Jednostruko neprenosivo glasanje

Jednostruko neprenosivo glasanje ili JNG je više-pobednički izborni sistem. JNG je generalizacija većinskog glasanja, primenjeno na više-pobedničkim izbornim jedinicama pri čemu svaki birač daje samo jedan glas. Za razliku od većinskog glasanja, koje je jedno-pobednički izborni sistem, JNG je više-pobednički izborni sistem, obično u izbornim jedinicama; dodatno, za razliku od većinskog glasanja, JNG proizvede pola-proporcionalnu reprezentaciju i čini manje verovatnim da jedna stranka zauzme sva mesta u gradu ili određenoj oblasti, što se može desiti pod većinskom glasanju.

Za razliku od blok glasanja ili ograničenog glasanja gde svaki birač ima više glasova, u JNG-u svaki birač ima samo jedan glas. Ovo uglavnom proizvede pola-proporcionalnu reprezentaciju na nivou izborne jedinice, što znači da male stranke, a i velike stranke, imaju šansu da budu reprezentirane. jednostruko prenosivo glasanje (JPG) je proporcionalna alternativa za JNG. U JPG-u, rangirano glasanje dozvoljava nekorišćeni glasovi (stavljeni na pobednici ili gubitnici) da budu transferirani na druge kandidate.

Glasanje

U svakim izborima, svaki birač glasa jednom za jednog kandidata u više-kandidatsku trku za više mandata. Mandati pobeđuju kandidati sa najviše glasova. Dakle, u izbornu jedinicu sa 3 mandata, tri kandidati sa najviše glasova pobeđuju.

JNG, kao jednostruko prenosivo glasanje, može da bude korišćeno za izbori bez političkih stranaka.^[1]

Primer

Pet kandidata se bore za tri mandata: A, B, V, G i D sa 3 stranke Č, Dž i Š.

Glasovi	Kandidat	Stranka
819	A	Č
1.804	B	Dž
1.996	V	Š
1.999	G	Š
2.718	D	Dž

V, G i D su pobednički kandidati. Dakle, stranka Š ima dva mandata i stranka Dž ima samo jedan mandat. Nijedna stranka je uzela sva mesta, što bi se možda dešavalo u većinskom glasanju ili u višestrukim neprenosivim glasanjem.

Ali ako računamo glasove po političkoj stranci, dobijamo ove rezultate:

Stranka	Glasovi	Procenat	Mandati
Š	4.522	48	1
Dž	3.995	43	2
Č	819	9	0

Stranka Dž ima više glasova nego stranka Š, ali ima manje mandata zbog neefikasnog širenja kandidatskih glasova. Ako dva kandidata stranke Dž bi imali efikasnije širenje kandidatskih glasova, pobedili bi dva mandata i stranka Š samo jedan mandat. Ili ako kandidati stranke Š bi imali neefikasnije širenje kandidatskih glasova, stranka Dž bi osvojila dva mandata čak i ako njihovi kandidati su manje popularni. (U JNG-u ima više šanse nego u uređenijem izbornom sistemu proporcionalne reprezentacije.)

Da je bilo koja stranka rizikovala da pokuša da osvoji sva tri mesta, uzrokujući veće podele glasova među pristalicama stranke Dž i Š, onda A stranke Č bi možda osvojio mandat i stranka Č ili stranka Š bi imala mandat manje.

Poređenje sa VNG (blok glasanje) i ograničeno glasanje

Kandidati se kandiduju u tri-članu izbornu jedinicu sa 10.000 glasova. U neprenosivim i nekumulativnim izbornim sistemima, birači imaju više glasova.

U blok glasanjem, standardno višestruko neprenosivo glasanje (VNG), birači mogu glasati za 3 kandidate (ali ne moraju)
U ograničenom glasanju, birači mogu glasati za 2 kandidata.
U jednostrukom neprenosivom glasanju, birači mogu glasati samo za jednog kandidata.

Stranka A ima oko 35% podrške u izbornoj jedinici (sa jednim posebno omiljenim kandidatom), Stranka B oko 25% (sa dva posebno omiljenih kandidata) i ostali birači uglavnom podržavaju nezavisne kandidate, ali uglavnom naginju stranci B ako moraju da biraju između dve stranke. Svi birači glasaju iskreno; nema taktičko glasanje u ovom scenariju. Procenat glasanja u VNG-u i ograničenom glasanju je procenat birača koji su glasali za kandidata, a ne procenat svih glasova.

Kandidat		Višestruko neprenosivo glasanje								Jednostruko neprenosivo glasanje
		Blok glasanje				Ograničeno glasanje				Jednostruko neprenosivo glasanje
		Glasovi	%	Pobednik?		Glasovi	%	Pobednik?		Glasovi	%	Pobednik?
Kandidat A1	Stranka A	3700	37%	1.	Da	3500	35%	1.	Da	2000	20%	1.	Da
Kandidat A2	Stranka A	3600	36%	2.	Da	1900	19%	2.	Da	800	8%	4.
Kandidat A3	Stranka A	3555	35.55%	3.	Da	1800	18%	4.		700	7%	7.
Kandidat B1	Stranka B	2600	26%	4.		1950	19.5%	3.	Da	1100	11%	2.	Da
Kandidat B2	Stranka B	2500	25%	5.		1750	17.5%	4.		900	9%	3.	Da
Kandidat B3	Stranka B	2400	24%	6.		1425	14.25%	7.		400	4%	12.
Kandidat N1	Nezavisan	2300	23%	8.		1400	14%	8.		800	8%	4.
Kandidat N2	Nezavisan	2395	23.95%	7.		1500	15%	6.		800	8%	4.
Kandidat N3	Nezavisan	1900	19%	9.		1300	13%	9.		700	7%	7.
Kandidat N4	Nezavisan	1800	18%	10		1200	12%	10.		700	7%	7.
Kandidat N5	Nezavisan	650	6.5%	11.		625	6.25%	11.		600	6%	10.
Kandidat N6	Nezavisan	600	6%	12.		550	5.5%	12.		500	5%	11.
UKUPNO glasova		28000				19000				10000
UKUPNO mogućih glasova		30000				20000				10000
Birači		10000				10000				10000	100%

Tri najpopularnija kandidata prema prvim preferencijama birača pobeđuju, bez obzira na stranačku pripadnost.
U blok glasanju (Blok glasanje), tri kandidata najpopularnije stranke se biraju ako njene pristalice glasaju po stranačkoj liniji. U ovom slučaju stranka sa samo 35 odsto podrške zauzela je sva mesta.
Pod ograničenim glasanjem, najverovatnije je da stranka sa relativnom većinom zauzima dva mandata (ili isti broj mesta koliko ima glasova svaki birač), a druga manje popularna stranka dobije jedan mandat.
U okviru jednostrukog neprenosivog glasanja (kao i kod druga dva metoda) broj mesta ponekad nije proporcionalno raspoređen. Preterani optimizam (suviše mnogo kandidata) i podela glasova se oštro kažnjavaju. Ali svaka popularna stranka koja kandiduje jednog kandidata je u svakom slučaju zagarantovana uspehom u tom stepenu. U ovom slučaju, iako je najpopularnija stranka kandidovala tri i rizikovala podele glasova, ipak je dobila jednog mandata.
JPG (nije prikazano ovde) videće da svaka stranka zauzme svoj deo poslaničkih mesta ako birači obeleže svoje preferencije po stranačkoj liniji. Tako bi stranka A i stranka B sigurno zauzele jedno mesto, dok bi drugo mesto pripalo stranci B jer je to izbor pristalica manjih stranka ukoliko bi se došlo do izbora te dve glavne stranke.

Proporcionalna reprezentacija

JNG olakšava zastupljenost manjih stranaka, t.j. proizvodi mešovitu zastupljenost velikih i malih stranka gde nijedna stranka ne zauzima sva mesta.^[2]

U stvari, JNG bi birao iste ljude koji se biraju na takmičenjima JPG-a gde transferi glasova ne pomeraju kandidata nižeg ranga u odnosu na prvobitno višeplasiranog. Uobičajeno je da se čak i nakon prenosa glasova JPG-a biraju isti oni koji bi bili izabrani pod JNG-om. Ali bez transfera, JNG vidi više izgubljenih glasova nego pod JPG zbog davanja glasova neizabranom kandidatu ili zbog viškova koje je uspešni kandidat dobio preko kvote korišćene na izborima za JPG, a koji se ne mogu preneti pod JNG.^[3]

JNG proizvodi zastupljenost koja je najproporcionalnija (proporcionalna reprezentacija) kada političke stranke imaju tačne informacije o svom relativnom nivou izborne podrške, i nominovati kandidate u skladu sa njihovim nivoom izborne podrške ili kada sve stranke pate od loše informisanosti te vrste. Poznavanje udela glasova koji stranka može da dobije omogućava joj da izbegne gubitak glasova zbog smanjenja šanse za podelu glasova i neefikasnog plasmana podrške stranke. Pod „savršenim“ taktičkim glasanjem i strateškom nominacijom, JNG bi bio ekvivalentan D’Ontovoj metodi proporcionalne reprezentacije.^[4]

Ali pod JNG-om, čak i neefikasna raspodela glasova omogućava uravnoteženiju zastupljenost nego što bi bila izabrana bilo pod jednočlanom većinskom glasanju ili blok glasanje.

S obzirom na $n$ kandidata koji će biti izabrani, Kandidat A može garantovati uspeh dobijanjem jednog više od ${\frac {1}{n+1}}$ glasova (Drupova kvota), zato što $n$ -1 ostali kandidati ne mogu dobiti više od kandidata A.

Ali kako je JNG pluralistički sistem, moguće je pobediti sa manje od te kvote. Da bi se utvrdili uspešni kandidati, glasovni zbroji kandidata se upoređuju sa glasovima drugih, ne sa teorijskim pragom. U vanuatskim izborima 2020., koristeći JNG, samo 5 odsto glasova bilo je dovoljno da bude izabran u okrugu od sedam mesta.^[5]

Podela glasova zbog slabe informisanosti o ponašanju birača može da uskrati popularnoj stranci odgovarajući udeo u zastupljenosti. (Jednostruko prenosivo glasanje ne pati od ovog hendikepa jer su glasovi prenosivi i mnogi se prenose i koriste koji se rasipaju pod JNG-om.) Stranke koje organizuju liste sa više kandidata mogu da nominuju mnogo kandidata, a zatim u izbornoj noći saznaju da stranka nije bila toliko popularna kako su mislili.

Ako to uradi svaka stranka, sve trpe istu neefikasnost i krajnji rezultat je proporcionalan. Ako je jedna strana opreznija, možda će proći bolje od ostalih. Pošto glasovi ne mogu da se prenesu, veća je šansa za gubitak glasova nego pod JPG.

Ali na izborima koji koriste JNG, zastupljenost je obično pomešana. Retko se dešava da jedna stranka dobija sva gradska mesta, što je uobičajeno u izborima koje koriste većinsko glasanje. Takođe, broj potrošenih glasova u svakom JNG izboru je uglavnom manji nego u izborima koje koriste većinsko glasanje.^[5]

Pod JNG, stranke često ne dobijaju zastupljenost tačno proporcionalnu njihovoj snazi, jer je teško tačno proceniti njihovu snagu kada se odlučuje o broju kandidata (strateška nominacija) i teško je usmeriti pristalice stranke u celini da efikasno rasporede svoje glasove. Ako pošalju previše, glasovi pristalica mogu biti podeljeni na previše kandidata. Glasovi stranaka mogu proširiti svoj broj glasova do tačke u kojoj svi kandidati stranke gube od manje rasprostranjene protivničke stranke.

Ako stranka prijavi premalo kandidata, mogla bi da izabere sve svoje kandidate, ali ne i da osvoji mandate proporcionalno njihovom nivou podrške, a pobednički kandidati bi imali više podrške nego što je potrebno i tako gubili glasove.

Rizici lošeg strateškog nominovanja nisu jednaki za stranke različite jačine. Velika stranka bi imala mnogo više da izgubi od efekta podeljenih glasova nego da dobije od izbegavanja efekta protraćenih glasova, pa bi verovatno odlučila da pogreši na strani predlaganja manjeg broja kandidata (ali verovatno ne manje od njihovog postojećeg broja mesta) . Mala stranka sa malo zastupljenosti bila bi tolerantnija na rizik i grešila bi na strani prevelikog broja kandidata, nadajući se da će dobiti što više mesta, možda čak i osvojiti više od svog udela u biračkom telu ako mogu da prebace kandidate iz većih partija sa samo nekoliko glasova. Takođe, mala stranka koja ima samo jednog kandidata ne bi patila od pljuvanja glasova, dok bi veća partija koja ima četiri ili više kandidata mogla da pati od toga.

JNG izborni sistemi, poput JPG i proporcionalnih izbornih sistema uopšte, obično proizvode proporcionalnije izborne ishode kako se povećava veličina izbornih okruga (broj mesta u svakoj izbornoj jedinici).^[6]

Potencijal za taktičko glasanje

Potencijal za taktičko glasanje u jednostrukom neprenosivom glasanju je velik. Sa samo jedan glas, racionalni birač koji želi da poveća broj mandata njegove stranke mora glasati za kandidata te stranke sa veću verovatnoću pobede, ali onaj koji neće pobediti sa prevelikom razlikom i tako oduzeti glasove stranačkim kolegama. Ovo stvara prilike za taktičke nominacije, sa strankama koje predlažu kandidate slične kandidatima svojih protivnika kako bi podelili glasove. Kao i sve više-pobedničke selekcije, stranke smatraju da je povoljno da kandiduju niz kandidata na izborima za JNG.

JNG je bio meren kroz sočivo koncepta kao što je teorijska analiza odluke. Profesor Geri V. Koks, ekspert u JNG-u je proučavao upotrebu ovog izbornog sistema u Japanu.^[7] Koks ima objašnjenje podataka iz stvarnog sveta koji to nalaze da „dva sistema [pluralni i poluproporcionalni] su slična u svojoj strateškoj ravnoteži glasanja.“^[7] Njegovo istraživanje je pokazalo da birači koriste informacije koje se nude u kampanjama (ankete, izveštavanje, ukupni podaci o prikupljanju sredstava, odobrenja, itd.), kako bi racionalno odlučili ko su najizdržljiviji kandidati, a zatim glasali za njih.

JNG može rezultirati komplikovanom unutar-stranačkom dinamikom jer u sistemu JNG, kandidat se kandiduje protiv kandidata iz svoje stranke kao i protiv kandidata druge stranke. JNG izbori nisu takmičenja sa nultom sumom. Samo zato što je jedan određeni kandidat izabran ne znači da drugi određeni kandidat neće biti. Obojica mogu biti izabrani.

Zato što kandidovanje po pitanjima može dovesti do situacije u kojoj kandidat postane previše popularan i samim tim oduzima glasove drugim savezničkim kandidatima, JNG može ohrabriti zakonodavce da se pridruže frakcijama koje se sastoje od odnosa pokrovitelj-klijent u kojima moćni zakonodavac može podijeliti glasove svojim pristalicama.

Pored toga, stranke će najbolje uspeti ako njihove pristalice ravnomerno rasporede svoje glasove među kandidatima stranke. Istorijski gledano, u Tajvanu, Kuomintang to je učinio tako što je članovima poslao pismo u kojem im je rečeno za kojeg kandidata da glasaju. Sa Demokratskom naprednom strankom, podela glasova se vrši neformalno, pošto će članovi porodice ili male grupe koordinirati svoje glasove. Nova stranka je imala iznenađujuće efikasan sistem tražeći od pristalica stranke da glasaju za kandidata koji je odgovarao njihovom datumu rođenja. Ovo je dovelo do sistema raspodjele glasova koji su usvojile sve stranke za zakonodavne izbore Tajvana 2004. godine.

Istorija

Jedinstveno neprenosivo glasanje je prvi put predložio Sen-Žist 1793., u predlogu Francuskoj nacionalnoj konvenciji. On je predložio da cela Francuska bude jedna više-pobednička izborna jedinica; ali njegov predlog nije bio usvojen.^[8]

Japan je prva država koja je usvojila JNG za parlamentarne izbore 100 godina kasnijd od Sen-Žistovog predloga. 1880-ih Japan je usvojio JNG za provincijalne izbore i 1900-ih za nacionalne izbore.^[8]

Upotreba

JNG je korišćeno za izbori u Portoriku, Kuvajtu, Indoneziju, Japanu, Tajvanu, Tajlandu, Libiju, Iraku, Hong Kongu i Vanuatu.

Portoriko

U Portoriku, gde JNG je poznato kao reprezentacija u celini (šp. representación por acumulación), političke stranke razlikuju redosled glasanja svojih kandidata po izbornim jedinicama, kako bi se osiguralo da svaki kandidat ima približno jednake šanse za uspeh. Budući da većina birača glasa za kandidate koji se nalaze na vrhu njihovih stranačkih lista na svojim glasačkim listićima, kandidati u celini iz iste stranke obično dobijaju približno jednak ukupan broj glasova.

Dve glavne portorikanske političke stranke, Popularna demokratska stranka i Nova progresivna stranka, obično predlažu šest kandidata za oba doma, dok mnogo manja Stranka nezavisnosti Portorika vodi liste sa jednim kandidatom i za Senat i za Predstavnički dom. Ukupna raspodela poslaničkih mesta u velikoj meri je određena rezultatima za šesnaest mesta u Senatu i četrdeset mesta u okrugu u Predstavničkom domu.

Japan, Južna Koreja i Tajvan

JNG je nekada korišćeno za izbori zakonodavnih tela u Japanu, Južnu Koreju i Tajvanu,^[9] ali je upotreba najvećim delom prekinuta. Još uvek se koristi u Japanu za neka mesta u Domu savetnika (Sangi-in), skupštinama prefektura i skupštinama opština.

Na Tajvanu se koristi za šest aboridžinskih mesta u zakonodavnom juanu (nacionalnom zakonodavnom telu), kao i lokalnim skupštinama. Tamošnja stranačka struktura je bila komplikovana činjenicom da je članove zakonodavnog juana biralo JNG, izvršna mesta su (i još uvek su) birana od strane većinskog glasanja. Time je stvoren stranački sistem u kojem su manje frakcionisane stranke, koje JNG promoviše, formirale su dve velike koalicije koje podsećaju na dvostranački sistem koje većinsko glasanje nagrađuje. Počevši od zakonodavnih izbora 2008. godine, JNG je odbačeno u korist mešovitog „jednočlanog okruga“ (JČO) sa proporcionalnom zastupljenošću zasnovanom na glasovima nacionalne stranke, slično kao u Japanu. Ovaj sistem je bio nasleđe njegove kolonijalne vladavine nasleđene iz Mejdži ustava.^[10]

Hong Kong

Od 1997. do 2016. godine, izborni sistem do polovine mesta u Zakonodavnom veću teritorije je nominalno bio proporcionalni sistem stranačkih lista sa Herovom kvotom. U praksi, političke stranke su postavile više lista u istoj izbornoj jedinici. For example, Demokratska stranka je na izborima 2008. godine predstavila tri odvojene liste u izbornoj jedinici Nove teritorije Zapad sa osam mesta, sa ciljem da osvoji tri mesta (osvojili su dva). Podeljena lista ili podeljene karte se radi kako bi se osvojilo više mesta sa manje glasova, jer bi prvom kandidatu na svakoj listi bilo potrebno manje od Herove kvote da bi dobio mesto. Od pristalica se traži da podijele svoje glasove među listama iste stranke, obično prema geografskoj lokaciji prebivališta. Na izborima 2012. i 2016. nijedna kandidatska lista nije osvojila više od jednog mandata u bilo kojoj od šest izbornih jedinica PR koje su vratile ukupno 40 mandata, čime je rezultat bio isti kao i JNG.

U izbornoj reformi u Hong Kongu 2021. godine, Stalni komitet Nacionalnog narodnog kongresa osnovao je SNTV u svom amandmanu na Aneks 2 Osnovnog zakona 30. marta 2021. godine.^[11] 20 mesta u Zakonodavnom veću vraćaju geografske izborne jedinice (GIJ) jednim neprenosivim glasanjem sa magnitudom okruga 2. Efekat veličine okruga od 2 prema sistemu JNG u Hong Kongu upoređen je sa binomskim sistemom glasanja.^[12]

Libija

U skladu sa svojim izbornim zakonom posle Gadafija, Libija je 2012. godine izabrala 80 članova svog Generalnog nacionalnog kongresa od 200 mesta koristeći jednostruko neprenosivo glasanje.^[13] Neki komentatori su sistem naveli kao faktor u kasnijem povratku u građanski rat 2014. godine.^[14]

Čile

Nakon izborne reforme iz 2015. godine, Čileanci biraju svoje predstavnike u oba doma Kongresa putem otvorenih lista koje su stranke ili partijske koalicije predstavile u svakom od izbornih okruga. Kada se glasanje završi, raspodela poslaničkih mesta u svakom okrugu (koja može da se kreće od 3 do 8 u donjem domu i od 2 do 5 u gornjem) vrši se preko D’Ontove metode, poređajući liste od najviše do najniže prema ukupnom broju glasova svake i kandidata unutar svake od njih po istom principu.^[15]

Jordan

JNG je korišćen u Jordanu od 1993. do 2016. JNG je postao zvanični izborni sistem za parlamentarne izbore u Jordanu 1993., drugi izbori od povratka zemlje u izabrani parlament 1989. godine. Izborna reforma iz 1993. godine uvela je JNG kao „jedan čovek, jedan glas“, za koji se tvrdilo da je egalitarnija alternativa nekadašnjem „blok glasu“ (ili višestrukom neprenosivom glasu) gde su birači mogli da daju onoliko glasova koliko je bilo mesta u njihovoj izbornoj jedinici. (Pod JNG, svaki birač može glasati samo jednom.) Jordanske opozicione stranke bile su oštro kritične prema reformi glasanja jer je to značajno naštetilo njihovim izbornim rezultatima. Islamski akcioni front je bio na čelu ove kritike, bojkotujući 4 od 6 izbora održanih po ovom sistemu. Poslednji izbori koji su održani isključivo po ovom sistemu bili su 2010. godine, čiji je parlament raspušten nakon protesta Arapskog proleća u Jordanu, a novi izbori održani su 2013. koristeći i JNG i nacionalnu proporcionalnu reprezentaciju. JNG je potpuno ukinut nakon izborne reforme 2016. gde je zamenjen otvorenom listom PR (u 23 izborne jedinice od po tri do devet mesta) plus 15 mesta rezervisanih za žene.

Kuvajt

Kuvajt je koristio JNG da bira članove svoje Narodne skupštine (Majles al-Umma) u pet 10-članih okruga, počevši od izbora 2012. godine.^[16]

Vanuatu

Od sticanja nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske 1980. godine, Vanuatu je koristio JNG da bira većinu članova svog parlamenta. Trenutno, osim osam članova koji se biraju u jednočlanim izbornim jedinicama, 52 poslanika se biraju u deset višečlanih izbornih jedinica (od dva do sedam mandata) od strane jednostrukog neprenosivog glasanje. Poslednji izbori koji su to urađeni bili su opšti izbori u Vanuatu 2020.

Reference

^ Amy, D.J. Behind The Ballot Box: A Citizens Guide To Voting Systems. Praeger Publishers Westport, CT (2000) 128. Print
^ Lijphart, A. Pintor, R.L. Sone, Y. “The Limited Vote and the Single Nontransferable Vote: Lessons form the Japanese and Spanish Examples.” Electoral Laws and their Political Consequences. Ed. Bernard Gromfman and Arend Lijphart. Agathon Press, INC., New York 2003. 154-169. Print.
^ A Report on Alberta Elections, 1905-1982
^ Cox, Gary W. (1991). „SNTV and d'hondt are 'equivalent'” [Jednostruko neprenosivo glasanje i D’Ontova metoda su „ekvivalentni“]. Electoral Studies. 10 (2): 118—132. doi:10.1016/0261-3794(91)90043-R.
^ ^a ^b „Election Report 2020 - Republic of Vanuatu” (PDF). electoral.gov.vu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 8. 2024.
^ Farrell and McAllister, The Australian Electoral System, p. 33
^ ^a ^b Cox, Gary W. (1994). „Strategic Voting Equilibria Under the Single Nontransferable Vote”. The American Political Science Review. 88 (3): 608—621. JSTOR 2944798. S2CID 143660732. doi:10.2307/2944798. Gale A16076443.
^ ^a ^b Hoag and Hallet, Proportional Representation, p. 163
^ „Elections in Japan, Korea, and Taiwan under the single non-transferable vote: The comparative study of an embedded institution”. 2010. Pristupljeno 2024-05-16.
^ „The Single Non-Transferable Vote (SNTV) —”. aceproject.org. Pristupljeno 2021-10-25.
^ „Geographical constituency boundary maps in respect of 2021 Legislative Council General Election available for public viewing”. www.info.gov.hk. Pristupljeno 2021-09-13.
^ „Interview: Election changes mark 'major regression' of democracy in Hong Kong, says analyst Ma Ngok”. 18. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Grote, Rainer (2016). Constitutionalism, Human Rights, and Islam After the Arab Spring. Oxford University Press. str. 443—5.
^ Hamid, Shadi (5. 4. 2016). „Everyone says the Libya intervention was a failure. They're wrong.”. vox.com. Pristupljeno 8. 8. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Gamboa, Ricardo; Morales, Mauricio. „Chile's 2015 Electoral Reform: Changing the Rules of the Game” (PDF).
^ Daniel L. Tavana,"The Evolution of the Kuwaiti "Opposition",08.07.18 (online)

[1] Amy, D.J. Behind The Ballot Box: A Citizens Guide To Voting Systems. Praeger Publishers Westport, CT (2000) 128. Print

[2] Lijphart, A. Pintor, R.L. Sone, Y. “The Limited Vote and the Single Nontransferable Vote: Lessons form the Japanese and Spanish Examples.” Electoral Laws and their Political Consequences. Ed. Bernard Gromfman and Arend Lijphart. Agathon Press, INC., New York 2003. 154-169. Print.

[3] A Report on Alberta Elections, 1905-1982

[4] Cox, Gary W. (1991). „SNTV and d'hondt are 'equivalent'” [Jednostruko neprenosivo glasanje i D’Ontova metoda su „ekvivalentni“]. Electoral Studies. 10 (2): 118—132. doi:10.1016/0261-3794(91)90043-R.

[Vanuatu-5] „Election Report 2020 - Republic of Vanuatu” (PDF). electoral.gov.vu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 8. 2024.

[6] Farrell and McAllister, The Australian Electoral System, p. 33

[Cox1994-7] Cox, Gary W. (1994). „Strategic Voting Equilibria Under the Single Nontransferable Vote”. The American Political Science Review. 88 (3): 608—621. JSTOR 2944798. S2CID 143660732. doi:10.2307/2944798. Gale A16076443.

[H&H-8] Hoag and Hallet, Proportional Representation, p. 163

[9] „Elections in Japan, Korea, and Taiwan under the single non-transferable vote: The comparative study of an embedded institution”. 2010. Pristupljeno 2024-05-16.

[10] „The Single Non-Transferable Vote (SNTV) —”. aceproject.org. Pristupljeno 2021-10-25.

[11] „Geographical constituency boundary maps in respect of 2021 Legislative Council General Election available for public viewing”. www.info.gov.hk. Pristupljeno 2021-09-13.

[12] „Interview: Election changes mark 'major regression' of democracy in Hong Kong, says analyst Ma Ngok”. 18. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[13] Grote, Rainer (2016). Constitutionalism, Human Rights, and Islam After the Arab Spring. Oxford University Press. str. 443—5.

[14] Hamid, Shadi (5. 4. 2016). „Everyone says the Libya intervention was a failure. They're wrong.”. vox.com. Pristupljeno 8. 8. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[15] Gamboa, Ricardo; Morales, Mauricio. „Chile's 2015 Electoral Reform: Changing the Rules of the Game” (PDF).

[16] Daniel L. Tavana,"The Evolution of the Kuwaiti "Opposition",08.07.18 (online)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]