Jerži Hofman

Jerži Hofman
Jerži Hofman, slikano 2010. godine.
Datum rođenja	(1932-03-15)15. mart 1932.
Mesto rođenja	Krakov

Jerži Hofman (polj. Jerzy Hoffman, 1932–), poljski reditelj poznat uglavnom po popularnim epskim adaptacijama istorijske trilogije Henrika Sjenkjeviča: Pan Volodijovski (polj. Pan Wołodyjowski, 1969), Potop (polj. Potop, 1974) i Ognjem i mačem (polj. Ogniem i mieczem, 1999).

Stvaralaštvo

Hofman je započeo svoju karijeru dokumentarnim filmovima u produkciji Edvarda Skorževskog, kao što su Pažnja, huligani! (polj. Uwaga, chuligani! 1955), preteča „crnog talasa” (tzv. crni realizam) filmova koji se bave društvenim problemima. Njegovi rani igrani filmovi pokušali su da adaptiraju generičke konvencije popularne kinematografije prema poljskoj stvarnosti: satirična komedija našla je izraz u filmu Gangsteri i filantropi (polj. Gansterzy i filantropi, 1962), a zapadnjački žanr je transplantiran u filmu Zakon i pesnica (polj. Prawo i pięść, 1964), u korežiji sa Edvardom Skorževskim.

Sjenkjevičeva trilogija

Kao što je ranije rečeno, Hofman duguje svoju slavu adaptacijama Sjenkjevičeve trilogije, smeštene u turbulentnu sredinu sedamnaestog veka. Njegov prvi deo, Pan Mihal, je generički avanturistički film koji se bavi odbranom hrišćanstva u sedamnaestom veku od islamskih Turaka i sa simpatičnim protagonistom, Mihalom Volodijovskim, koga igra Tadeuš Lomnicki.

Dvodelni, petočasovni ep „Potop“ smešten je tokom švedske invazije na Poljsku poznate kao „švedski potop“. Hofman pripoveda melodramatičnu ljubavnu priču između zastavnika Andžeja Kmićica (Danijel Olbrihski) i Olenke Biljevičove (Malgoržata Braunek).

Poslednji, podjednako popularan deo, Ognjem i mačem, promoviše pomirenje između Poljske i Ukrajine kroz, između ostalog, eliminisanje nekoliko scena koje bi bile uvredljive za savremene Ukrajince. Sa 6,7 miliona gledalaca, Ognjem i mačem je postao finansijski najuspešniji film prikazan u Poljskoj između 1992. i 1999.

Ostali radovi

Hofmanov spisak ostalih adaptacija uključuje prerade popularnih predratnih filmova Gubavac (polj. Trędowata, 1976) i Nadrilekar (polj. Znachor, 1982) i adaptaciju pseudoistorijskog romana Jozefa Ignacija Kraševskog Stara bajka (polj. Stara Baśń, 2004).

Ostali filmovi: Tri koraka na zemlji (polj. Trzy kroki po ziemi, 1965), Otac (polj. Ojciec, 1967), Po naredbama proviđenja (polj. Wedle wyroków twoich, 1983), Do poslednje kapi krvi (polj. Do krwi ostatniej, 1978), Lepa, nepoznata dama (polj. Piękna nieznajoma, 1992).

Literatura

• Haltof, Marek (2007). Historical dictionary of Polish cinema. Lanham, Md.: Scarecrow Press. str. 64-65. ISBN 978-0-8108-5566-3. OCLC 123955083.