Jelisaveta Fjodorovna
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Religija možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. (januar 2012) |
Jelisaveta Fjodorovna | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1. novembar 1864. |
Mesto rođenja | Darmštat, Nemačka konfederacija |
Datum smrti | 18. jul 1918.53 god.) ( |
Mesto smrti | Alapajevsk, Ruska SFSR |
Porodica | |
Supružnik | Grand Duke Sergei Alexandrovich of Russia |
Roditelji | Ludvig IV Alisa od Velike Britanije |
Dinastija | Hesen |
Sveta prepodobnomučenica Jelisaveta Fjodorovna Ruska (rus. Елизавета Фёдоровна; Darmštat, 1. novembar 1864 — Alapajevsk, 18. jul 1918) ruska je kneginja iz ruske carske dinastije Romanov. U pravoslavnoj crkvi čuva se uspomena na nju i njeno mučeničko stradanje, zajedno sa članovima ruske carske dinastije Romanov, njenom prijateljicom monahinjom Varvarom i drugima, među kojima je i knez Jovan Konstantinovič, oženjen Jelenom — sestrom kralja Aleksandra Karađorđevića.
Oni su, dan nakon pogubljenja porodice Romanovih, pretučeni i živi bačeni u okno obližnjeg napuštenog rudnika. Pošto nisu pali na dno okna, već se zadržali na nekom od ispusta, iz okna su se još nekoliko dana čule njihove molitve i duhovne pesme nakon čega su preminuli od gladi i zadobijenih povreda. Njihova tela su pronađena i krišom prebačena u Kinu, a veliku kneginju sa sestrom Varvarom preneli su u Jerusalim, gde se i danas nalaze u manastiru Marije Magdalene na Jeleonskoj gori.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Velika kneginja Jelisaveta je rođena 1. novembra 1864. godine. Roditelji su joj bili veliki vojvoda Ludvig IV od Hesena i Rajne i britanska princeza Alisa. Preko svoje majke, Sv. Jelisaveta je bila unuka kraljice Viktorije. Kad je porasla, smatrana je jednom od najlepših žena Evrope tog vremena. Starija je sestra poslednje ruske carice Aleksandre.
Udala se 15. juna 1884. za velikog kneza Sergeja Aleksandroviča, sina ruskog cara Aleksandra Drugog. Iz luteranstva je prešla u pravoslavnu veru.
Dana 18. februara 1905. Sergej je nastradao u atentatu i pošto nisu imali dece, velika kneginja Jelisaveta je odlučila da ostatak života posveti Bogu i da mu služi ljubavlju prema bližnjima. U Moskvi je osnovala Marto-Marijinski manastir koji je razvio dobrotvorni rad. Narod ju je nazvao „anđelom čuvarem Moskve“.
Kada su boljševici preuzeli vlast, Lenjin je izdao naredbu da se ona uhapsi i sprovede u Alapajevsk. Tu su ih pretukli, odveli u napušteni rudnik i žive bacili u jamu duboku 20 metara. Zatim su ubice ubacile i nekoliko granata, ali se pesma i dalje čula iz jame.
Sv. Jelisaveta je preminula od posledica pada u duboku jamu, ali je ipak uspela da previje rane svojim sustradalnicima. Prema svedočenjima kasno u noć 5. (18.) jula, na dan obretenja moštiju prepodobnog Sergija Radonješkog, velika kneginja Jelisaveta Fjodorovna je zajedno sa drugim članovima carskog doma bačena u šahtu starog rudnika. Kad su podivljali dželati gurali veliku kneginju u crnu jamu, ona je ponavljala molitvu, koju je na Krstu izgovorio raspeti Spasitelj sveta: “Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta čine” (Lk. 23, 34). Zatim čekisti počeše da bacaju u šahtu ručne granate. Jedan seljak koji je bio svedok ubistva govorio je da su se iz dubine šahte još dugo čuli zvuci Heruvimske pesme, koju su stradalnici pevali pred odlazak u večnost.[1] U jednom od pisama svojim bližnjima, napisala je:
Savest mi ne dozvoljava da i dalje živim istom duhu – to bi bilo grešno; lagala sam sve ovo vreme ostajući u svojoj staroj veri... Bilo bi mi nemoguće da živim kao što sam ranije živela... Čak i na crkvenoslovenskom shvatam gotovo sve iako nikada nisam učila ovaj jezik. Biblija postoji i na crkvenoslovenskom i na ruskom jeziku, ali mi je lakše da čitam na ovom drugom... Kažeš... da me je očarao spoljašnji sjaj Crkve. Grešiš u tome. Ništa spoljašnje me ne privlači, ni bogosluženje – već osnova vere. Spoljašnje me samo podseća na unutrašnje... Prelazim iz čistog ubeđenja, osećam da je to najuzvišenija religija i da ću to učiniti s verom, s dubokim ubeđenjem i uverenošću da za to imam Božji blagoslov
.
Zanimljivo je to da joj je veliki knez Konstantin Konstantinovič Romanov posvetio pesmu. Ona je napisana 1884. godine.
Gledam te diveći se svakoga časa,
I nema reči za tvoju lepotu!
O, sigurno, divota lika ti i stasa,
Kriju istu takvu duše ti krasotu!
Neke krotosti i tuge tajne, U očima je tvojim dubina skrivena;
Kao anđeo si čista, tiha, savršena,
A stidljiva i nežna kao žena.
Nek na zemlji ništa, ni zlo ni tuga mnoga,
Tvoju ne zaprlja čistotu,
I nek svako videći te slavi Boga,
Koji je stvorio takvu lepotu.[2]
Proglašenje za sveticu
[uredi | uredi izvor]Ruska pravoslavna zagranična crkva je dodala ove novomučenike zboru svetih 1981. godine. Moskovska patrijaršija je to učinila 1992.
Njene mošti se i danas pronose po celom pravoslavnom svetu.
Porodično stablo
[uredi | uredi izvor]Porodica
[uredi | uredi izvor]Supružnik
[uredi | uredi izvor]ime | slika | datum rođenja | datum smrti |
---|---|---|---|
Sergej Aleksandrovič | 11. maj 1857. | 17. februar 1905. |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Žitije svete pr.mc velike kneginje Jelisavete Fjodorovne”. http://православнапородица.орг.срб. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 11. 2018.
- ^ „ŽITIJE SVETE PREPODOBNOMUČENICE VELIKE KNEGINjE JELISAVETE FJODOROVNE ROMANOV”. http://православнапородица.орг.срб. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 11. 2018.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Mala enciklopedija Prosveta, četvrto izdanje, 1986.
- Žitije Svete Jelisavete Fjodorovne pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. novembar 2018)