Pređi na sadržaj

Jasna Šamić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jasna Šamić
Jasna Šamić, 2016
Datum rođenja1949.
Mesto rođenjaSarajevoSFRJ
RoditeljiMidhat Šamić

Jasna Šamić (Sarajevo, 1949) je bosanskohercegovački (eks-jugoslovenski) i francuski pisac, orijentalista, prevodilac, književni kritičar, književni istoričar, dramaturg, i autor (režiser) pozorišnih predstava i dokumentaraca. Živi u Parizu.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Jasna Šamić je rođena 1949. godine u Sarajevu kao ćerka Midhata Šamića. Tu je završila osnovnu školu, gimnaziju i srednju muzičku školu (odsek klavir). Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu na Grupi za Turski jezik i književnost i Arapski jezik i književnost. Na istom fakultetu je studirala i persijski jezik kao treći orijentalni jezik. Magistrirala je na istom fakultetu, odbranivši magistarsku tezu iz oblasti opšte lingvistike. Bila je stipendista Francuske vlade za izradu doktorata u Parizu. Doktorirala je na Sorboni (Université de Paris III - Sorbonne Nouvelle), stekavši doktorat (Doctorat d’Etat) iz oblasti sufizma i istorije Bosne. Jasna Šamić se ostvarila kao književnik, prevodilac, režiser i naučni istraživač. Držala je predavanja i učestvovala na naučnim skupovima nekoliko evropskih i američkih univerzita. Objavila je dela iz beletristike, esejistike, kao i naučno-istraživačke radove. Od 1992. godine, definitivno se nastanila u Francuskoj, u Parizu gde i danas živi i radi, i to kao slobodan umetnik, baveći se pisanjem i pravljenjem dokumentaraca i pozorišnih predstava.[1]

O svom rodnom gradu, Sarajevu, Jasna Šamić je rekla:

Tamo odlazim jer imam još rodbine i prijatelja, jer je Sarajevo i s ovim rustikalnim, divljim elementima u sebi i dalje šarmantan grad, fascinantan, inspirativan. Tamo nedostaje mnogo čega, ali nema dosade, a ja se bojim dosade.[2]

Profesionalni rad

[uredi | uredi izvor]

Jasna Šamić je u svom veoma bogatom profesionalnom radu obavljala brojne i značajne funkcije. U periodu od 1973. do 1992. godine, bila je asistent, docent a potom i vanredni profesor na Odseku za orijentalistiku Filozofskog fakulteta u Sarajevu. U periodu od 1986. do 1993. godine bila je saradnik francuskog nacionalnog radija (RFI, Radio France Internationale) kao i radija France Culture u periodu od 1992. do 1996. godine. Tokom 1992. godine bila je direktor istraživanja u Nacionalnom istraživačkom centru u Parizu (Directeur de recherche associée au CNRS). Do 2002. godine, bila je predavač na Univerzitetu Mark Bloh u Strazburu, gde je držala predavanja iz jezika, književnosti, istorije i civilizacije Balkana. Do 1992. godine bila je član Izdavačkog saveta u izdavačkoj kući „Veselin Masleša”, i član redakcije beogradskog časopisa „Kulture Istoka”. Bila je potpredsednik Udruženja prevodilaca BiH. Član je Azijskog društva u Parizu (Société asiatique) od 1984. godine. Član je Francuskog udruženja književnika od 1994. godine, zatim član PEN-a BiH i član PEN-a Francuske; član Bosanskog udruženja pisaca. Autor je brojnih članaka iz sufizma i istorije Balkana objavljenih u evropskim i američkim glasilima, kao i u enciklopedijama. Postavila je desetak predstava na sarajevske i pariske pozorišne scene. Među poslednjim je i poetski spektakl „D'un soleil à l'autre” („Od sunca do sunca”), na stihove francuskog pesnika Roubena Melika, održan u Parizu 2009. godine. Snimila je više dokumentarnih i kratkometražnih igranih filmova prikazanih u Sarajevu, Strazburu i Parizu. Takođe, autorka je izložbe Pariz - Sarajevo 1900. čija je postavka bila u Sarajevu (Muzej grada), tokom jula i avgusta 2000. godine, zatim u Parizu (La galerie Le Lys) tokom novembra i decembra 2002, i u Luksemburgu (Centre de documentations de Dudelange), tokom 2004. godine. Jasna Šamić se ostvarila i kao književni prevodilac. Prevodila je sa turskog, arapskog, persijskog, italijanskog, engleskog i francuskog jezika na srpskohrvatski (bošnjački) jezik kao i sa srpskohrvatskog (bošnjačkog) na turski-osmanski, španski i francuski jezik. Urednica je časopisa „Književna sehara” koji izlazi na tri jezika: bošnjačkom (srpskohrvatskom), engleskom i francuskom. Jasna Šamić je dobitnik više međunarodnih književnih nagrada kao što je Stendalova (Missions Stendhal), 2008, Gauchez- Pillippot 2014, Nagrada publike na Salonu balkanske knjige (Salon du livre des Balkans), Pariz 2018, nagrada Naji Naaman Honorary Prize za celokupno delo 2018; njena dela su više puta nagrađivana i od strane Fondacije za izdavaštvo BiH, između 2015 i 2018...

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]

Priređene antologije

[uredi | uredi izvor]
  • „Antologija savremene francuske književnosti”, (ZID, Sarajevo, 1997)
  • „Antologija bosanske književnosti” (izdavačka kuća iz Grčke)

Dela pisana i objavljena na francuskom

[uredi | uredi izvor]
  • „Eclatement yougoslave, (s grupom autora), éd. de l’Aube, (Paris, 1994)
  • „Voyage balkanique”, (s grupom autora), ((Stock, Paris, 1994)
  • „Bosnie - Pont des deux mondes”, (ISIS, Istanbul, 1996)
  • „Pavillon bosniaque”, (ISIS, Istanbul, 1996)
  • „Histoire inachevée”, éd. de l’Oeil sauvage, (Bayonne, 1996)
  • „Les extrémismes de l’Atlantique à l’Oural”, (s grupom autora), éd. de l’Aube, (Paris, 1996)
  • „La Méditerranée des femmes”, pripovjetke, (s grupom autora), éd. l’Harmattan, (Paris, 1998)
  • „Paris Sarajevo 1900”, Katalog za izložbu, (Centre de documentations de Dudelange, 2004)
  • „Pavillon bosniaque/Palais des illusions”, roman, novo izdanje, (Dorval éditions, Paris-Orléans, 2005)
  • „Amoureux des oiseaux”, poezija i proza, francusko-bošnjačko izdanje,(Bf éditions, Strasbourg, 2006)
  • „Portrait de Balthazard”, (MEO, Bruxelles, 2012)
  • „L’Empire des ombres”, (Publibook, Mon petit éditeur, Paris, 2013)
  • „Le Givre et la Cendre”, (M.E.O., Bruxelles, 2015)
  • „Trois Histoire un Destin”, Harmattan, (Paris, 2016)
  • „Dans le lit d'une rêve”, (M.E.O., Bruxelles, 2017)
  • „Les contrées des âmes errantes” ((M.E.O., Bruxelles, 2019)

Dela pisana i objavljena na bošnjačkom (srpskohrvatskom)

[uredi | uredi izvor]
  • zbirka poezije „Isječeni trenuci”, (Svjetlost, Sarajevo, 1973)
  • zbirka poezije „U Hladu druge kože”, (Veselin Masleša, Sarajevo, 1980)
  • zbirka poezije i proze „Iz zabilježaka Babur Šaha”, (Svjetlost, Sarajevo, 1986)
  • naučna studija „Mistički Eros – Junus Emre”, kritičko izdanje uz prevod poezije turskog sufijskog pjesnika, (Glas, Banja Luka, 1990)
  • zbirka političkih eseja „Pariski ratni dnevnik”, (ENES, Istanbul, 1994)
  • dramski tekst „Sjećanje na život”, (Vodnikova Domačija, Ljubljana, 1995)
  • dramski tekst „Grad ljubav smrt”, (Vodnikova Domačija, Ljubljana, 1995)
  • roman „Mraz i pepeo”, (Bosanska Knjiga, Sarajevo, 1997)
  • zbirka pripovedaka „Valcer”, (Media Press, Sarajevo, 1998)
  • roman „Bosanski paviljon”, (Svjetlost, Sarajevo, 2000)
  • roman, „Soba s pogledom na okean”, (Tešanj, 2001)
  • monografija „Pariz Sarajevo 1900”, (Media Press, Sarajevo, 2001)
  • roman „Portret Balthazara Casiglionea”, (Rabic, Sarajevo, 2002)
  • „Drame”, (Bosanska riječ, Wuppertal - Tuzla, 2006)
  • roman „Carstvo sjenki”, (Zoro, Sarajevo - Zagreb, 2007)
  • priče-crtice „Na Seni barka”, (Wuppertal - Tuzla, 2007)
  • zbirka filozofskih eseja „Mistika i mistika”, (Plima, Cetinje, 2010)
  • roman „Mozart”, (Šahinpašić, Sarajevo, 2013)
  • zbirka filozofskih eseja „Mistika i mistika”, ponovljeno dopunjeno izdanje, (Buybook, Sarajevo, 2015)
  • zbirka poezije „Na postelji od sna”, (Dobra knjiga, Sarajevo, 2015, nagrada Fondacije za izdavaštvo BiH)
  • roman (prvi dio trilogije) „Predjeli lutajućih duša” (Planjax, 2017, nagrada Fondacije za izdavaštvo BiH)
  • roman „Carstvo sjenki”, (Factum, Beograd, 2018)
  • zbirka poezije „Svjetlo mraka”, (Dobra knjiga, Sarajevo, nagrada Fondacije za izdavaštvo BiH, 2018)
  • roman „Deveti val”, (Cetinje:OKF; Beograd: Factum izdavaštvo; Sarajevo: Buybook, 2018
  • knjiga „Medo prekinuo seosku idilu”, priča za decu sa ilustracijama Maria Mikulića, (RABIC, Sarajevo, 2018).

Književni prevodi

[uredi | uredi izvor]

Prevodi na bošnjački (srpskohrvatski)

  • prevod s arapskog, izbor iz dela „1001 noć”, (Svjetlost, Sarajevo, 1980, 1981, 1988, 1990)
  • prevod s turskog, roman „Djeca triju ulica”, Zekerija Nedžati, (Svjetlost, Sarajevo, 1982)
  • prevod s francuskog, knjiga „Izaći iz prokletstva : islam između civilizacije i barbarstva”, Meddeb Abdelwahab, (Buybook, Sarajevo, 2011)
  • prevod s francuskog, „Svetkovina beznačajnog”, Milan Kundera, (Buybook, Sarajevo, 2015)
  • prevod s francuskog „Dobar sin”, Paskala Briknera, (Buybook, Sarajevo, 2018)
  • prevod s francuskog „I životinje imaju prava”, (Akademska knjiga, Novi Sad, 2018)

Prevodi na francuski

  • prevod na francuski (s osmanskog turskog), zbirka poezija sufijskog pesnika Hasan Kaimi Baba, „Dîvân de Kâ’imî”, (ADPF, Recherche sur les civilisations, Paris, 1986)
  • prevod na francuski (sa srpskohrvatskog), roman Ive AndrićaProkleta avlija”, (éd. L'Age d' Homme, Paris, 1990)
  • prevod na francuski „Monografija Sarajeva”, (Svjetlost, Sarajevo, 1997)
  • prevod na francuski (sa crnogorskog ) zajedno sa Gérardom Adamom , zbirka poezije Igora Lukšića, „Le livre de la peur”, (M.E.O. , Bruxelles, 2016)
  • prevod na francuski (sa bošnjačkog) zajedno sa Gérardom Adamom , roman Zlatka Topčića, „Le mot de la fin”, (M.E.O. , Bruxelles, 2016)

Dokumentarni i kratkometražni filmovi

[uredi | uredi izvor]
  • Les Nakshibendis de Visoko, međunarodni naučni skup posvećen derviškom redu nakšibendija, (Paris, 1986)
  • Où sont les Bektachis de Bosnie?, međunarodni naučni skup posvećen derviškom redu bektašija, (Strasbourg, 1987)
  • Une ville l'amour la mort, (Festival de toutes les cultures, Paris, 1996)
  • Bonjour mon amour j' ai seize ans, (IPI, Parimages, 2006)
  • L' artiste et son gâteau (IPI, Parimages, 2005)
  • 1900 Paris - Sarajevo, (BiH TV , 2000)
  • Quo vadis 68 Paris-Sarajevo , (Federalna TV, BH i Festival Sarajevska zima, 2008)
  • Coucher auprès du ciel – un souvenir mis en images (IPI, Parimages, ASJA , 2010)
  • Sarajevske priče iz Pariza, niz dokumentaraca za televiziju Sarajevo, (2013—2015)


Predstave u režiji Jasne Šamić

[uredi | uredi izvor]
  • „Prije nego što vijesnik smrti pojavi se”, tekst i režija Jasna Šamić, Teatar Mladih, Sarajevo, 1987
  • „Souvenir d’une vie”, tekst i režija Jasna Šamić, Théâtre du Procenium, Pariz, 1996
  • „Susret”, tekst i režija Jasna Šamić, SARTR, Sarajevo, 1999
  • „Telefonski poziv” tekst i režija Jasna Šamić, KAMERNI Teatar, Sarajevo, 2000
  • „L’Amoureux des oiseaux, Muzej književnosti, Internacionalni festival Festival Baščaršijske večeri, Sarajevo, 2006, tekst i režija Šamić kao i Ecole Estienne, Pariz, 2007
  • „Minijatures”, performans na francuskom i na bosnanskom, tekst i režija Jasna Šamić, Bošnjački institut, Festival Sarajevska zima, Sarajevo, 2008
  • „D’un soleil à l’autre”, poetski tekst Rouben Melik, režija Jasna Šamić, Théâtre Air Falguière, Pariz, 2009, Moulin, le Haï les roses, 2009
  • „Anniversaire”, tekst i režija Jasna Šamić, Bar de l’Industrie, Montreil, Pariz, 2011
  • Portrait de Balthazar, tekst i režija Jasna Šamić, Maison des associations, Pariz, 2012
  • Les souvenirs plus lourds que le roc, tekst i režija Jasna Šamić, Théâtre de Syldavie, Maisons d’Europe et d’Orient, Pariz, 2014


Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Laureat francuske nagrade „Missions Stendhal” za 2008. godinu
  • Laureat francuske nagrade „Gauchez-Philippot” za 2014. godinu
  • Nagrade „Fondacije za izdavaštvo BiH” za zbirku poezije „Na postelji od sna”, i za roman „Predjeli lutajućih duša” i za zbirku piezije „Svjetlo mraka”
  • Nagrada publike na Salonu balkanske knjige (Salon du livre des Balkans), Pariz za 2018. godinu
  • Nagrada Naji Naaman Honorary Prize za celokupno delo za 2018. godinu

Izvori

[uredi | uredi izvor]

klix.ba

lalibre.be

espace-livres

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jasna Samic, Le Givre et La Cendre", M.E.O. , Bruxelles, 2015.
  2. ^ Kekez, Siniša (5. 9. 2011). „U Bosni ima previše naroda, ali fali Bosanaca”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 23. 7. 2016. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]