Jevrem Simić (oficir)
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. |
| Jevrem Simić-Ješa | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 1944. |
Jevrem Simić-Ješa ( — 1944), četnički pukovnik.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Bio u 43. klasi niže Vojne akademije sa budućim generalom Dražom Mihailovićem. Učestvovao je u oba balkanska rata, kao i u Prvom svetskom ratu.
Pred Drugi svetski rat penzionisan kao artiljerijski pukovnik. Jedno vreme radio kao i direktor firme „Hanau“ u Beogradu. Tada je počeo da radi za britansku obaveštajnu službu.
Za vreme Aprilskog rata, krio se u Beogradu. Posle okupacije, Gestapo ga je često pozivao na saslušanja, a jedno vreme je bio i u zatvoru. Pukovnik Simić ostaje u Beogradu sve do početka 1943. godine. Tada se povezao sa svojim nekadašnjih drugom sa akademije, Dražom Mihailovićem.
U njegov štab stigao je februara 1943. godine. Tada ga je generala Mihailović postavio u svojstvu inspektora Vrhovne Komande i poslao na svoj prvi zadatak u Valjevski okrug, gde se nalazio Nikola Kalabić. Bio je poznat pod svojim nadimkom „Drška“. Boravio je i na prostoru Ivanjice, Požege, a bio je prisutan i u korpusu Dragutina Keserovića.
Pukovnik Jevrem Simić je od početka 1944. samovoljno sklopio niz sporazuma sa nemačkim komandantima u Srbiji. Sa nemačkim pukovnikom Frikeom je napravio sporazum da radi za Gestapo i primio je od njega 500.000 dinara da potkaže Dražu Mihailovića. Ovo je otkrio četnički obaveštajni centar u Beogradu i odmah alarmirao komandanta Prvog Ravnogorskog korpusa, majora Predraga Rakovića, na čijem se terenu tada nalazio pukovnik Simić.
Pored Rakovića, poslata je i depeša u Vrhovnu Komandu generalu Mihailoviću.
Draža Mihailović šalje hitnu depešu u kojoj traži da se pukovnik Simić pošalje kod njega u Štab i da će njegov slučaj ispitati Vrhovna Komanda. U okolini Čačka, pukovnika Simića je uhvatila grupa iz Prvog Ravnogorskog korpusa i sprovela u štab majora Predraga Rakovića.
Protiv pukovnika Jevreme Simića organizovan je Preki vojni sud koji ga je osudio na smrt i streljao u maju 1944. godine.
Mihailović je prilikom ispitivanja na suđenju drugačije opisao Simićevu smrt:
... Optuženi: Ukoliko sam bio obavešten, naređivao sam uvek da tako ne sme da bude. Docnije sam saznao da su oni od mene krili. Ubijen je moj sestrić od strane četnika u Pašinoj Ravni. Ubijen je Milutin Janković, koga sam venčao, iako sam slao depešu da ne sme da bude. Ubili su Jevrema Simića, koji je bio moj klasni drug. On je prolazio kroz Rakovićevu teritoriju i bio je ubijen. Čak je bilo uzajamnih borbi i ubijanja... Od jednog ubijenog nosio je Hajduković glavu u torbi....
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.