Pređi na sadržaj

Jaje

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Jaje (hrana).
Jaja raznih ptica, reptila, raznih hrskavičnih riba, sipa i raznih leptira i moljaca.
Shema građe ptičjeg jajeta:
1. ljuska jajeta
2. spoljašnja membrana
3. unutrašnja membrana
4. halaza
5. spoljašnji albumen (belance)
6. središnji albumen (belance)
7. vitelinska membrana
8. # blastoderm
10. žuto žumance
11. belo žumance
12. unutrašnji albumen (belance)
13. halaza
14. vazdušna komora
15. kutikula

Jaje predstavlja jajnu ćeliju životinja, okruženu jajnim opnama.[1] Kod svih životinja izuzev nekih dupljara, jajne ćelije se „pakuju“ u jajne opne pre ili nakon oplođenja. Jaje je reproduktivna ćelija ženke i nakon oplodnje sa muškom polnom ćelijom (spermatozoidom), ako se ispravno inkubira, razviće se pile. Tokom dvadesetodnevnog perioda dok je embrion u ljusci, sadržaj u jajetu služi kao jedini izvor hrane za pile u razvoju. Jaje je jedna od najkompletnijih namirnica poznatih čoveku jer sadrži izvanredno izbalansiran odnos proteina, masti, ugljenih hidrata, minerala i vitamina.

Ljuska jajeta

[uredi | uredi izvor]

Jaje je obavijeno ljuskom koja je sastavljena od krečnjaka. ona je veoma slaba jer je krečnjački sloj veoma tanak.

Naučne klasifikacije

[uredi | uredi izvor]

Naučnici često klasifikuju reprodukciju životinja prema stepenu razvoja koji se javlja pre nego što se nove jedinke izbace iz tela odrasle osobe i prema žumancetu koje jaje obezbeđuje za ishranu embriona.

Veličina jajeta i žumanca

[uredi | uredi izvor]

Jaja kičmenjaka mogu se klasifikovati prema relativnoj količini žumanca. Jednostavna jaja sa malo žumanca nazivaju se mikrolecitalnim, srednje velika jaja sa nešto žumanca nazivaju se mezolecitalnim, a velika jaja sa velikim koncentrovanim žumancetom nazivaju se makrolecitalnim.[2] Ova klasifikacija jaja zasniva se na jajima hordata, iako se osnovni princip proteže na celo životinjsko carstvo.

Mikrolecital

[uredi | uredi izvor]
Mikrolecitalna jaja okruglog crva Toxocara
Mikrolecitalna jaja ravnog crva Paragonimus westermani

Mala jaja sa malo žumanca nazivaju se mikrolecitalnim. Žumance je ravnomerno raspoređeno, tako da cepanje jajne ćelije preseca i deli jaje na ćelije prilično slične veličine. Kod sunđera i žarnjaka jaja koja se dele se razvijaju direktno u jednostavnu larvu, više poput morule sa trepljama. Kod žarnjaka, ova faza se naziva planula i bilo se razvija direktno u odrasle životinje ili formira nove odrasle jedinke kroz proces pupljenja.[3]

Mikrolecitalna jaja zahtevaju minimalnu masu žumanca. Takva jaja se nalaze kod pljosnatih crva, valjkastih crva, anelida, školjkaša, bodljokošaca, lanceleta i većine morskih zglavkara.[4] Kod anatomski jednostavnih životinja, kao što su žarnjaci i pljosnati crvi, razvoj fetusa može biti prilično kratak, a čak i mikrolecitalna jaja mogu se direktno razviti. Ova mala jaja mogu se proizvesti u velikom broju. Kod životinja sa visokim mortalitetom jaja, mikrolecitalna jaja su norma, kao kod školjkaša i morskih zglavkara. Međutim, ova poslednja su anatomski složenije od npr. onih kod pljosnatih crva, i mala mikrolecitalna jaja ne dozvoljavaju puni razvoj. Umesto toga, iz jaja se izlegu larve, koje se mogu značajno razlikovati od odrasle životinje.

Kod placentnih sisara, gde embrion hrani majka tokom celog fetalnog perioda, jaje se smanjuje u veličini do u suštini gole jajne ćelije.

Mezolecitalna jaja

[uredi | uredi izvor]
Žablji mrest je mezolecitalan.

Mezolecitalna jaja imaju relativno više žumanca od mikrolecitalnih jaja. Žumance je koncentrisano u jednom delu jajeta (vegetalni pol), a ćelijsko jedro i veći deo citoplazme u drugom (животињском полу). Cepanje ćelija je neravnomerno i uglavnom je koncentrisano u životinjskom polu bogatom citoplazmom.[5]

Veći sadržaj žumanca u mezolecitalnim jajima omogućava duži razvoj fetusa. Relativno anatomski jednostavne životinje će moći da prođu kroz puni razvoj i napuste jaje u obliku koji podseća na odraslu životinju. Takva je situacija kod slepulje i nekih puževa.[6][4] Životinje sa manjim jajima ili naprednijom anatomijom i dalje će imati poseban stadijum larve, mada će larva u osnovi biti slična odrasloj životinji, kao kod zmijuljica, celakanta i daždevnjaka.[5]

Makrolecitalna jaja

[uredi | uredi izvor]
Mlada kornjača počinje da izlazi „potpuno razvijena” iz svog makrolecitalnog jajeta.

Jaja sa velikim žumancetom nazivaju se makrolecitalnim. Jaja su obično malobrojna, a embrioni imaju dovoljno hrane da prođu kroz potpuni razvoj fetusa u većini grupa.[2] Makrolecitalna jaja se javljaju samo kod odabranih predstavnika dve grupe: glavonožaca i kičmenjaka.[2][7]

Makrolecitalna jaja prolaze kroz drugačiji tip razvoja od drugih jaja. Zbog velike veličine žumanca, ćelijska podela ne može da podeli masu žumanca. Umesto toga, fetus se razvija kao pločasta struktura na vrhu žumančane mase i obavija ga tek u kasnijoj fazi.[2] Deo mase žumanca je još uvek prisutan kao spoljašnja ili poluspoljašnja žumančana kesa pri izleganju u mnogim grupama. Ovaj oblik razvoja fetusa je uobičajen kod koštanih riba, iako njihova jaja mogu biti prilično mala. Uprkos njihovoj makrolecitalnoj strukturi, mala veličina jaja ne dozvoljava direktan razvoj, a jaja se izlegu do larvalnog stadijuma. Kod kopnenih životinja sa makrolecitalnim jajima, veliki odnos zapremine i površine zahteva strukture koje pomažu u transportu kiseonika i ugljen-dioksida, kao i za skladištenje otpadnih produkata tako da se embrion ne uguši ili otruje sopstvenim otpadom dok je unutar jajeta, pogledajte amniota.[8]

Pored koštanih riba i glavonožaca, makrolecitalna jaja se nalaze kod rušljoriba, gmizavaca, ptica i monotremnih sisara.[5] Jaja celikanta mogu dostići veličinu od 9 cm (3,5 in) u prečniku, a mladi prolaze kroz pun razvoj dok su u materici, živeći na obilnom žumancetu.[9]

Reprodukcija polaganjem jaja

[uredi | uredi izvor]

Životinje se obično klasifikuju prema načinu razmnožavanja, na najopštijem nivou po čemu se razlikuju one koje legu jaja (lat. oviparous) od živorodnih (lat. viviparous).

Ove klasifikacije su detaljnije podeljene prema razvoju koji se dešava pre nego što se potomstvo izbaci iz tela odrasle jedinke. Tradicionalno:[[10]

  • Ovuliparnost znači da ženka mresti neoplođena jaja (jajne ćelije), koja se zatim moraju oplođivati spolja. Ovuliparnost je tipična za košljoribe, žabe, bodljokošce, školjkaše i žarnjake. Većina vodenih organizama je ovuliparna. Termin je izveden iz deminutivnog značenja "malo jaje".
  • Oviparnost je slučaj gde se oplodnja dešava iznutra, te su jaja koja polaže ženka zigoti (ili novorazvijajući embrioni), često sa dodatkom važnih spoljašnjih tkiva (na primer, u kokošijem jajetu nijedan deo izvan žumanceta ne potiče od zigota). Oviparnost je tipična za ptice, gmizavce, neke hrskavične ribe i većinu artropoda. Kopneni organizmi su tipično oviparni, sa omotačima jaja koji su otporna na isparavanje vlage.
  • Ovo-viviparnost je mesto gde se zigot zadržava u telu odrasle osobe, ali nema trofičkih (hranjivih) interakcija. To jest, embrion i dalje dobija sve svoje hranljive materije iz jajeta. Većina živorodnih riba, vodozemaca ili gmizavaca zapravo su ovoviviparni. Primeri uključuju gmizavca Anguis fragilis, morskog konjića (gde se zigoti zadržavaju u trbušnom „marsupijumu“ mužjaka), i žabe Rhinoderma darwinii (gde se jaja razvijaju u glasnoj kesi) i Rheobatrachus (gde se jaja razvijaju u stomaku).
  • Histotrofna viviparnost znači da se embrioni razvijaju u jajovodima ženke, ali dobijaju hranljive materije konzumiranjem drugih jajnih ćelija, zigota ili embriona srodnika (oofagija ili adelfofagija). Ovaj intrauterini kanibalizam se javlja kod nekih ajkula i kod crnog daždevnjaka Salamandra atra. Torbari izlučuju „mleko materice“ koje dopunjuje ishranu iz žumančane kese.[11]
  • Hemotrofna viviparnost je mesto gde se hranljive materije obezbeđuju iz krvi žene preko namenskog organa. Ovo se najčešće dešava kroz placentu, koja se nalazi kod većine sisara. Slične strukture nalaze se kod nekih ajkula i kod guštera Pseudomoia pagenstecheri.[12][13] Kod nekih hilidnih žaba, embrion hrani majka preko specijalizovanih škrga.[14]

Termin hemotropni potiče od latinskog za hranjenje krvlju, u suprotnosti sa histotrofnim za hranjenje tkiva.[15]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ D.R. Khanna (1. 1. 2005). Biology of Birds. Discovery Publishing House. str. 130. ISBN 978-81-7141-933-3. Arhivirano iz originala 10. 5. 2016. g. 
  2. ^ a b v g Romer, A. S. & Parsons, T. S. (1985): The Vertebrate Body. (6th ed.) Saunders, Philadelphia.
  3. ^ Reitzel, A.M.; Sullivan, J.C; Finnery, J.R (2006). „Qualitative shift to indirect development in the parasitic sea anemone Edwardsiella lineata”. Integrative and Comparative Biology. 46 (6): 827—837. PMID 21672788. doi:10.1093/icb/icl032 Slobodan pristup. 
  4. ^ a b Barns, R.D. (1968): Invertebrate Zoology. W. B. Saunders Company, Philadelphia. 743 pages
  5. ^ a b v Hildebrand, M. & Gonslow, G. (2001): Analysis of Vertebrate Structure. 5th edition. John Wiley & Sons, Inc. New York City
  6. ^ Gorbman, A. (jun 1997). „Hagfish development”. Zoological Science. 14 (3): 375—390. S2CID 198158310. doi:10.2108/zsj.14.375. 
  7. ^ Nixon, M. & Messenger, J.B (eds) (1977): The Biology of Cephalopods. Symposium of the Zoological Society of London, pp 38–615
  8. ^ Stewart J. R. (1997): Morphology and evolution of the egg of oviparous amniotes. In: S. Sumida and K. Martin (ed.) Amniote Origins-Completing the Transition to Land (1): 291–326. London: Academic Press.
  9. ^ Fricke, H.W. & Frahm, J. (1992): Evidence for lecithotrophic viviparity in the living coelacanth. Naturwissenschaften no 79: pp. 476–479
  10. ^ Thierry Lodé 2001. Les stratégies de reproduction des animaux (reproduction strategies in animal kingdom). Eds Dunod Sciences, Paris
  11. ^ USA, David O. Norris; James A. Carr (2013). Vertebrate endocrinology. (Fifth izd.). University of Colorado at Boulder, Colorado, USA. str. 349. ISBN 978-0123948151. Arhivirano iz originala 1. 11. 2017. g. Pristupljeno 25. 11. 2014. 
  12. ^ Hamlett, William C. (1989). „Evolution and morphogenesis of the placenta in sharks”. Journal of Experimental Zoology. 252 (S2): 35—52. doi:10.1002/jez.1402520406. 
  13. ^ Jerez, Adriana; Ramírez-Pinilla, Martha Patricia (novembar 2003). „Morphogenesis of extraembryonic membranes and placentation inMabuya mabouya (Squamata, Scincidae)”. Journal of Morphology. 258 (2): 158—178. PMID 14518010. S2CID 782433. doi:10.1002/jmor.10138. 
  14. ^ Gorbman Peter; K.T. Pang; Martin P. Schreibman, ur. (1986). Vertebrate endocrinology : fundamentals and biomedical implications. Aubrey. Orlando: Academic Press. str. 237. ISBN 978-0125449014. Arhivirano iz originala 1. 11. 2017. g. Pristupljeno 25. 11. 2014. 
  15. ^ „Online Etymology Dictionary”. Etymonline.com. Arhivirano iz originala 2014-05-14. g. Pristupljeno 2013-07-27. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Jaje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаје&oldid=27923602”