l’Harmattan, (Paris, 1998)
- „Paris Sarajevo 1900”, Katalog za izložbu, (Centre de documentations de Dudelange, 2004)
- „Pavillon bosniaque/Palais des illusions”, roman, novo izdanje, (Dorval éditions, Paris-Orléans, 2005)
- „Amoureux des oiseaux”, poezija i proza, francusko-bošnjačko izdanje,(Bf éditions, Strasbourg, 2006)
- „Portrait de Balthazard”, (MEO, Bruxelles, 2012)
- „L’Empire des ombres”, (Publibook, Mon petit éditeur, Paris, 2013)
- „Le Givre et la Cendre”, (M.E.O., Bruxelles, 2015)
- „Trois Histoire un Destin”, Harmattan, (Paris, 2016)
- „Dans le lit d'une rêve”, (M.E.O., Bruxelles, 2017)
- „Les contrées des âmes errantes” ((M.E.O., Bruxelles, 2019)
Dela pisana i objavljena na bošnjačkom (srpskohrvatskom)
[uredi | uredi izvor]- zbirka poezije „Isječeni trenuci”, (Svjetlost, Sarajevo, 1973)
- zbirka poezije „U Hladu druge kože”, (Veselin Masleša, Sarajevo, 1980)
- zbirka poezije i proze „Iz zabilježaka Babur Šaha”, (Svjetlost, Sarajevo, 1986)
- naučna studija „Mistički Eros – Junus Emre”, kritičko izdanje uz prevod poezije turskog sufijskog pjesnika, (Glas, Banja Luka, 1990)
- zbirka političkih eseja „Pariski ratni dnevnik”, (ENES, Istanbul, 1994)
- dramski tekst „Sjećanje na život”, (Vodnikova Domačija, Ljubljana, 1995)
- dramski tekst „Grad ljubav smrt”, (Vodnikova Domačija, Ljubljana, 1995)
- roman „Mraz i pepeo”, (Bosanska Knjiga, Sarajevo, 1997)
- zbirka pripovedaka „Valcer”, (Media Press, Sarajevo, 1998)
- roman „Bosanski paviljon”, (Svjetlost, Sarajevo, 2000)
- roman, „Soba s pogledom na okean”, (Tešanj, 2001)
- monografija „Pariz Sarajevo 1900”, (Media Press, Sarajevo, 2001)
- roman „Portret Balthazara Casiglionea”, (Rabic, Sarajevo, 2002)
- „Drame”, (Bosanska riječ, Wuppertal - Tuzla, 2006)
- roman „Carstvo sjenki”, (Zoro, Sarajevo - Zagreb, 2007)
- priče-crtice „Na Seni barka”, (Wuppertal - Tuzla, 2007)
- zbirka filozofskih eseja „Mistika i mistika”, (Plima, Cetinje, 2010)
- roman „Mozart”, (Šahinpašić, Sarajevo, 2013)
- zbirka filozofskih eseja „Mistika i mistika”, ponovljeno dopunjeno izdanje, (Buybook, Sarajevo, 2015)
- zbirka poezije „Na postelji od sna”, (Dobra knjiga, Sarajevo, 2015, nagrada Fondacije za izdavaštvo BiH)
- roman (prvi dio trilogije) „Predjeli lutajućih duša” (Planjax, 2017, nagrada Fondacije za izdavaštvo BiH)
- roman „Carstvo sjenki”, (Factum, Beograd, 2018)
- zbirka poezije „Svjetlo mraka”, (Dobra knjiga, Sarajevo, nagrada Fondacije za izdavaštvo BiH, 2018)
- roman „Deveti val”, (Cetinje:OKF; Beograd: Factum izdavaštvo; Sarajevo: Buybook, 2018
- knjiga „Medo prekinuo seosku idilu”, priča za decu sa ilustracijama Maria Mikulića, (RABIC, Sarajevo, 2018).
Književni prevodi
[uredi | uredi izvor]Prevodi na bošnjački (srpskohrvatski)
- prevod s arapskog, izbor iz dela „1001 noć”, (Svjetlost, Sarajevo, 1980, 1981, 1988, 1990)
- prevod s turskog, roman „Djeca triju ulica”, Zekerija Nedžati, (Svjetlost, Sarajevo, 1982)
- prevod s francuskog, knjiga „Izaći iz prokletstva : islam između civilizacije i barbarstva”, Meddeb Abdelwahab, (Buybook, Sarajevo, 2011)
- prevod s francuskog, „Svetkovina beznačajnog”, Milan Kundera, (Buybook, Sarajevo, 2015)
- prevod s francuskog „Dobar sin”, Paskala Briknera, (Buybook, Sarajevo, 2018)
- prevod s francuskog „I životinje imaju prava”, (Akademska knjiga, Novi Sad, 2018)
Prevodi na francuski
- prevod na francuski (s osmanskog turskog), zbirka poezija sufijskog pesnika Hasan Kaimi Baba, „Dîvân de Kâ’imî”, (ADPF, Recherche sur les civilisations, Paris, 1986)
- prevod na francuski (sa srpskohrvatskog), roman Ive Andrića „Prokleta avlija”, (éd. L'Age d' Homme, Paris, 1990)
- prevod na francuski „Monografija Sarajeva”, (Svjetlost, Sarajevo, 1997)
- prevod na francuski (sa crnogorskog ) zajedno sa Gérardom Adamom , zbirka poezije Igora Lukšića, „Le livre de la peur”, (M.E.O. , Bruxelles, 2016)
- prevod na francuski (sa bošnjačkog) zajedno sa Gérardom Adamom , roman Zlatka Topčića, „Le mot de la fin”, (M.E.O. , Bruxelles, 2016)
Dokumentarni i kratkometražni filmovi
[uredi | uredi izvor]- Les Nakshibendis de Visoko, međunarodni naučni skup posvećen derviškom redu nakšibendija, (Paris, 1986)
- Où sont les Bektachis de Bosnie?, međunarodni naučni skup posvećen derviškom redu bektašija, (Strasbourg, 1987)
- Une ville l'amour la mort, (Festival de toutes les cultures, Paris, 1996)
- Bonjour mon amour j' ai seize ans, (IPI, Parimages, 2006)
- L' artiste et son gâteau (IPI, Parimages, 2005)
- 1900 Paris - Sarajevo, (BiH TV , 2000)
- Quo vadis 68 Paris-Sarajevo , (Federalna TV, BH i Festival Sarajevska zima, 2008)
- Coucher auprès du ciel – un souvenir mis en images (IPI, Parimages, ASJA , 2010)
- Sarajevske priče iz Pariza, niz dokumentaraca za televiziju Sarajevo, (2013—2015)
Predstave u režiji Jasne Šamić
[uredi | uredi izvor]- „Prije nego što vijesnik smrti pojavi se”, tekst i režija Jasna Šamić, Teatar Mladih, Sarajevo, 1987
- „Souvenir d’une vie”, tekst i režija Jasna Šamić, Théâtre du Procenium, Pariz, 1996
- „Susret”, tekst i režija Jasna Šamić, SARTR, Sarajevo, 1999
- „Telefonski poziv” tekst i režija Jasna Šamić, KAMERNI Teatar, Sarajevo, 2000
- „L’Amoureux des oiseaux, Muzej književnosti, Internacionalni festival Festival Baščaršijske večeri, Sarajevo, 2006, tekst i režija Šamić kao i Ecole Estienne, Pariz, 2007
- „Minijatures”, performans na francuskom i na bosnanskom, tekst i režija Jasna Šamić, Bošnjački institut, Festival Sarajevska zima, Sarajevo, 2008
- „D’un soleil à l’autre”, poetski tekst Rouben Melik, režija Jasna Šamić, Théâtre Air Falguière, Pariz, 2009, Moulin, le Haï les roses, 2009
- „Anniversaire”, tekst i režija Jasna Šamić, Bar de l’Industrie, Montreil, Pariz, 2011
- Portrait de Balthazar, tekst i režija Jasna Šamić, Maison des associations, Pariz, 2012
- Les souvenirs plus lourds que le roc, tekst i režija Jasna Šamić, Théâtre de Syldavie, Maisons d’Europe et d’Orient, Pariz, 2014
Nagrade
[uredi | uredi izvor]- Laureat francuske nagrade „Missions Stendhal” za 2008. godinu
- Laureat francuske nagrade „Gauchez-Philippot” za 2014. godinu
- Nagrade „Fondacije za izdavaštvo BiH” za zbirku poezije „Na postelji od sna”, i za roman „Predjeli lutajućih duša” i za zbirku piezije „Svjetlo mraka”
- Nagrada publike na Salonu balkanske knjige (Salon du livre des Balkans), Pariz za 2018. godinu
- Nagrada Naji Naaman Honorary Prize za celokupno delo za 2018. godinu
Izvori
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Jasna Samic, Le Givre et La Cendre", M.E.O. , Bruxelles, 2015.
- ^ Kekez, Siniša (5. 9. 2011). „U Bosni ima previše naroda, ali fali Bosanaca”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 23. 7. 2016.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Jasna Samic, écrivaine : « L’islam radical met la Bosnie en danger », rue89.nouvelobs
- criticizethis.org/Intervju sa Jasnom Šamić
- zemaljskimuzej.ba/Iskrivljeno ogledalo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. septembar 2016)
- france24.com
- https://www.youtube.com/watch?v=T4UsgmUMq00
- https://www.youtube.com/watch?v=XBBCslZE62s
- https://www.youtube.com/watch?v=lYBL0Xdfdeg
- https://www.youtube.com/watch?v=nrMqXzRFj6U
- http://www.sildav.org/pdf/QUOVADIS.pdf