Pređi na sadržaj

Jelisaveta Fjodorovna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelisaveta Fjodorovna
Jelisaveta Fjodorovna
Lični podaci
Datum rođenja(1864-11-01)1. novembar 1864.
Mesto rođenjaDarmštat, Nemačka konfederacija
Datum smrti18. jul 1918.(1918-07-18) (53 god.)
Mesto smrtiAlapajevsk, Ruska SFSR
Porodica
SupružnikGrand Duke Sergei Alexandrovich of Russia
RoditeljiLudvig IV
Alisa od Velike Britanije
DinastijaHesen

Sveta prepodobnomučenica Jelisaveta Fjodorovna Ruska (rus. Елизавета Фёдоровна; Darmštat, 1. novembar 1864 — Alapajevsk, 18. jul 1918) ruska je kneginja iz ruske carske dinastije Romanov. U pravoslavnoj crkvi čuva se uspomena na nju i njeno mučeničko stradanje, zajedno sa članovima ruske carske dinastije Romanov, njenom prijateljicom monahinjom Varvarom i drugima, među kojima je i knez Jovan Konstantinovič, oženjen Jelenom — sestrom kralja Aleksandra Karađorđevića.

Oni su, dan nakon pogubljenja porodice Romanovih, pretučeni i živi bačeni u okno obližnjeg napuštenog rudnika. Pošto nisu pali na dno okna, već se zadržali na nekom od ispusta, iz okna su se još nekoliko dana čule njihove molitve i duhovne pesme nakon čega su preminuli od gladi i zadobijenih povreda. Njihova tela su pronađena i krišom prebačena u Kinu, a veliku kneginju sa sestrom Varvarom preneli su u Jerusalim, gde se i danas nalaze u manastiru Marije Magdalene na Jeleonskoj gori.

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Velika kneginja Jelisaveta sa suprugom Sergejom
Zamonašena kneginja Jelisaveta

Velika kneginja Jelisaveta je rođena 1. novembra 1864. godine. Roditelji su joj bili veliki vojvoda Ludvig IV od Hesena i Rajne i britanska princeza Alisa. Preko svoje majke, Sv. Jelisaveta je bila unuka kraljice Viktorije. Kad je porasla, smatrana je jednom od najlepših žena Evrope tog vremena. Starija je sestra poslednje ruske carice Aleksandre.

Udala se 15. juna 1884. za velikog kneza Sergeja Aleksandroviča, sina ruskog cara Aleksandra Drugog. Iz luteranstva je prešla u pravoslavnu veru.

Dana 18. februara 1905. Sergej je nastradao u atentatu i pošto nisu imali dece, velika kneginja Jelisaveta je odlučila da ostatak života posveti Bogu i da mu služi ljubavlju prema bližnjima. U Moskvi je osnovala Marto-Marijinski manastir koji je razvio dobrotvorni rad. Narod ju je nazvao „anđelom čuvarem Moskve“.

Kada su boljševici preuzeli vlast, Lenjin je izdao naredbu da se ona uhapsi i sprovede u Alapajevsk. Tu su ih pretukli, odveli u napušteni rudnik i žive bacili u jamu duboku 20 metara. Zatim su ubice ubacile i nekoliko granata, ali se pesma i dalje čula iz jame.

Sv. Jelisaveta je preminula od posledica pada u duboku jamu, ali je ipak uspela da previje rane svojim sustradalnicima. Prema svedočenjima kasno u noć 5. (18.) jula, na dan obretenja moštiju prepodobnog Sergija Radonješkog, velika kneginja Jelisaveta Fjodorovna je zajedno sa drugim članovima carskog doma bačena u šahtu starog rudnika. Kad su podivljali dželati gurali veliku kneginju u crnu jamu, ona je ponavljala molitvu, koju je na Krstu izgovorio raspeti Spasitelj sveta: “Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta čine” (Lk. 23, 34). Zatim čekisti počeše da bacaju u šahtu ručne granate. Jedan seljak koji je bio svedok ubistva govorio je da su se iz dubine šahte još dugo čuli zvuci Heruvimske pesme, koju su stradalnici pevali pred odlazak u večnost.[1] U jednom od pisama svojim bližnjima, napisala je:

Savest mi ne dozvoljava da i dalje živim istom duhu – to bi bilo grešno; lagala sam sve ovo vreme ostajući u svojoj staroj veri... Bilo bi mi nemoguće da živim kao što sam ranije živela... Čak i na crkvenoslovenskom shvatam gotovo sve iako nikada nisam učila ovaj jezik. Biblija postoji i na crkvenoslovenskom i na ruskom jeziku, ali mi je lakše da čitam na ovom drugom... Kažeš... da me je očarao spoljašnji sjaj Crkve. Grešiš u tome. Ništa spoljašnje me ne privlači, ni bogosluženje – već osnova vere. Spoljašnje me samo podseća na unutrašnje... Prelazim iz čistog ubeđenja, osećam da je to najuzvišenija religija i da ću to učiniti s verom, s dubokim ubeđenjem i uverenošću da za to imam Božji blagoslov

.

Zanimljivo je to da joj je veliki knez Konstantin Konstantinovič Romanov posvetio pesmu. Ona je napisana 1884. godine.

Gledam te diveći se svakoga časa,

I nema reči za tvoju lepotu!

O, sigurno, divota lika ti i stasa,

Kriju istu takvu duše ti krasotu!

Neke krotosti i tuge tajne, U očima je tvojim dubina skrivena;

Kao anđeo si čista, tiha, savršena,

A stidljiva i nežna kao žena.

Nek na zemlji ništa, ni zlo ni tuga mnoga,

Tvoju ne zaprlja čistotu,

I nek svako videći te slavi Boga,

Koji je stvorio takvu lepotu.[2]

Proglašenje za sveticu

[uredi | uredi izvor]

Ruska pravoslavna zagranična crkva je dodala ove novomučenike zboru svetih 1981. godine. Moskovska patrijaršija je to učinila 1992.

Njene mošti se i danas pronose po celom pravoslavnom svetu.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ludvig I, veliki vojvoda od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
8. Ludvig II, veliki vojvoda od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Lujza od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
4. Karl od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl Ludvig od Badena
 
 
 
 
 
 
 
9. Vilhelmina Badenska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Amalija od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
2. Ludvig IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Fridrih Vilhelm II
 
 
 
 
 
 
 
10. Vilhelm od Pruske (1783—1851)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Frederika Lujza od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
5. Elizabeta od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Fridrih V, landgrof Hesen-Homburga
 
 
 
 
 
 
 
11. Landgravine Maria Anna of Hesse-Homburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Landgravine Caroline of Hesse-Darmstadt
 
 
 
 
 
 
 
1. Jelisaveta Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
12. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Princess Augusta Reuss of Ebersdorf
 
 
 
 
 
 
 
6. Albert od Saksen-Koburga i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Augustus, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
13. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Duchess Louise Charlotte of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
3. Alisa od Velike Britanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Džordž III
 
 
 
 
 
 
 
14. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Šarlota od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
7. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda (= 24)
 
 
 
 
 
 
 
15. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Princess Augusta Reuss of Ebersdorf (= 25)
 
 
 
 
 
 

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Sergej Aleksandrovič
11. maj 1857. 17. februar 1905.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Žitije svete pr.mc velike kneginje Jelisavete Fjodorovne”. http://православнапородица.орг.срб. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 11. 2018. 
  2. ^ „ŽITIJE SVETE PREPODOBNOMUČENICE VELIKE KNEGINjE JELISAVETE FJODOROVNE ROMANOV”. http://православнапородица.орг.срб. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 11. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Jelisaveta Fjodorovna na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелисавета_Фјодоровна&oldid=28528850”